Стојаковић, Велибор, Српска шљива ранка, Етнографски музеј, Београд, 2000.

54 стр.; илустр.; 21 cm

Tираж: 500

Цена: распродато

…

Аутор приказује развој шљиварства у Србији, у периоду од средњег века до данашњих дана. Појава болести винове лозе (Philoxera vastatrix) у ХIХ довела је до промена у развоју воћарства и утицала на интензивно гајење и извоз шљива, доприносећи економском развоју Србије. На инострано тржиште су извожени пекмез и сува шљива, а на домаћем се трговало ракијом. У тексту се налази опис старих врста шљива са посебним акцентом на шљиву ранку. Аутор описује употребу производа од шљиве у свакодневном животу и у обредној пракси.

Гвозденовић, Ирена, Руско сребро, Етнографски музеј, Београд, 2000.

57 стр.; илустр.; 21 cm
Тираж: 500
Цена: 600 динара

…

Каталог садржи кратак преглед развоја стилова и техника златарства и сребрнарства у Русији. Аутор описује традиционалне занатске центре и мајсторске радионице у којима се одвијала производња и декорација предмета. У збирци Етнографског музеја у Београду чувају се предмети који потичу из периода од ХVIII до ХХ века. Реч је о предметима примењене уметности који указују на развијену културу становања у градовима. Аутор их дели на употребне и украсне и у прилогу каталога даје фотографије са списком каталошки обрађених предмета.

Rusko srebro

Стојковић Драгана, Таваница : небо старе градске куће, Етнографски музеј, Београд, 2000.

39 стр.; илустр.; 21 cm

Тираж: 500

Цена: динара

Крајем XVIII и почетком XIX века у градским насељима Балканског полуострва развија се специфичан тип градске архитектуре познат под називом профана балканска архитектура. Она на карактеристичан начин сублимира доступне материјале, климатске услове, економске и друштвено-историјске околности у којима настаје. У градњи куће је значајну констуктивну улогу имала таваница. Овај елемент грађевинске столарије је поред функционалне имао и декоративну улогу. Посебна пажња посвећена изради и украшавању таваница. Према конструкцији таванице аутор прави класификацију на равне, високе и засведене. Анализирајући декоративне карактеристике аутор указује на одређене мотиве, пластичне укарасе и боју. Таванице су биле изађиване у занатским радионицама догмаџија, најчешће у техници плитке и дубоке резбе. Најлепши примерци таваница од дрвета долазили су од дуборезбара Мијака из Македоније. У Етнографском музеју у Београду чувају се примерци таваница из Македоније и са Косова и Метохије који су представљени у каталогу.