Етнографски музеј Београд

Member of Museums.EU
Календар Догађања
радно време музеја

Изложба

РАДНО ВРЕМЕ

Уторак – Субота од 10 до 17 часова

Недељом и понедељком је Манакова кућа затворена

 

СТАЛНА ИЗЛОЖБА

 

Народне ношње и накит централнобалканског подручја из XIX и првих деценија ХХ века  назив је сталне изложбе постављене на спрату Манакове куће. У доњем делу Манакове куће налазе се радионице за изучавање појединих  традиционалних заната и народне радиности, галерија за повремене изложбе, као и продавница сувенира.

 

Виртуелни обилазак Манакове куће: http://galerijeimuzeji.com/vr/etnografskimuzej/manakovakuca/vrtour.htm

 

ПОВРЕМЕНЕ ИЗЛОЖБЕ

Вавилон нови
(2. – 15. децембра 2017)

У суботу, 2. децембра 2017. у 19 сати у Манаковој кући ће бити отворена изложба радова Србослава Илића под називом  Вавилон нови.

На изложби ће бити представљен избор његових уметничких радова инспирисаних библијским темама. Највећи део чине слике у техници темпере на дрвеној подлози, али има и  радова у комбинованој техници, тродимензионалних слика, објеката и инсталација.

Контакт: Милена Ђурица, уредник ликовног програма, milena.djurica@etnografskimuzej.rs

 

 

Украс мушког лица – брк
(15. мај – 30. јун 2017)

Аутор: Ивана Јовановић-Гудурић, виши кустос, дип. етнолог-антрополог

Отварање изложбе је 15. маја у 13 сати.

 

Бркови (и брада) не могу се посматрати одвојено од мушког лица, а изгледу лица и уопште главе, у свакој култури и у свакој епохи, посвећивала се посебна пажња. У томе се крију, религијски, етички, хигијенски, а напослетку и модни разлози. Тако и ношење (или неношење) бркова и/или браде, њихов облик и изглед, шаљу мноштво порука о особи чије лице красе.

На изложби Украс мушког лица-брк, бркови су сагледани кроз културно-историјску перспективу, као део модних трендова и као важан елеменат изградње мушког идентитета у 19. веку. Ова несвакидашња тема публици ће бити представљена кроз портретне фотографије, модне гравире и рекламне огласе из поменутог периода. Изложбу чине и текстови о стиловима бркова који су били најпопуларнији, утицају војске на увођење обавезе ношења, односно неношења бркова, као други интересантни подаци до којих је, у својим истраживањима, дошла ауторка Ивана Јовановић-Гудурић. Како је тема моде ношења бркова непосредно повезана са историјом береберског заната, на изложби ће бити приказани и предмети из Колекције берберског заната из Фонда Музеја града Новог Сада.

 

 

У суботу, 20. маја у Манаковој кући ће бити организовано стручно вођење кроз изложбу Украс мушког лица – брк. Ауторка изложбе Ивана Јовановић – Гудурић, виши кустос Музеја града Новог Сада,  ће посетиоце водити кроз поставку у терминима од 18 и од 20 часова.

 

Умиј се-обриши се лепо: реквизити за личну хигијену 20. века у етнографској збирци Градског музеја Сента
(14. марта – 29. априла 2017)

Аутор: Нагy Абонyи Агнес

Представљањем музејских експоната, односно предмета за одржавање личне хигијене, изложба упознаје посетиоце са сегментом културе личне хигијене у 20. веку посебно везано за време Божића и Ускрса, највећих годишњих празника Мађара-католика. Изложба остаје отворена до 29. априла 2017.

 

 

Пут свиле- нови изглед
(14 – 24. октобра 2015)

Отварање изложбе је 14. октобра у 18 сати.

Изложбу организују амбасада НР Кине у Београду, Институт Конфуције у Београду и Етнографски Музеј поводом прославе Дана Републике НР Кине.

Изложбом ће бити приказане фотографије градова и предела кроз која је у древна времена пролазио Пут свиле. Данас су ти предели потпуно измењени развојем привреде, нових насеља и градова. Директор Института Конфуције у Београду, професор Радосав Пушић ће на отварању одржати предавање о путу свиле и његовом значају.

 

Пут свиле

Подгрмечке воденице

Аутор: Милован Антонић, новинар и публициста

Отварање изложбе је у четвртак, 1. октобра 2015. у 18 сати.

 

Милован Антонић jpg

О изложби
Ћирилична документа перашког архива (1633-1851)

 

Отварање изложбе је у понедељак 15. јуна 2015. у 19 часова у Манаковој кући.

Изложени материјал је власништво Музеја града Пераста и биће представљена београдској публици на наше велико задовољство у Манаковој кући у периоду од 15. до 30. јуна 2015. Изложбу ће отворити др Горан Ж. Комар који је уједно и аутор истоимене књиге која прати изложбу. Аутор изложбе и каталога је документариста Мирјана Вукасовић.

 

Текст из каталога о ћириличним документима

 

Muzej Perast pozivnica

Телеснуће

Аутор: Иван Станић

Отварање изложбе је 9. маја 2015. у 18 часова

На изложби ће бити представљене фотографије делова тела уметника на којима су били утиснути предмети из Музеја. Тело уметника је у додиру са експонатима претрпело промене у виду привремених ожиљака/отисака. На овај начин је кожа уметника постала носилац културног наслеђа. Људско тело неминовно памти свако наше појединачно искуство, физички и ментално. Свако ментално искуство утиче на наше тело, изазивајући многобројне „промене“, стварајући „наша нова тела“. Нека искуства остају трајно видљива на телу у форми ожиљака, а нека су привремена, и постају временом оку невидљива (отварање 9. маја у 18:00)

Посебни програми:

Радионица утискивања предмета за посетиоце изложбе Телеснуће. Током трајања изложбе посетици ће моћи да утискују изабране предмете на кожу и фотографишу се.

 

 Стари занати – Нематеријално културно наслеђе Лужнице у борби за опстанак
(20. – 27. маја 2015.)

Изложбе фотографија АлександраЋирића. Изложбу су приредиле Каролина Стаменковић, руководилац Ж.E.Ц. „Лужничке рукотворине“ и Драгана Стојковић, кустос, која је уједно и аутор текста каталога. Поред фотографија, изложба садржи и мањи број предмета: рукотворинe старих заната,  као и видео-записе.

Александар Ћирић, рођен 1981. године у Пироту. По образовању економиста, по занимању новинар и фоторепортер. Дописник и мултимедијални фотограф Новинске агенције ТАЊУГ. Председник Фото клуба „Фокус“ из Пирота од 2011. године. Учествовао на преко 10 међународних изложби уметничке фотографије у Србији, Словенији, Кини и других земљама. Награђиван за серије фотографија са Старе планине и фотографије настале за време великих пожара на Старој планини 2007.године.

Организатори изложбе су Етнографски музеј у Београду и Општина Бабушница.

 

Златовез вечити изазов
 (16. априла – 5. маја 2015)

Аутор изложбе: Милица Јовановић Марковић

Отварање изложбе је 16. априла 2015.  у 19 сати.

Изложбу ће отворити Декан Академије СПЦ за уметност и конзервацију, Зоран Михаиловић.

Пратећи програм:

I ниво

Полазници уче да везу са основним бодовима златовеза, дебљим гајтаном и лурексом а памучним концем бод прошивања.

Једноставнији мотив са манастирским бодом би се радио на тканини, који би могао да се урами или аплицира на одевни предмет или на торбицу.

Потребан материјал и прибор су обезбеђени.

Радионица се одржава у суботу 18. априла 2015. год. од 11 до 14  сати

Цена: 1.500 динара

 

II ниво

Полазници уче да везу 7 бодова памучним концем, 6 бодова златовеза као и вез перлицама и шљокицама.  

Полазници уче да извезу компликованији мотив са више бодова, који би могао да се урами или аплицира на одевни предмет или на торбицу.

Потребан материјал и прибор су обезбеђени, као и мапа са бодовима златовеза и цртежима мотива златовеза.

Цена се односи на четири радионице које ће се одржати 21,  23  и  28. априла 2015. у терминима од 17 до 20 сати и и 25. априла у термину од 11 до 14 сати .

Радионицу води: Милица Јовановић Марковић

Цена: 4. 000 динара

Знаци
(31. март – 10.април 2015)

Самостална  изложба мозаика Весне Каракаш.

Отварање изложбе биће пропраћено ауторском презентацијом о мозаику. Изложбу отвара историчарка уметности Хаира Јаковљевић, чланица УЛУПУДС-а.

Током трајања изложбе, биће организоване радионице и предавања.

Појединачна улазница за радионицу је 800 динара. Комплет улазница на 5 радионица је 3.500 динара.
Контакт: Милена Ђурица, ликовни уредник програма, milena.djurica@etnografskimuzej.rs

Пратећи програм:

Програм:

четвртак, 2.04.2015. од 18-19 часова, предавање о мозаику.

Почасни гост Борислав Њежић

петак, 3.04.2015, прва радионица у трајању од три сата, од 18-21 сат,

У току радионице теоретско упознавање полазника са врстама материјала, алатима, поступцима и техникама за израду мозаика и слично, уз коришћење видео презентације; практично извођење рада у техници мозаика –израда мозаичке минијатуре.

Гост радионице: Пеђа Тодоровић

 субота, 4.04. 2015, друга радионица у трајању од три сата, од 11-14 сати,

наставак практичног извођења рада у техници мозаика-израда мозаичке минијатуре.

Гост радионице: Мирослав Лазовић, професор на катедри сликарства ФПУ.

уторак, 7.04.2015. трећа радионица у трајању од три сата, од 18-21 сат,

практично извођење рада у техници мозаика- израда подметача за чаше

Гост радионице: Милица Вуковић

 среда, 8.042015, четврта радионица  у трајању од три сата, од 18-21 сат,

 наставак практичног извођења рада у техници мозаика –израда подметача за чаше

Гост радионице: Оливера Гаврић Павић

 четвртак, 9.04.2015. пета радионица, у трајању од три сата, од 18-21 сат,

практично извођење рада у техници мозаика- израда мозаичке минијатуре јајета

Гост радионице: Петар Вујошевић

 петак, 10.04.2015. додела сертификата за похађање почетног курса мозаика и затварање радионица и изложбе.

У оквиру изложбе организовано је укупно пет радионица мозаика.

Цена једне радионице кошта 800,00 динара, а комплет 3.500,00 динара.

Урађени предмет је власнишво полазника радионице мозаика.

Контакт: Милена Ђурица, ликовни уредник програма, milena.djurica@etnografskimuzej.rs

Колажи1

Грнчарски занат у Банату
      (28. фебруар – 17. март 2015)

Руководилац пројекта кустос и етнолог Славица Гајић. Пројекат регионалног карактера, настао кроз сарадњу Музеја села из Темишвара из Румуније ( др етнолог Андреј Милин) и Народног музеја Кикинда ( кустос и етнолог  Славица Гајић). Проучавање обухвата истраживање  српског и румунског дела Баната.

Пројекат је одобрило министарство културе и информисања Србије.

На изложби ће бити изложено 28 принтова на којима су представљени експонати из кикиндског и темишварског музеја. Биће приказан филм –ПОСЛЕДЊИ ЛОНЧАР У МОКРИНУ- у трајању од 15 минута и уз филм представљени аутентични предмети из те радионице. Такође биће изложен прибор и алат који се користи у Грнчарском занат.  Експонати који су део грнчарске радионице Калмана Керестењија из Остојићева из првих деценија 20. века. Три изузетно занимљива бокала осликан калиграфском техником (најстарији експонат на изложби је бокал из 1898. године), који су рад учитеља из Сенте. Укупан број експоната који ће бити изложени je око 50.

 

Изложба радова полазника школе ручног ткања
(27. јануар. – 1. фебруар 2015)

Отварање изложбе је  27. јануара 2015. у 19 часова.

На отварању изложбе полазницама ће бити додељени сертификати Етнографског музеја о завршеној Школи ручног ткања.

 

Џенис
(23. – 31. децембра 2014)

Аутор: Ивана Чолић

Отварање изложбе је 23. децембра 2014 у 19 сати.

О изложби:  

На изложби ће бити приказани ручно ткани шалови, рађени комбинованом техником – узланом и чунчаном. Идеја за избор ових ткачких техника произашла је из потребе да се на неконвенционалан начин креира један одевни предмет као што је шал. Уткано је  предиво различитих боја и текстура – од мохера и вуне, до металних светлуцавих нити.

Радови су инспирисани музиком и стилом Џенис Џоплин (Јanis Joplin). Џенис Џоплин као рок икона, као симбол хипи културе, као глас жене, као песник слободе. Њен карактеристичан стил одевања, блиско је повезан са етничким костимом, и своје корене налази у традицији и култури америчких урођеника, као и у Индији, Африци, и на Блиском истоку.

Рад „Марабу“, кojи je настао 1997. године, је костим у представи „Ема“, ПЛАВОГ позоришта – позоришне лабораторије. Остали радови настали су у периоду од 2013. до 2014. године.

O аутору:

Ивана Чолић је рођена 1969. године у Београду. Дипломирала на Факултету примењених уметности и дизајна на одсеку сценографије и постала члан УЛУПУДС-а 1993. године. Члан Удружења за очување и развој ручног ткања, на чијим изложбама учествује од његовог оснивања.  Једна од оснивача ПЛАВОГ позоришта – позоришне лабораторије (1995. године), као сценограф и костимограф, а касније од 2006. године и као графички дизајнер.

У континуитету се бави сценографијом и костимом у ПЛАВОМ позоришту – позоришној лабораторији, кao и дизајном и едукацијом из области ручно тканог текстила. Од 2011. године води Школу ручног ткања у Етнографском музеју у Манаковој кући у Београду.

 

Чаролија нити – ручно ткани шалови
(10. – 19. децембра 2014)

Отварање изложбе је у среду,  10. децембра у 19 часова
Чаролија нити је трећа тематска изложба -Удружења за очување и развој ручног ткања, у овој години.

,,Ткани шал је тихо сликање живота- то је просто живо изражавање. То је такође и прича о ономе ко је маштао док га је радио и о ономе ко је баш тај шал изабрао  да носи. Шал није само у очима, много је више у додиру, у рукама“ (Џек Ларсен – Ларсендизајн Студио)
О удружењу:
На иницијативу професорке Надежде Петровић Влајковић, академског сликара и пројектанта текстила, и под покровитељством Етнографског музеја из Београда
1997. године основано је – Удружење за очување и развој ручног ткања. Циљ оснивања био је да се сачува умеће ткања као део националног идентитета. Први часови упознавања са овом вештином почели су у Манаковој кући и већ следеће године, 1998. приређена је прва изложба Tкани јастуци. Од тада комбинацијом боја, предива и преплетаја чланице овог удружења приредиле су преко 40 тематских изложби у Београду, и осталим градовима Србије. Интерсовање које и данас постоји за овим старим занатом потврђује оправданост оснивања Удружења.

Чланови удружења: Ивана Чолић, Оливера Михајловић, Надежда Ристић Влајковић, Љиљана Трандафиловић, Соња Грегурић, Љиљана Станишић, Драгана Хонда, Снежана Ладолеж, Љиља Стајић, Милица Ђокић, Весна Поповић, Мира Пјевић, Весна Шевчик, Жељкица Кнежевић, Иванка Видојевић, Зорица Комар, Славица Станковић, Босиљка Цвијетичанин, Мирјана Дурутовић, Рада Васић, Јелена Дојчиновић, Радмила Агатић, Гордана  Предраговић, Душка Поточник, Слободанка Салцбергер, Ивковић

Изложба је отворена до 19. децембра 2014.

Музејска продавница и књижара др Сима Тројановић

У атријуму музеја налази се продавница сувенира. У њој можете купити копије средњевековног накита израђене од сребра, текстилно покућство, делове народних ношњи

Подржите нас

Подржите Етнографски музеј кроз донације, спонзорство или учлањењем у Клуб сарадника Етнографског музеја. Подршка јавности, појединаца, компанија и организација, помаже нам да изградимо и обновимо музеј, организујемо изложбе, унапредимо конзервацију, и развијамо своје едукативне програме.

Манакова кућа

Манакова кућа је саграђена око 1830. године у Савамалској улици, на старом путу који је повезивао Варош-капију и стару београдску четврт Савамалу. Један од власника куће био је Манак Михаиловић, цинцарски досељеник из Македоније по коме је Манакова кућа добила име и задржала га до данас.
Неправилан облик основе Манакове куће условљен је обликом парцеле на којој је подигнута. Кућа је саграђена у бондручној конструкцији и састоји се од подрума зиданог каменом, приземља и спрата, грађена је у бондручној конструкцији.

Претражите сајт

×