Етнографски музеј Београд

Member of Museums.EU
  • Скорашњи чланци

  • Категорије

  • Архиве

  • Косовски и шаркоски вез – културне паралеле

    Белешке са маргина једне изложбе и једног истраживања

    Аутори изложбе: Иренa Филеки (музејски саветик Етографског музеја у Београду) и Марта Фукс (кустос музеја Вошински Мор из Сексарда)

     

    Посета представника Мађарског фолклорног центра из Суботице, Удружења за фолклор жупаније Толна и Жупанијског музеја Вошински Мор из Сексарда Етнографском музеју у Београду у октобру 2015. створила је прилику да ова два музеја покрену истраживачко-изложбени пројекат „Косовски и шаркоски вез“.

    У фокусу истраживања је текстилна радиност и културно наслеђе области Шаркоз у Мађарској и Косово на Косову и Метохији и вез као једна од њихових особености.

    Кренуло се од сличности (боје, облици, распоред) косовског веза и веза из Шаркоза, и покушаја истраживања порекла тих везова не би ли се пронашле тачке подударања и могућег преузимања одређених културних елемената.  Имајући у виду у међувремену настале промене, с временом је истраживање проширено и на историју тих везова.

    Уочено је неколико паралела: стално обнављање косовског веза и веза из Шаркоза, њихова слична функција у оба  друштва и опстанак до данас. Вредности косовског народног стваралаштва и народног стваралаштва из Шаркоза – у овом случају веза –  биле су издигнуте из сопственог друштвеног система и уграђене у систем националне културе у одговарајућим идеолошким, културним, економским и друштвеним околностима. Током тог процеса вез из Шаркоза је по питању мотива, њихов распореда, боје и технике остао непромењен, док је косовски вез прошао кроз корените промене. Као саставни део градске културе оба веза су претрпела функционалне промене, што им је омогућило опстанак до данашњих дана.

    У поређењу мађарске и српске народне уметности постоји значајна разлика. У Србији је у изградњи националног идентитета важну улогу имало народно стваралаштво и вез с Косова (које у јавном животу важи за колевку српства), док је вез из Шаркоза био само један у мноштву истакнутих етничких група (Калотасег, Маћо) с територије Мађарске. Косовски вез је и данас саставни део градске културе широм Србије, док је вез из Шаркоза углавном заступљен у оквиру локалне средине.

    Даљи подстицај очувању косовског и шаркоског веза дат је 2012. године када је под називом “Народно стваралаштво Шаркоза” вез, ткање, везење, низање бисера и шивење народних ношњи стављено на националну листу Нематеријалне културне баштине Мађарске, а косовски вез уписан на листу нематеријалног културног наслеђа Републике Србије као засебни културни елемент који у себи обједињује традиционални косовски вез и варијанту веза практиковану у градовима између два светска рата.

     

     

    Косовски и шаркоски вез – радови женских удружења из Војводине и Мађарске
    (19 – 30. априла 2018)

     

    Косовски и шаркоски вез опстају и данас. Прилагођени новим материјалима, новом начину живота и потребама, суочени с проблемима свакодневице, ови везови настављају свој развојни пут. За то што се и данас практикују, користе као декорација са свешћу о симболици и вредностима које поседују, заслужни си и Удружење грађана „Вредне руке Новог Сада” који брину за опстанак косовског веза, Удружење за народну уметност жупаније Толна и Мађарски фолклорни центар у Војводини/ВМФ, чије чланице и данас негују шаркоски вез.

    Удружење грађана „Вредне руке Новог Сада” је основано 2004. с циљем очувања традиције и учествовања на манифестацијама такмичарског карактера. Чланице се углавном баве везом, а нагласак је на изради реплика, односно верно копираних старих мотива с намером да се сачувају и покажу стари начини украшавања предмета.

    С обзиром на то да је реч о удружењу које окупља припаднике различитих народа – Мађаре, Србе и Хрвате, члановима је дата слобода стваралаштва која подразумева да свако ради мотиве по избору, јер „кад свако оно што ради, ради с љубављу, то је најбоље урађено”.

    Удружење учествује на изложбама различитог типа, у земљи и иностранству, а главни циљ је учешће на међународним изложбама такмичарског карактера, које у Војводини организује Савез љубитеља ручних радова и колекционарства, на којима најбољи излагачи добијају звање велемајстора.

    Удружење „Вредне руке Новог Сада” један је од предлагача да се косовски вез уврсти на Националну листу нематеријалног културног наслеђа.

    Удружење за народну уметност жупаније Толна основано је 1996. године у Сексарду/Мађарска. Циљ Удружења је неговање, презентација и развијање доброг, функционалног и лепог окружења заснованог на вредностима и идејама националне материјалне културе и поштовању законитости како у занатству и примењеној уметности тако и у народном стваралаштву. Удружење има 113 чланова, већина њих живи у 35 насеља жупаније Толна, и практикују 21 народни занат.

    Неговање локалне традиције, очување и презентовање народног занатства будућим генерацијама сматра се врло важним. Да би омладини предали знање за које је потребна стручност, многи чланови Удружења су завршили курс за инструктора-предавача народне уметности, или су обучени мајстори народног стваралашта.

    Чланице свој рад заснивају на истраживањима везаним за област свог деловања, прикупљају мотиве који су и даље присутни, који се још увек могу пронаћи, и на тај начин развијају знање, а традицију чине присутном и живом негујући је. Истраживање унутар струке, само стварање и обучавање у занатским вештинама будућих генерација, чини мост између прошлости, садашњости и будућности, између старог и новог, између старих и младих, како се у Удружењу сматра.

    Мађарски фолклорни центар у Војводини/ВМФ основан је 1995. године у Бачкој Тополи. Има 110 чланова с територије Војводине, из 48 насеља. Седиште му је у Суботици. Центар поседује опремљене радионице за обуку из области старих заната, и учионице за теоретску наставу с библиотеком.

    ВМФ  је основан с циљем очувања, неговања и преношења мађарске народне традиције. Главна подручја рада су обуке на теме: народни плес, изворна народна песма, изворна народна музика и народна радиност (ткање, вез, грнчарство); затим припрема и украшавање ношњи, израда традиционалних инструмената, дрводељство, украшавање јаја, израда медењака и сл.)

    Ова организација је замишљена као матична кућа која обједињује појединце који се бави мађарским фолклором (било духовним или материјалним), обезбеђује им потребне информације, адекватно стручно усвршавање и помоћ у остваривању различитих пројеката везаних за  мађарски фолклор.

     

    Изложба Косовски и шаркоски вез – радови женских удружења представња део пратећег програма изложбе Косовски и шаркоски вез, ауторки Ирене Филеки и Марте Фукс.

     

    Претражите сајт

    ×