Етнографски музеј Београд

Member of Museums.EU
Календар Догађања
радно време музеја

Стална изложба

     НАРОДНА КУЛТУРА СРБА У XIX И XX ВЕКУ

 

Стална изложба ,,Народна култура Срба у XIX и XX веку” отворена је 2001. поводом обележавања 100 година постојања Етнографског музеја. У приземљу су изложене свечане народне ношње. Углавном је ношња с краја XIX века и из прве половине XX века, односно из доба пре индустријализације. Идеја групе аутора сталне изложбе била је да се прикаже живот на саборима, који су се у прошлости одржавали испред цркава и манастира. На саборима се трговало, уговарали су се послови, млади су се упознавали, играло се и певало. Атмосферу дочаравају и употпуњују старе фотографије са сабора, а изнад централне витрине, у луковима, су приказани манастири са целокупног српског етничког простора на Балкану (Крушедол из Војводине, Житомислић из Херцеговине, Морача из Црне Горе, Студеница у Централној Србији и Пећка патријаршија са Косова и Метохије, Пакрац из Славоније и Крка из Далмације).

 

 

На улазу у изложбени део налази се мапа са означеним културно-географским областима из којих потичу предмети са изложбе. Аутори су желели да представе како су природна средина (рељеф, клима, вегетација) и историјске прилике утицали на начин живота – одевање, становање, исхрану, обичаје итд. Током обиласка изложбе могу да се уоче сличности и разлике у панонској, динарској, централно-балканској и приморској области.

На првом спрату се види какво је било становање на селу и у граду. За сваку област је издвојена типична кућа која је настала услед утицаја природних одлика краја и историјских околности. У панонској зони се издваја кућа зидана од набијене земље. У динарској је то брвнара, направљена од дрвета. У приморју и залеђу где је једини грађевински материјал био камен, градила се кућа од камена. У централно-балканској, односно моравско-вардарској области је то бондручара, моравска кућа саграђена од плетери и ћерпича (сушена цигла).

 

        

 

Унутрашњост градске куће источно-балканског типа из прве половине XIX века, указује на знатан оријентални утицај, и по архитктонским одликама и по уређењу просторија. Унутрашњост грађанске куће с краја XIX века и почетка XX века указује на процес европеизације. Представљен је салон са европским намештајем.

 

 

У појединим витринама, које осликавају свакодневни живот породице, дочарани су Ускрс, Бадње вече и Слава.

Традиционална привреда је представљена тако што су изложени алати који су се користили у земљорадњи, сточарству, воћарству, пчеларству, маслинарству, виноградарству, лову и риболову.

 

 

Аутори изложбе:

др Братислава Владић-Крстић

Јасна Бјеладиновић-Јергић

Зоран Родић

Велибор Стојаковић

 

Ликовна поставка изложбе:

Бранка Боројевић Џокић

 

Музејска продавница и књижара др Сима Тројановић

У атријуму музеја налази се продавница сувенира. У њој можете купити копије средњевековног накита израђене од сребра, текстилно покућство, делове народних ношњи

Подржите нас

Подржите Етнографски музеј кроз донације, спонзорство или учлањењем у Клуб сарадника Етнографског музеја. Подршка јавности, појединаца, компанија и организација, помаже нам да изградимо и обновимо музеј, организујемо изложбе, унапредимо конзервацију, и развијамо своје едукативне програме.

Збирке

У музеју се чувају збирке предмета из ХVIII, XIX и XX века, али и старе и ретке књиге, фотографије, три велика албума акварела Николе Арсеновића који је сликао народне ношње од 1840. до 1870, радови Владислава Тителбаха, Карола Поп де Сатмарија (Carol Popp de Szathmáry), Ђоке Миловановића и радови неколицине сликара етнографа (Никола Зега, Драгутин Инкиостри, Олга Бенсон…). У збиркама се чува око 200.000 музеалија међу којима је више од 56.000 етнографских предмета.

Претражите сајт

×