Етнографски музеј Београд Етнографски музеј Београд

Календар Догађања

ВЕСТИ

Мајолике

изложба дигиталних цртежа и керамике инспирисаних етно мотивима (14. 8 – 31. 8. 2014) Отварање изложбе је у четвртак у [...]


 

Конкурс

Етнографски музеј у Београду приређује изложбу гусала у времену од 20. септембра до краја новембра 2014 године. Изложба ће се [...]


ИЗЛОЖБЕ

Majoлике

МАЈОЛИКЕ (14 – 31.8. 2014) Аутор: Драгана Купрешанин Изложба дигиталних цртежа и керамике инспирисана  етно-мотивима У рецензији изложбе, историчарка уметности, [...]


 

Стална изложба

НАРОДНА КУЛТУРА СРБА У XIX И XX ВЕКУ Изложба ,,Народна култура Срба у XIX и XX веку” је отворена  2001. [...]


Међународни фестивал етнолошког филма

Из филма Пустоод, Конкуренција 2014

Међународни фестивал етнолошког филма већ деценијама постоји као један од значајних програма Етнографског музеја у Београду, а данас је већ неизоставна дестинација у годишњем распореду српских и страних филмских стваралаца и стручњака, делатника и сарадника, као и многих циљних група публике. У почетку усредсређен превасходно на остварења домаћих и културно блиских аутора, поготову због изузетних услова у којима је организован током међународних санкција, непрекинутим трајањем доспева до статуса манифестације путем које се стиже и до најскривенијих заједница и култура целе планете.Тематски и садржајно, фестивал сведочи о неумитним процесима промена у поимању и креирању етнолошког филма: од етнографских белешки, реконструкција обичајне праксе, тумачења усмерених ка свакодневном животу и ритуализацијама традиционалних заједница, до данашњих, превасходно антрополошки структурираних филмова о савременом окружењу и променама у домену од индивидуалног до цивилизацијског поимања света, заједница и човека у њима.

XXIII МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ ЕТНОЛОШКОГ ФИЛМА ЋЕ СЕ ОДРЖАТИ У ВРЕМЕНУ ОД 17. ДО 21. ОКТОБРА 2014. ГОДИНЕ

Историјат

istorijat

Етнографски музеј у Београду је основан 1901. издвајањем Етнографског одељења из оквира Народног музеја. Предлог и идејно-теоријску основу за стварање музеја у коме ће се изучавати народни живот саставио је историчар Стојан Новаковић, редовни члан Српског ученог друштва (данашња Српска академија наука и уметности).

Музејска продавница и књижара др Сима Тројановић

Када уђете у Етнографски музеј и скренете десно, доћићете у музејску књижару у којој можете погледати и купити наша посебна издања, каталоге и стручне публикације.

У холу музеја налази се продавница сувенира. У њој можете купити копије средњевековног накита израђене од сребра, текстилно покућство, делове народних ношњи направљене према старим узорима, предмете израђене традиционалним техникама инспирисане етнографским наслеђем и сл.

Подржите нас

Подржите Етнографски музеј кроз донације, спонзорство или учлањењем у Клуб сарадника Етнографског музеја. Подршка јавности, појединаца, компанија и организација, помаже нам да изградимо и обновимо музеј, организујемо изложбе, унапредимо конзервацију, и развијамо своје едукативне програме.

Манакова кућа

MANAKOVA-KUCA-1924-GODINA-UGAO-BOSANSKE-I-KAMENICKE

Манакова кућа је саграђена око 1830. године у Савамалској улици, на старом путу који је повезивао Варош-капију и стару београдску четврт Савамалу. Један од власника куће био је Манак Михаиловић, цинцарски досељеник из Македоније по коме је Манакова кућа добила име и задржала га до данас.
Неправилан облик основе Манакове куће условљен је обликом парцеле на којој је подигнута. Кућа је саграђена у бондручној конструкцији и састоји се од подрума зиданог каменом, приземља и спрата, грађена је у бондручној конструкцији. У приземљу су биле смештене кафана и пекара, а на спрату стамбени простор.

Претражите сајт

×