Етнографски музеј Београд

Member of Museums.EU
  • Скорашњи чланци

  • Категорије

  • Архиве

  • И Бог и преци

    Аутор: др Весна Марјановић, музејски саветник

    Отварање изложбе је у петак, 28. јуна 2013 у 20 часова

    Ова изложба jeсте допринос Етнографског музеја у Београду обележавању 1700 година од потписивања Миланског едикта 313. године, у време владавине цара Константина, чиме је омогућено слободно проповедање хришћанства на простору тадашњег Римског царства. С обзиром на то да је у фокусу изложбе историја хришћанства, јавности се овом приликом представља визуелни идентитет православне религије Срба путем обичаја који повезују симболичку свест више културних слојева различитог порекла и старости.

    Основна улога колективне свести јесте да друштвену заједницу држи на окупу. Садржај изложбе је религијски контекст народне перцепције хришћанства и православља. Подељен је у два комплементарна дела. Канонски, православни део изложбе припада цркви и сакралном простору. Односи се на увођење духовности и религијских догми у животе људи пред Богом, усмерава правила понашања и одређује постизање равнотеже духовног садржаја свакодневице и празника. Други део изложбе је посвећен прецима који су мeтафора у народом контексту религије прихватању светог простора укрштеног с веровањима у моћ предака и њиховим „снажним“ деловањем на овоземаљски свет.

    Култ предака je преживео сва времена и у модерном добу се препознаје не само у низу архаичних ритуала повезаних с погребним обичајима већ је видно присутан и у свим осталим сегментима, било да је реч о симболичном понашању у току свадбеног церемонијала или у време већих светковина током године.

    ***

    Уобличени у древним временима, религијски образаци понашања нису једнообразни и разликују се по структури у појединим крајевима Србије. Повезани су с различитим аспектима људске делатности условљене природно-географском средином, друштвено-историјским наслеђем и степеном разумевања православних догми.

    Уз симболично понашање у обичајима животног циклуса – приликом склапања брака, рађања детета и припреме за одлазак с овог света, представљени су и појединачни ритуали који одликују  испреплетан однос живота и смрти. Приказани су важни ритуали за заједницу у време успостављања празничног времена, подједнако посвећеног и светитељима и прецима. Култ покојника и култ предака и даље су веома истакнути у издвојеним облицима комуникације, а у народној свести круг, као симбол вечности, и крст, симбол страдања и увођења у вечност, пренети су на низ симболичних материјалних предмета као реквизита неопходних да се започети ритуали изведу до краја и обезбеди духовни мир и овоземаљска сигурност. Одговарајућом комуникацијом успостављеном пригодним језиком религије, с једне стране се успоставља блиски однос с Богом, а с друге с прецима. И Бог и преци, као равнотежа у космосу, праштају, награђују и кажњавају, примају дарове и дарују.

    Годишњи циклус обичаја се одражава у низу симболичних сценографија и одговарајућих ритуала о празницима црквеног  православног календара. Појединачни предмети  који су тада у употреби поседују култну медијаторску улогу у општењу с Богом и с претком. Божић, крсна слава, Ускрс, Петровдан и заветни дани само су неки од празника који се на изложби документују музејском грађом.

    Издвојени елементи попут ватре, биља и воде задржали су се у форми наслеђа из прошлости и још увек поседују важна анимистичка значења за већи део савременог становништва Србије. Очишћење, излечење и заштита, проистекли из „прописаних“ ритуала појединаца и заједница, ишчекују се као награда за обављену ритуалну праксу у животном и годишњем циклусу обичаја.

    Народна религија Срба је објединила до данас наталожена архаична веровања претходних генерација, често неразумљива, па и неприхватљива савременом човеку. Као архетипски облици уз нужне модификације и прилагођавања, део су споменичке баштине и духовног бића људи овог поднебља.

    У светлу реконструкције прошлих времена и онтолошком значењу затеченог стања односа према Цркви у 21. веку али и Цркве према народу, посетиоцима су приказани збирни садржаји традиционалног модела понашања и мишљења испреплетани с народним разумевањем православља у савремености.

    Претражите сајт

    ×