Етнографски музеј Београд

Member of Museums.EU
Календар Догађања
радно време музеја

Изложбе

 

Стална изложба
Народна култура Срба у XIX и XX веку

 

Аутори изложбе:

др Братислава Владић-Крстић

Јасна Бјеладиновић-Јергић

Зоран Родић

Велибор Стојаковић

Ликовна поставка изложбе:

Бранка Боројевић Џокић

 

Повремене изложбе
Гостујућа изложба Музеја Војводине
(12. јун – 10. јул 2018)

 

Аутор: Богдан Шекарић, виши кустос Музеја Војводине

Отварање изложбе је 12. јуна 2018. у 12 сати.

 

Етнографски музеј у Београду је гостовање ове изложбе уприличио на 160. годишњицу рођења др Радивоја Симоновића. О раду овог национално ангажованог интелектуалца на пољу визуелне антропологије говори једна од највећих фотографских збирки, којa се чува у Музеју Војводине. Она сведочи о природној и културној разноликости ширег простора насељеног јужнословенским народима.

Београдској публици биће приказан један део те богате фотографске грађе, која бележи велики број етнографских, антрополошких и културно-историјских мотива снимљених почетком 20. века у Бачкој, Барањи, Славонији, Срему и Банату. Поред фотографија, на изложби ће бити приказан и део Симоновићеве писане грађе (рукописи, дипломе, писма, хербаријум и др.), који указује на шири значај његовог научног рада.

Изложба ће гостовати у Етнографском музеју до 10. јула 2018. године.

У oквиру пратећег програма уз изложбу, у среду 20. јуна у 18 сати биће представљен документарни филм Војводина у објективу Радивоја Симоновићаговори о животу и научном ангажману једног изузетног српског интелектуалца, који нас је задужио својом научном заоставштином. Филм наглашава значај његових научних истраживања у Војводини, указујући на Симоновићев аутентични допринос у сагледавању узрока друштвеног и политичког пропадања српског народа у Аустроугарској. Његова сарадња са Јованом Цвијићем представља јединствено сведочанство о времену интензивне борбе Јужних Словена за државну независност. Филм указује и на до сада мало познату чињеницу да се у Етнолошкој збирци Музеја Војводине чува једна од највећих колекција стаклених плоча и фотографија чији је аутор др Радивој Симоновић.

 

Сценарио: Борислав Хложан

Сниматељ: Желимир Тот

Редитељ: Оливера Шешлија

Производња РТВ, 2016.

Трајање: 50.17.

Филм је приказан на 26. фестивалу телевизијског етнолошког филма у Кучеву. Добио је Награду „Сребрни пастир“ за најбољу камеру (Желимир Тот), као и специјалну награду за истраживачки и стваралачки допринос у коришћењу визуелних материјала и промоција етнолошког знања у институцијама културе (Богдан Шекарић).

 

 

 

Изложба позоришних лутака студената Учитељског факултета из Београда
(7-20. јуна 2018)

 

Отварање изложбе је у четвртак, 7. јуна у 19 часова.

 

Студенти  Учитељског факултета у Београду (смер: васпитач у предшколској установи), од школске 2015/16  испит Драма и покрет (Катедра за српски језик и књижевност и методику српског језика и књижевности), полажу у дечјим болницама и домовима за децу без родитељског старања, играјући луткарске представе. Комплетни ствараоци испитних луткарских представа су студенти УФ, под руководством предметног  наставника, доцента др Ане Миловановић. Све луткарске представе су  драматизације српских народних бајки и српских народних јуначких песама, тако да ће 90 позоришних лутака  (чији су аутори студенти уписани школске 2016/17 и 2015/16) на изложби представити и разноврсност и богатство српске народне књижевне традиције.

Иако фолклорне лутке представљају изузетно важан сегмент културне баштине свих народа света, статус фолклорних позоришних лутака у српској традицији није на завидном нивоу. Зато смо сматрали да је веома корисно обновити традицију креирања и прављења позоришних лутака инспирисаних богатством српског фолклора и то из  темеља, учинивши је саставним делом образовања будућих васпитача и учитеља.

Циљ манифестација студената Учитељског факултета из Београда јесте промовисање луткарске уметности и луткарског позоришта међу студентима – будућим васпитачима на учитељском/педагошким факултетима, као и међу децом, нашим најмлађим суграђанима, који ће имати ретку прилику да виде позоришне лутке из српских бајки и јуначких песама.

Из прошлости једне породице ОСИЈЕК – ПЕТРИЊА – БЕОГРАД

Аутори: Марина Цветковић и Вјера Медић

 

Колекција предмета из заоставштине угледних српских грађанских породица Радановић из Осијека и Томић из Петриње чува се у Етнографском музеју у Београду и представља окосницу изложбе Из прошлости једне породице ОСИЈЕК–ПЕТРИЊА–БЕОГРАД. Изложба приказује прва забележена сведочанства постојања, друштвеног успона, трајања и гашења тих српских породица, као и њихов живот у различитим мултикултурним срединама и државама, у сложеним историјским околностима и друштвеним променама. Oдабраним предметима представљен је свакодневни живот тих породица из угла традиционалног и модерног, јавног и приватног, мушког и женског света.

Већи део изложбе прати породицу Радановић у Осијеку која се може сматрати представником српске грађанске породице настале и обликоване у Хабзбуршкој монархији. Позиција ове породице на друштвеној лествици константно je расла од краја 18. века до Другог светског рата. Основу њихове економске стабилности чинила је трговина текстилним материјалима: сукном, прекривачима и позамантеријом. Поред породичног пословања абаџија и трговаца мушки представници у 20. веку су били: велепоседници, индустријалци, судије окружног суда, краљевски јавни бележници, официри и градоначелници. Континуирано и активно су учествовали у јавном, културном, црквеном, друштвеном и политичком животу града Осијека. Највиши успон породица доживљава у  четвртој деценији двадесетог века.

Идентитет ове породице огледа се у сталном преплитању традиционалних вредности и норми средњоевропског грађанског друштва. Породица је била православне вере и у њеном окриљу и широј заједници слављени су верски празници и поштовани традиционални обичаји

Жене из ове породице су се старале о васпитању и образовању деце. Такође,  биле су у служби репрезентације супруга, породице и домаћинства а важну улогу су имале у обликовању ентеријера и визуелног идентитета породичне куће.

Породичне и ратне трагедије, избеглиштво, као и непосредни догађаји везани за успостављање послератног система нагло су прекинули развој, привредне и друштвене активности ове угледне осјечке породице. Удајом женских чланова породични живот се наставио у другим срединама, у Петрињи и Београду.

У посебном сегменту изложбе представљен је  живот Вере Радановић, удате за трговца Николу Томића из Петриње. Период од 1923. до 1978. обележен је судбоносним ратним годинама, избеглиштвом и  послератном друштвеном маргинализацијом.

Захваљујући жељи наследника породице Радановић и Томић, да своје породичне драгоцености повери на чување Етнографском музеју у Београду, ови предмети, као сведочанство живота једне породице, постали су део културног наслеђа  и драгоцени извори за разумевање и тумачење приватног и јавног живота српског грађанског друштва од краја 18. до средине 20. века.

Отварање изложбе је у уторак 26. децембра у 13 часова.

 

 

Изложба радова ученика и матураната Техноарт Београд-школе за машинство и уметничке занате
(5-15. јун 2018)

 

У Манаковој кући су изложени радови ученика који су настали протекле две године из више уметничко- занатских области, као што су: јувелир уметничког предмета, стилски кројач, конзерватор и рестауратор културног добра, калиграфско- сликарски радови ( писмо, минијатуре, иницијали…). Такође на изложби ће бити приказани овогодишњи матурски радови Техноарт школе, од којих су неки радови инспирисани предметима из Збирке Христифора Црниловића која се чува у Манаковој кући (накит).

Отварање изложбе је у уторак, 5. јуна у 19 часова.

У току изложбе планиране су радионице калиграфије, златовеза, израде накита. Датуми радионица нису утврђени, а информација о датумима ће бити утврђена после отварања изложбе.

Изложбa је настала кроз сарадњу са професоркама Техноарт школе:

Деспина Црнчевић и Љиљана Лазовић

 

Контакт: Милена Ђурица, ликовни уредник програма, milena.djurica@etnografskimuzej.rs

 

Музејска продавница и књижара др Сима Тројановић

У атријуму музеја налази се продавница сувенира. У њој можете купити копије средњевековног накита израђене од сребра, текстилно покућство, делове народних ношњи

Подржите нас

Подржите Етнографски музеј кроз донације, спонзорство или учлањењем у Клуб сарадника Етнографског музеја. Подршка јавности, појединаца, компанија и организација, помаже нам да изградимо и обновимо музеј, организујемо изложбе, унапредимо конзервацију, и развијамо своје едукативне програме.

Збирке

У музеју се чувају збирке предмета из ХVIII, XIX и XX века, али и старе и ретке књиге, фотографије, три велика албума акварела Николе Арсеновића који је сликао народне ношње од 1840. до 1870, радови Владислава Тителбаха, Карола Поп де Сатмарија (Carol Popp de Szathmáry), Ђоке Миловановића и радови неколицине сликара етнографа (Никола Зега, Драгутин Инкиостри, Олга Бенсон…). У збиркама се чува око 200.000 музеалија међу којима је више од 56.000 етнографских предмета.

Претражите сајт

×