Етнографски музеј Београд

Member of Museums.EU
  • Скорашњи чланци

  • Категорије

  • Архиве

  • Манифестација МУЗЕЈИ СРБИЈЕ, ДЕСЕТ ДАНА ОД 10 ДО 10

     

    9 – 18. мај 2015.

     

    Манифестација Музеји Србије, десет дана од 10 до 10 се реализује под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије и уз подршку Покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање и Скупштине Града Београда. Посебно је значајна и подршка коју је манифестацији пружила Делегација ЕУ у Србији.

    Организатори су национални музеји Србије: Народни музеј у Београду, Етнографски музеј, Музеј примењене уметности, Историјски музеј Србије, Музеј историје Југославије, Природњачки музеј у Београду, Галерија Матице српске, Музеј савремене уметности.

    Организациони одбор: директори националних музеја.

    Време одржавања: од 9. до 18. маја, чиме се обухватају важни датуми: 9. мај – Дан победе и Дан Европе, 16. мај – Европска ноћ музеја и 18. мај – Међународни дан музеја.

    Учесници: музеји у Србији и сродне институције које се баве заштитом и презентацијом културног наслеђа, уз подршку струковних удружења, Музејског друштва Србије и Националног комитета Међународног савета музеја.

    Концепт: Током десет дана маја, између 9. и 18, музеји и сродне институције омогућавају посетиоцима,  од 10 до 22 сата, да бесплатно прате припремљене садржаје које музеји сами реализују у том периоду. Слободан, бесплатан улаз за све посетиоце је кључни принцип кога се придржавају сви учесници. Садржај одређују сами учесници, а он може бити: стална поставка музеја, посебне изложбе, едукативне радионице за децу и одрасле,  стручна и ауторска вођења кроз изложбе, предавања, концерти и др.

    Програм манифестације
    Током трајања манифестације, у Етнографском музеју ће бити представљене следећи програми:

     

    Страдање Етнографског музеја у Првом светском рату.
    9. 5. 2015., излози Етнографског музеја у Узун Мирковој улици бр.2

    За време Првог светског рата, Музеј је претрпео штету на самој згради, и готово трећина предмета (2966) је нестала. Требало је и труда и времена да се успостави пређашње стање. О томе је маја 1919. године Тројановић писао министру просвете:

    „По­сао око ре­ста­у­ра­ци­је Ет­но­граф­ског Му­зе­ја бри­жљи­во се на­ста­вља. Пре ра­та је би­ло око 10.000 ства­ри, од ко­јих је сва­ка има­ла сво­ју ну­ме­ру, по­ре­кло и го­ди­ну кад је на­ба­вље­на, а за­себ­но је во­ђе­на о сва­кој ства­ри оп­се­жна ње­на исто­ри­ја. Не­при­ја­тељ, и оно ства­ри што је оста­вио, у бе­су или зло­на­мер­но, грд­но је оште­тио ти­ме, што је с ве­ћи­не ски­нуо ети­ке­ту и сад се не мо­же за мно­го­број­не пред­ме­те да до­зна ода­кле су; а по­што је и исто­ри­ја (мисли се на историју предмета- прим. В.Бижић-Омчикус ) про­па­ла, то ће мно­го вре­ме­на тре­ба­ти да се са­мо глав­но до­ве­де у ред, а мно­го шта оста­ће са­мо пу­ста же­ља.

    Хероји културне баштине – Музеј у Приштини
    Установа културе од националног значаја
    Отварање изложбе 11. 5. 2015. у подне, Атријум

    Трагичан политички и друштвени контекст дешавања на Косову и Метохији након НАТО бомбардовања, условио је да су српски стручњаци Музеја у Приштини били приморани да у јуну 1999.  прекину рад у Музеју, напусте своје домове у Приштини, нађу уточиште у Етнографском музеју у Београду и наставе свој рад са измештеним седиштем.

    Циљ изложбе је да се, на основу фотографија оригиналних предмета -  комплета ношњи, појединачних одевних предмета и разних врсти накита као вредних примера традиционалног рукотворства и стваралаштва негованог на простору Косова и Метохије, укаже на значај етнографске збирке и да се истакне потреба за даљим проучавањем наслеђа као дела културног и етничког идентитета

    Аутор изложбе: Мина Дармановић

    Гламур на „српски начин“: матурски балови (1991-2014)
    Отварање изложбе 16. 5. 2015. у 19 сати, Фордова сала

    Изложба студената етнологије и антропологије у оквиру пројекта сарадње Етнографског музеја у Београду и Филозофског факултета Универзитета у Београду.

    Реч гламур обично се повезује са луксузом и сјајем, који окружује људе, објекте и места. Матурски балови одувек су били гламурозан догађај окружен еуфоријом, жудњом, бљештавилом и заводљивошћу. Ова изложба прати трансформације матурских балова у Србији у периоду постсоцијализма. Док су ови ритуали у току 1990-их били одређени економијом оскудице, транзиција ка капиталистичкој економији након 2000. године ставила је већи нагласак на материјална добра и визуелне ефекте. Откривене могућности потрошње обогатиле су естетичке способности појединаца, што је са своје стране утицало на гламуризацију матурских балова. Индивидуалистички универзум заслепљен визуелним искуством и самопредстављањем даровао је додатну димензију илузије овим догађајима. Изложба жели да декодира визуелни језик гламура »на српски начин« и разоткрије значење једнодневних слика луксуза, сјаја и обиља.

    Пратећи програм:

    23. мај од 16 часова „Модно саветовалиште“. У циљу побољшања дизајнирања слике коју будући матуранти желе да прикажу студенти Факултета примењених уметности модула Савремено одевање излазе Вам у сусрет и помажу Вам да сазнате тајне гламурозног изгледа, као и све на шта би требало да обратите пажњу када желите да заблистасте, а да то изгледа као да се нимало нисте потрудили.

    24. мај од 11 до 14 часова. „Гламур на ваш начин“. Позивамо посетиоце да донесу своје матурске фотографије и одећу у Етнографски музеј и испричају нам сопствено искуство са ове прославе. Личне приче забележићемо у аудио формату, а читава грађа ће служити у даљем истраживању ових светковина.

    Стварност илузије Милоја Марковића
    Изложба траје до 14. 5. 2015, Фордова сала

    Ова изложба  слика једног сегмента у раду Милоја Марковића односи се на његову оданост традицији и њеном чувању како на платну, тако и на употребним  предметима. Наиме, поред тога што осликава најразличитије предмете као што су ношња, керамика, обрамице, посуђе, чипке, шаренице и слично, он често слика и на оригиналним  етно предметима попут  лопара, столица, врата… Понекад као рам за своју слику користи воловски  јарам или неки други сликарском четкицом осликан и оживљен  оригиналан предмет. Марковића зову  и чуваром времена.

    Посебан доживљај представља осећај  тог његовог  заустављеног времена. Милоје Марковић је сликао и предивне портрете духовњака, те осликавао фреско-сликарством  камење које је доносио са светих места. Комплетне изложбе су већ приказиване  много пута.

    Излозба Стварност илузије је посвећена управо таквом доживљају који се стиче посматрањем његових дела, али због Етнографског музеја и  теме којом се Музеј по природи бави, одабрани су етно мотиви.

    Аутори изложбе : др Софија Костић и Ирена Гвозденовић

    Велики рат мали човек

    Изложба је посвећена непознатим војницима, јунацима, храбрим и одважним женама и мајкама, особама високог морала и изразитог патриотизма  који су се борили за своју отаџбину и животе својих породица онако како су им васпитање и наслеђени систем вредности налагали. Ово су при­че о људима који су одолевали искушењима да би сачували своју част. Били су то часни „мали“ људи из српских села и градова, победници Великог рата.

    Време Првог светског рата, на изложби, дочарано је предметима, фотографијама, архивском грађом  и аудио снимцима.

    Изложбом „Велики рат и мали човек“ Етнографски музеј у Београду придружује се свим установама културе у Србији и Европи у години сећања на почетак Првог светског рата.

    Аутори изложбе: Весна Бижић-Омчикус, др Весна Марјановић, Мирјана Крагуљац-Илић МА, мр Татјана Микулић и Јелена Туцаковић МА.

    Телеснуће

    Аутор: Иван Станић

    Изложба ће бити представљена у Манаковој кући. Отварање изложбе је 9. маја у 18 часова.

    На изложби ће бити представљене фотографије делова тела уметника на којима су били утиснути предмети из Музеја. Тело уметника је у додиру са експонатима претрпело промене у виду привремених ожиљака/отисака. На овај начин је кожа уметника постала носилац културног наслеђа. Људско тело неминовно памти свако наше појединачно искуство, физички и ментално. Свако ментално искуство утиче на наше тело, изазивајући многобројне „промене“, стварајући „наша нова тела“. Нека искуства остају трајно видљива на телу у форми ожиљака, а нека су привремена, и постају временом оку невидљива (отварање 9. маја у 18:00)

    Посебни програми:

    Радионица утискивања предмета за посетиоце изложбе Телеснуће. Током трајања изложбе посетици ће моћи да утискују изабране предмете на кожу и фотографишу се.

    Среда, 13. мај у 19 сати, партер Етнографског музеја у Београду, предавање под називом Пропагнда у рату, говори Мирослав Лазански

    Субота 16. 5. у 19 сати, атријум Етнографског музеја у Београду,  додела Награде Боривоје Дробњаковић. Сваке године Етнографски музеј у Београду додељује Награду Боривоје Дробњаковић за најбољи студентски завршни мастер рад.

    Недеља 17. 5. у 12 сати,  јавни разговор под насловом „Баштина у опасности“. Разговор је део овогодишње теме велике музејске манифестације Музеји Србије, десет дана од 10 до 10 – Хероји културне баштине. Циљ овог скупа у коме ће учешће узети еминентни стручњаци у области заштите, али и истраживачи, криминолози и представници медија, је да укаже шта све угрожава културно наслеђе Србије.

    „Ове године обележавамо 100 година од разарња у Првом светском рату у којима су страдали наши најстарији музеји – Етнографски и Народни музеј у Београду. Велику штету наша баштина је претрпела и током Другог светског рата и различитих елементарних непогода каква је, рецимо, прошлогодишња поплава. Међутим, немар и незнање су и даље највећа опасност за наслеђе, па смо темом Хероји културне баштине хтели да скренемо пажњу на често анонимне људе који се боре да заштитет културна добар и сачувају их за будућност,“ каже аутор и модератор јавног разговора „Баштина у опасности“, директорка Артис центра, Тамара Огњевић.

    Иако тема Хероји културне баштине није била обавезујућа бројни музеји, учесници манифестације Музеји Србије, десет дана од 10 до 10 су јој посветили нарочит простор. Тако су Народни и Етнографски музеј приредили изложбе посвећене страдању ових институција у Великом рату, док су се Спомен-збирка Павла Бељанског, Галерија Матице српске, Народни музеј у Панчеву, Музеј Војводине, Народни музеј у Зајечару, Природњачки музеј у Београду и други музеји и сродне институције, бавили појединцима који су непосредно учествовали у чувању и спасавању културне баштине Србије. Централни институт за конзервацију је серијом радионица у оквиру манифестације приказао публици како раде конзерватори као модерни чувари баштине.

    На јавном разговор „Баштина у опасноти“ биће речи о екстремним ситуацијама које угрожавају баштину као што су рат и елементарне непогоде, али и о крађи архивске грађе и уметничког блага, непланској градњи и дивљим копачима, сајбер рату за баштину на Косову и Метохији, моћи медији да помогну у кампањ заштите и многим другим елементима од важности за тему.

    У јавном разговор учествују: Весна Живковић, МА (Централни институт за конзервацију), мр Адам Црнобрња (Народни музеј у Београду), Бранко Јокић (Музеј у Приштини), др Владимир Кривошејев (Народни музеј у Ваљеву), мр Драган Крсмановић (Меморијална галерија битке на Дрини 1914, Бања Ковиљача), мр Рената Самарџић (Криминалистичко – полицијска Академија у Земуну), Војка Пајкић (РТС) и Бора Отић (РТВ). Аутор и модератор је историчарка уметности, члан организационог тима манифестације Музеји Србије, десет дана од 10 до 10, Тамара Огњевић.

    Више информација: http://www.artiscenter.com/heroji-kulturne-bastine-bastina-u-opasnosti/

    Претражите сајт

    ×