Етнографски музеј Београд

Member of Museums.EU
Календар Догађања
радно време музеја

Селекциона комисија

Велики број филмова који се могу сврстати у антрополошки филм описује политички контекст времена у коме живимо и имају ангажовани карактер у смислу борбе за људска права, са посебним акцентом на проблеме идентитета. Примећено је да је на фестивал пристигло много филмова који се баве преиспитивањем родних улога и сексуалности у различитим етничким и религијским заједницама, са аналитичким приступом према односу друштва, религије и породице према појединцу другачијег сексуалног опредељења. Због тога се Комисија определила за два филма са врло сличном тематиком, од којих је један у такмичарском, а други у студентском програму.

Већини филмова заједничка је документарна форма, дужине од 60 до 90 минута, с тим да има филмова дужине до 120 минута. Међу њима има добрих филмова који су по актуелности теме, жанру фестивала и филмском изразу доспели у категорију конкуренције. Као и на претходним фестивалима, присутна је велика неусаглашеност квалитета и квантитета филмова домаће и иностране продукције. Огромна већина иностраних филмова задовољава све стандарде професије и пружа изванредан филмски израз. Насупрот томе, у случају домаћег филма селекција се сусрела са неадекватним приступом значајним темама, потпуним одсуством филмског израза и кинематографских средстава и недовршеношћу структуре остварења. Такође, било је и филмова који су у потпуности одговарали захтевима у смислу филма као уметничког изражајног средства и његове естетике, али су по избору тема значајно одступали од жанра Фестивала.

У двадесет и шестом издању Међународног фестивала етнолошког филма Селекциона комисија примећује врло изражену тенденцију ангажованих политичких и фимова са социјалном тематиком – проблем емиграције, политичког егзила, проблема геј популације у срединама са изразитом религиозном традицијом, положаја деце у афричким земљама.

Када се размотре етнолошки и антрополошки аспекти филмова приспелих на XXVI међународни фестивал етнолошког филма увиђа се да домаћа продукција тежи једним делом реконструкцијама оног што се сматра традицијском културом, а с друге стране етнографском приказу реалне културе и/или причањем идентитетских прича, биле оне историјске или савремене. Сличне тенденције уочавају се и у продукцији земаља у региону (Хрватска, Румунија). Инострани филмови су тематски и садржајно веома разнолики, што је и разумљиво, с обзиром на још увек присутан културни диверзитет култура света. Постоји јасна тенденција интересовања за егзотично, не само у смислу приказивања културних феномена необичних за припаднике западних култура, као и етнографија простора који се иначе стереотипно сматрају егзотичним за западноевропску културу. У оквиру иностране продукције постоји и један број филмова који се баве актуелним друштвеним процесима и проблемима, али се и код тих филмова уочава да се задатом темом не баве антрополошки у ужем смислу речи.

 

Основни критеријуми којима смо се руководили при избору филмова за приказивање на Фестивалу били су:

1. Враћање Фестивала изворним идејама и принципима, тј. доследнијем спровођењу жанровског опредељења ка што чистијем етнолошком и антрополошком филму. Током последњих неколико година у потпуности је релативизована категорија етнографског/антрополошког филма. Ако се прихвати тврдња да је, малтене, сваки филм који говори о људима и приказује људе „антрополошки филм“, онда би то значило да су и сви други фестивали који приказују људе и људске проблеме – антрополошки. Етнологија/антропологија, као дисциплина, ипак има своју јасну и прецизну научну дефиницију, сфере и методе истраживања и филмови приказани на овом Фестивалу требало би да их одражавају.
2. Као други критеријум, наметала нам се филмска естетика – колико је нека тема добро уобличена филмским језиким, колико је филмски писмена, јасна, сниматељски добро урађена, допадљива на плану монтажног ритма…

3. Препорука Савету Фестивала била би да се приликом утврђивања пропозиција јасно дефинише број филмова истог аутора (највише 3), како се не би дешавало да исти аутор пријави десетину филмова, односно годишњу или вишегодишњу продукцију. Потребно је да се и сами аутори и продуцентске куће, пре свега, усредсреде на квалитет – филмски и етнографско/етнолошко/антрополошки.

4. Комисија се, сходно Статуту, определила да у такмичарски програм уврсти и остварење Последњи плес (The Last Dance), редитеља Дијега Диноченца (DiegoD’Innocenzo), продуцентске куће TERRASrl из Италије, произведеног 2012. године. Филм је поетична и потресна прича о дечаку који је своје детињство провео у храму учећи плес посвећен боговима,  у средини релативне егзистенцијалне сигурности у многољудној и сиромашној Индији. На прагу адолесцентског периода пред њим се поставља судбоносно питање: „A шта даље?“Да ли се упустити у неизвесност свакодневице у филмској и забавној индустрији као професионални играч, или наставити започети пут у једној од многобројних секти. Филм изванредних визуелних квалитета – сјајна камера, добра монтажа слике и тона и доследно спроведена етнолошко-антрополошка прича, свакако су препорука за ово остварење.

 

Након детаљног прегледа свих приспелих филмова, Селекциона комисија одлучила је да у конкуренцију уврсти следеће филмове:

1. Weaving story (Шпанија)

2. Grab and run   (Шпанија, Немачка)

3. А story of Sahel Sounds (Немачка)

4. Curupira (Португал)

5. Spirits (Тајланд)

6. Our Mountains (Бразил)

7. Kukshel Guys  (Русија)

8. In serach of the shaman (Француска)

9.  Mohamed, the first name (Француска)

10. Sacred Water (Белгија)

11. Guru, a Hijra Family (Белгија, Француска)

12.  Small people. Big trees (Русија)

13.  Wavrin, from the Manor to the Jungle (Белгија)

14.  How is your grandfather? (Немачка)

15.  Paa Joe & The Lion (Велика Британија)

16.  The strange story of Prince Dethmer (Француска)

17.  The last dance (Италија)

18.  Обећање (Србија, Белгија)

19.  Шанко си Бонка залиби’ (Србија)

20.  Наши људи (Србија)

21.  Као да живимо заједно (Србија)

22.  Нема задушница (Србија)

Укупно трајање изабраних филмова је 17 часова.

 

У информативну секцију Селекциона комисија уврстила је следеће филмове:

1. Tama Gaun – the Copper Village (Непал, Норвешка

2. The Devil’s Moves (Шпанија)

3. Here Come the Spirits (Чешка)

4. Maria flies away (Италија)

5. Не стидим се села рођеног (Хрватска)

6. Pemba returns to Goli (Шпанија)

7. Socotra, the Island of Djinns (Шпанија)

8. The dust of time (Русија)

9. Boli Bana (Белгија)

10. The women of warm hands (Мексико)

11. Among Houses and the Cosmos (Норвешка)

12. The girls’ club (Италија)

13. Colours of the Alphabet (Велика Британија, Замбија)

14. Oskara (Шпанија)

15. Future, It’s far too big (Италија)

16. Gentle Roots (Румунија)

17. Lebanon Wins the World Cup (Либан)

18. Ballad for Syria (Турска, Сирија)

19. Разговори покрај пута; Раде са Вујић воде (Србија)

20. Разговори покрај пута; Боса Васиљевић (Србија)

21. Казанџија ватру заложио (Србија)

22. Нунта (Србија)

23. Голубиначке мачкаре (Србија)

24. Удружење миразџија (Србија)

25. Док јагањци не утихну (Србија)

26. Седамдесет кућа – нигде никог (Србија)

27. Љопе на шкрип (Србија)

Укупно трајање изабраних филмова је 20 часова.

 

У студентску секцију Селекциона комисија уврстила је следеће филмове:

1. Dress-scapes of Accra (Гана)

2. Gezoindelach (Израел)

3. Dust (Непал)

4. Ladies of my Family(Јапан)

5. Swamp Dialogues (Норвешка, Румунија)

6. The Feel of History (Норвешка)

7. Carpe Diem (Македонија)

8. Није живот једна жена (Србија)

9. The Simphony of Skopje (Македонија)

Укупно трајање изабраних филмова је 5 часова.

 

Београд, 16. јун 2017.

Весна Душковић

проф. др Љиљана Гавриловић

Музејска продавница и књижара др Сима Тројановић

У атријуму музеја налази се продавница сувенира. У њој можете купити копије средњевековног накита израђене од сребра, текстилно покућство, делове народних ношњи

Подржите нас

Подржите Етнографски музеј кроз донације, спонзорство или учлањењем у Клуб сарадника Етнографског музеја. Подршка јавности, појединаца, компанија и организација, помаже нам да изградимо и обновимо музеј, организујемо изложбе, унапредимо конзервацију, и развијамо своје едукативне програме.

Манакова кућа

Манакова кућа је саграђена око 1830. године у Савамалској улици, на старом путу који је повезивао Варош-капију и стару београдску четврт Савамалу. Један од власника куће био је Манак Михаиловић, цинцарски досељеник из Македоније по коме је Манакова кућа добила име и задржала га до данас.
Неправилан облик основе Манакове куће условљен је обликом парцеле на којој је подигнута. Кућа је саграђена у бондручној конструкцији и састоји се од подрума зиданог каменом, приземља и спрата, грађена је у бондручној конструкцији.

Претражите сајт

×