Етнографски музеј Београд

Member of Museums.EU
  • Скорашњи чланци

  • Категорије

  • Архиве

  • Где сви ћуте оне говоре: гусле Етнографског музеја у Београду

    Аутор: Мирослав Митровић, виши кустос

    Пројектант изложбе: Милена Ђурица

    Поводом Дана Етнографског музеја у Београду – Установе културе од националног значаја, у суботу 20. септембра у 13 сати отворена је изложба Где сви ћуте оне говоре, аутора Мирослава Митровића. Први пут од свог оснивања Музеј излаже и представља јавности одабране гусле из своје Збирке народних музичких инструмената. У склопу ове изложбе биће представљена и ауторска изложба Пламен код огњишта мајстора израде гусала Слободана Бендераћа. Слободан ће се представити с 25 гусала које је у свом дугогодишњем раду израдио. Етнографски музеј ће изложити око 50  гусала  из своје збирке, сакупљаних од средине 19. века до данас. Изложба ће бити подељена у пет целина. Прва целина ће представити гусле 19. века, време правог гусларства, време Вука и Његоша, Филипа Вишњића и Тешана Подруговића. Друга целина су гусле Првог светског рата. Гусле које су ношене и враћене са Солунског фронта. У овом делу изложбе биће изложене и гусле које припадају Етнографском музеју, а тренутно се налазе у Музеју српска кућа на Крфу. Гусле је израдио војник инвалид 1917. године у Бизерти, Тунис, од војничког шлема. Трећа целина је време између два светска рата, а четврту целину у овом историјском ходу гусала представиће гусле од Другог светског рата до данас. Посебну целину ће чинити гусле које су изузетно интересантне по посебном украшавању, необичним материјалима или ликовним техникама. Цео ток изложбе која ће трајати два месеца, пратиће и радионица израде гусала, школа учења гуслања, вечери гуслара и епске песме и трибине. За време изложбе биће завршен и конкурс за израду гусала са темом „Први светски рат“.

    Виртуелни обилазак изложбе је могућ, кликом на линк:

    http://galerijeimuzeji.com/vr/etnografskimuzej/gdesvicuteonegovore/cir/gdesvicuteonegovore.html

    ————————-

    IPad
    (8–15. септембра 2014)
    Аутор: Горан Косановић

    Уметник на линији Срца

    Горан Косановић је јединствена појава на нашој ликовној сцени, уметник који иза себе има већ две деценије излагачког искуства. Попут многих чувених уметника (Вилијама Блејка или Ван Гога), Косановићу није било потребно класично уметничко образовање да би испољио свој разноврсни таленат. Неоптерећен академским упутствима како настаје ,,право” уметничко дело, као и теоретским смештањем у контекст, који тако често оптерећује савремене уметнике, Косановић разиграним поступком излива из себе искрене емоције, које се пред посматрачем откривају кроз широку лепезу уметничких поступака.

    Више од свега, највећа инспирација, за Косановића јесте Љубав, која се младалачки искрено и потпуно неоптерећено у његовом ликовном речнику испољава кроз универзални симбол срца. Срце се на његовим сликама појављује формално – на сликама неба, заставама или инсталацијама, као концепт – у перформансу Линија срца (2014) или кроз колорит – као црвена боја Планете Љубав, коју је Косановић, у улози Космонаута -Донжуана, освојио за своју инспирацију Младену, о чему су ,,извештавали” сви познати магазини од National Geographic-а, преко Life-а, до нашег Забавника и недељника Време (у којем је Косановић дуже време учествовао својом креативношћу, као директор маркетинга). Називи изложби и године у којима су оне настале - Љубав (1999), Град Љубав (2003) или Планета Љубав (2012), као и називи радова попут Ја волим Младену (2010) или  Пролетери, заљубите се (1997), показују стално присуство ове теме у Косановићевом раду. За разлику од многих савремених уметника, Косановић се, попут савременог трубадура, не устеже у показивању безусловне вере у емоцију.

    Поред срца, на његовим радовима општеприсутне су романтичне звезде и универзалне спирале. Ови вечни симболи, међутим, појављују се паралелно са мање ,,апстрактним” темама, попут спорта или популарне музике. У најновијем циклусу цртежа, који су изложени на изложби I Pad у Етнографском музеју, нов поглед на свет отворио се кроз дисплеј нове уметникове играчке, iPad-а, која добија статус легитимног средства његовог креативног израза. iPad апликација Paper, била је као створена за Косановићев сензибилитет: једина алатка постаје уметников прст који ,,шара” по интерактивном екрану. Несавршенство потеза, карактертеристично за рад у овом медију, употребљено је као предност, да истакне идеју и теме којима се уметник бави. Настали радови су подељени и изложени као циклуси. Циклус Спорт, на пример, тематизује тениске звезде (Ђоковића, Надала, Ану, Федерера), фудбалске клубове, спортски бренд Адидас, рагби). Посебан циклус, посвећен је Тарковском и сценама из његових култних филмова. Називи других циклуса из овог опуса - СаобраћајАвио саобраћајЗаставеРазноМТВ и Фераријеви возачи+Сена, откривају заправо да је за Косановића цео свет потенцијална инспирација и позив на узбудљиво уметничко путовање.

    Љиљана Тадић

    ————————-

    Мирјана Марић: Мода и дизајн

    Аутор изложбе: др Мирјана Менковић
    Уметнички директор: Марио Бралић

    Мирјана Марић је отелотворавала простор између уметности и индустрије, брижљиво водећи рачуна о вредности робне марке коју је стварала. Она је балансирала између императива очувања своје уметничке особености и потреба тржишта. Њена циљна група била је социјалистичка средња класа жељна престижних естетизованих производа. Омогућавајући припадницима те класе да се разликују у маси захваљујући мешовитим модним додацима, смелим кројевима и упадљивим бојама и дезенима, те текстилом и кожом врхунског квалитета, она је реализовала давнашње захтеве овог друштвеног слоја за усавршеном производњом и истанчаним детаљима. Готово да није било Југословенке средње класе која у свом поседу није имала хаљину, кожну сукњу или торбицу за шминку са потписом Мирјане Марић.

    Изложба Мирјана Марић: De luxe prêt-à-porter југословенске моде (1970-1992) и књига, њен саставни део, поставили су пред Етнографски музеј у Београду иновативан задатак. Иако су ову музејску институцију и претходних година запљускивали таласи еманципације од строго традиционалних етнографских тема, ауторка изложбе отишла је корак даље. После затварања изложбе, колекција која је рађена наменски биће поклоњена Етнографском музеју, чиме ће ова установа постати место где се срећу прошлост и садашњост, спајају традиоционални и модерни артефакти и поштују културна меморија и променљиви идентитети. Надамо се да ће овај чин даривања подстаћи и друге на сличне подухвате, што ће значајно проширити збирку савремене одеће и у будућности омогућити конструисање специјализованог Музеја културе моде.

    Доцент др Данијела Велимировић

    Одељење за етнологију и антропологију

    Филозофског факултета у Београду

    Фото: мр Ивана Масниковић – Антић

    Претражите сајт

    ×