Етнографски музеј Београд

Member of Museums.EU
Календар Догађања
радно време музеја

Гостовања Етнографског музеја

  Од 28. јануара  Кад сви ћуте оне говоре, Мирослав Митровић, Музеј у Руми

Изложба Где сви ћуте оне говоре: гусле Етнографског музеја у Београду биће отворена у  четвртак, 10. децембра 2015. у 18 сати у  малој сали Музеја Срема

Аутор изложбе: Мирослав Митровић, виши кустос, етнолог

На изложби Где сви ћуте оне говоре – Гусле Етнографског музеја у Београду по први пут од оснивања Етнографског музеја јавности су представљене одабране гусле из Збирке народних музичких инструмената.

Изложба ће бити отворена за посетиоце до 8. јануара 2016. године.

Изложбом Шумадијска сукња 1860–1960, 5.  новембра 2015. отпочео је 15. Етно глас  фестивал у Панћеву

Аутор изложбе: мр Татјана Микулић, кусттос

Изложба приказује специфичан развојни пут и трансформације које је доживела шумадијска сукња. Она је чинила незаобилазан део женског одевног инвентара, а током времена је постала синоним шумадијске женске ношње. У корпус одевања сеоске жене ушла је 60-их година 19. века, под утицајем градског обрасца одевања. Током наредних деценија доживљавала је бројне промене у кроју, материјалима од којих се израђивала, димензијама, декорацији и колориту. Изложене сукње представљају избор из збирке народних ношњи Србије Етнографског музејa у Београду.

Изложба ће бити отворена за посетиоце до 8. новембра 2015. године.

И Бог, И Преци, православље и народна религија

Изложба И Бог, И Преци, православље и народна религија je приређена у Етнографском музеју у Београду 28. јуна 2013. године  поводом обележавња 1700 година од увођења слободног проповедања хришћанства на некадашњем простору Римског царства, потписивањем Миланског едикта 313. године у време цара Константина.

У сведеној форми, редукована због промене простора, гостује у Народном музеју у Панчеву од 20. 08. до 20.09. 2015. године.  Аутор изложбе је др Весна Марјановић, музејски саветник Етнографског музеја у Београду.  Координатор изложбе у Народном музеју у Панчеву је  Александра Лилић Јаковљевић, виши кустос.  Народни музеј у Панчеву и Етнографски музеј у Београду поседују до данас веома добру међумузејску сарадњу на свим пољима музејске делатности па и на пољу размене изложби.

Садржај изложбе И Бог, И Преци, православље и народна религија је религијски контекст народне перцепције хришћанства и православља. Подељена у два комплементарна дела: (1) канонски, православни део изложбе припада цркви и сакралном простору. Односи се на увођење духовности и религијских догми у животе људи пред Богом, усмерава правила понашања и одређује постизање равнотеже духовног садржаја свакодневице и празника; (2) преци су метафора народом контексту религије, прихватању светог простора укрштеног са веровањима у моћ предака и њиховим „снажним“ деловањем на овоземаљски свет.  Култ предака je преживео сва времена и у модерном добу се разоткрива у низу архаичних ритуала повезаних с погребним обичајима, али је видно присутан и у свим другим сегментима било да се ради о симболичном понашању у току свадбеног церемонијала или у време већих светковина током године.

Етнографски музеј у Београду на ЕKСПО 2015

Етнографски музеј у Београду – установа културе од националног значаја ће се у оквиру Светске изложбе ЕКСПО 2015, која се одржава у Милану од 1. маја до краја октобра 2015, представити изложбом Култура исхране Србијe ауторке Душице Живковић, музејског саветника. Изложба је у складу с централном темом Окуси храну, осети живот  и посвећена је феномену исхране који је, путем мултимедијалне презетнтaције, сагледан с различитих аспекaта, полазећи од географских, историјских и културних утицаја, преко начина припремања, чувања и конзумирања хране, до обичаја и ритуала у вези са исхраном. Важан сегмент изложбе је представљање обичаја породична слава који је у новембру 2014. године уписан на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства и део је друштвених ритуала и пракси у којем је, поред религијског, присутан и културни образац гошћења и гостопримства.

_MG_7447

Изложба Где сви ћуте оне говоре: гусле Етнографског музеја у Београду и гусларског друштва Петар Перуновић Перун из Зрењанина биће отворена у петак, 8. маја 2015. у  малом салону Народног музеја Зрењанин.

Изложбом Где сви ћуте оне говоре – Гусле Етнографског музеја у Београду Етнографски музеј је први пут од свог оснивања изложио и представио јавности одабране гусле из Збирке народних музичких инструмената, а прво гостовање ове изложбе је управо у Народном музеју Зрењанин. Етнографски музеј је издвојио око 50  гусала из своје збирке, сакупљаних од средине 19. века до данас. Изложба је подељена у пет целина. Прва целина представља гусле 19. века, време правог гусларства, време Вука и Његоша, Филипа Вишњића и Тешана Подруговића. Друга целина су гусле из периода Првог светског рата – гусле које су ношене и враћене са Солунског фронта међу којима се издвајају гусле које је израдио војник инвалид 1917. године у Бизерти, Тунис, од војничког шлема. Трећа целина обухвата гусле из времена између два светска рата, док четврту целину у овом историјском ходу гусала представљају гусле од Другог светског рата до данас. Посебну, пету целину чине гусле изузетно интересантне по посебном украшавању, необичним материјалима или ликовним техникама.

У склопу ове изложбе представљена је и поставка посвећена Гусларском друштву Петар Перуновић Перун из Зрењанина. На поставци су изложене гусле чланова Друштва, ношња динарског типа, као и гусле у зачетку и алат за израду овог музичког инструмента.

Затварање изложбе биће обележено промоцијом књиге Дејана Томића Гусле у стиховима српских песника.

Изложба ће бити отворена за посетиоце до 6. јуна 2015. године.

gusle

Словенски карневали

Изложба Словенски карневали  у којој је учествовало 12 словенских земаља отворена је у Палати УНЕСКО -а у Паризу 3. јуна 2014. Српску секцију о маскама, поворкама и карневалима, у име Етнографског музеја у Београду, представила др Весна Марјановић, музејски саветник. Изложба наставља своја гостовања, а прво у низу је гостовање у Етнографском музеју Истре у Пазину. Отварање изложбе је 14. фебруара у 10:30 и њиме отпочиње дводневни сусрет учесника изложбе и оних које интересује ова тема. Након отварања, планирана је посета смотри звончара у Матуљама, посета Звончарској музејској збирци у Рукавцу. У недељу се организује округли сто под називом Покладне традиције и проблем представљања другог у глобализираном свијету. Средином марта изложба се сели у Словенски етнографски музеј у Љубљану.

_MG_8074

Путеви хране у Србији

               Мултимедијална изложба Етнографског музеја у Београду „Путеви хране у Србији“ аутора музејског саветника Душице Живковић биће одржана у Културном центру Србије у Паризу, од 19. новембра 2014. до 17. јануара 2015. године.

                  Користећи мултидисциплинарни приступ и полазећи од географски условљеног окружења, уз сагледавање историјског и друштвеног контекста и  културних утицаја, на изложби је представљена културе исхране, као незаоблазни део приватног, али и јавног живота сваког појединца. Пратећи ток прошлости јела и представљајући кухињу, јеловник и храну, од народне традиционалне сеоске софре, преко грађанске и владарске трпезе, сагледана је јединствена национална кухиња у Србији и кулинарски идентитети појединих региона, условљени многобројним локалним културним специфичностима.

                     Феномен исхране је посматран као процес, од производње и начина привређивања, промета, прераде и обраде намирница, конзумирања и коришћења, до обичајне праксе развијене у оквиру породичног и годишњег религијског циклуса. У том смислу, посебно интересантан сегмент изложбе је представљање обичаја „Породична слава“, који је номинован за упис на УНЕСКО-ву Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства у 2014. години и део је друштвених ритуала и пракси у којем је, поред религијског, присутан и културни образац гошћења и гостопримства.

..

——————–

На лудом камену

13–16. 11. 2014.

Изложба венчаних фотографија и цртежа невести из Србије, из збирки Етнографског музеја у Београду, биће представљена у оквиру 14. сусрета певачких група ЕТНО ГЛАС, у Панчеву.

Аутор: Весна Душковић, музејски саветник Етнографског музеја у Београду

Отварање изложбе је у четвртак, 13. новембра 2014. у 19 часова.

..

——————–

Шумадијска сукња 1860–1960

24. 10 – 22.11 2014.

На изложби се кроз 14 изложених експоната приказује специфичан развојни пут и трансформације које је доживела шумадијска сукња. Она је чинила незаобилазан део женског одевног инвентара, а током времена је постала синоним шумадијске женске ношње. У корпус одевања сеоске жене ушла је 60-их година 19. века, под утицајем градског обрасца одевања. Током наредних деценија доживљавала је бројне промене у кроју, материјалима од којих се израђивала, димензијама, декорацији и колориту. Изложене сукње представљају избор из збирке народних ношњи Србије Етнографског музејa у Београду.

Поставка изложбе биће у производном погону Казнено-поправног заводу за жене у Пожаревцу и она је у институцији оваквог типа вишеструко је значајна. На првом месту, осуђенице се упознају са историјатом и разноврсношћу сукања са наших простора, односно богатим културно-историјским наслеђем Србије. Са друге стране, оваквим проактивним приступом и ангажманом Музеј се позиционира као друштвено свестан и интерактиван елемент друштва, који утиче на подизање нивоа јавне свести у читавом друштву.

Изложба је реализована у сарадњи са Министарством правде, Управом за извршење кривичних санкција и Казнено-поправним заводом за жене у Пожаревцу. Реализацију изложбе омогућило је Министарство културе и информисања Републике Србије.

Аутор: мр Татјана Микулић

 

У оквиру изложбе Шумадијска сукња 1860-1960  за жене на издржавању казне у КП Заводу у Пожаревцу одржане су радионице веза и ткања. Петнаест осуђеница је имало прилику да се у уторак опроба у различитим техникама веза, док су јуче показале своје умеће у ткању гајтаном. Радионице је одржала конзерватор Данијелка Радовановић.

Стечено знање затворенице ће имати прилику да примене приликом декорације текстила који израђују у кројачници, дечијих играчака што ће широј јавности бити представљено на узвратној изложби у Етнографском музеју следеће године.

Данас, 24. октобра 2014.  је у Казнено-поправном заводу за жене у Пожаревцу отворена изложба „Шумадијска сукња 1860-1960“ ауторке мр Татјане Микулић.

Управо је на радни ангажман затвореница акценат ставио управник КПЗ-а Мирослав Исаковић који је истакао едукативни карактер и значај овакве изложбе за њихово креативно провођење времена. В.д. директора Енографског музеја у Београду др Мирјана Менковић истакла је да је ово први пут да неки музеј поставља изложбу у затвору и  указала на огромну важност друштвеног ангажовања музеја не само у Србији, већ и у свету.

..

——————–

Скривени свет балканских жена

Женска одећа за улицу с краја 19 и у 20. веку из колекције Етнографског музеја у Београду и Земаљског музеја Босне и Херцеговине у Сарајеву
10–30. септембар 2014.

У неколико последњих деценија с краја 20. и почетка 21. века, стицајем трагичних друштвених и политичких околностиизменила се културна слика бившег југословенског простора. Сложена и крхка југословенска друштвена конструкција, додатно је усложњена новим границама и поделама после окончања ратних сукова из деведесетих година 20. века. Културна сарадња између неких од највећих и најзначајнијих институција културе на Балкану, али и на простору Југоисточне Европе, какве су, неспорно, Етнографски музеј у Београду и Земаљски музеј Босне и Херцеговине у Сарајеву, није остваривана у дугом временском периоду. Усложњавању и тако тешког стања у области културне баштине у региону, додатно је допринело садашње безмало двогодишње принудно затварање врата Земаљског музеја за публику и потпуно незавидан положај у коме су се нашли запослени кустоси и особље Музеја.

Аутори: Мирјана М. Менковић и Светлана Бајић

..
——————–

Словенски карневали

3. јун 2014

Етнографски музеј у Београду, заједно са 12 словенских земаља, учествује на тој међународној изложби Словенски карневали у Палати UNESCO у Паризу.

Изложба је отворена у уторак 3. јуна у 13 сати, отварању је присуствовало више од 200 званица.

Изложба је под покровитељством UNESCO-а, а у организацији Форума словенских култура који ове године прославља 10 година рада.

Координатор изложбе свих словенских земаља Европе је Словеначки етнографски музеј из Љубљане.

Српску секцију о маскама, поворкама и карневалима, у име Етнографског музеја у Београду, представља др Весна Марјановић, музејски саветник.

 

..
——————–

Свадба у Србији крајем XIX и почетком XX века

Током Дана алжирске културе у Србији, одржаних од 29. маја до 24. јуна 2013. године, Етнографски музеј у Београду је био домаћин Националном музеју народне уметности и обичаја града Алжира који се нашој публици представио изложбом Свакодневни живот у граду Алжиру.

Етнографски музеј у Београду сада узвраћа посету и алжирској публици ће се у Палати културе града Алжира, од 18. маја до 18 јуна 2014, представити изложбом Свадбе у Србији крајем XIX и почетком XX века, ауторки Тијане Чолак-Антић и Вилме Нишкановић.

Циљ изложбе је да представи модел српске свадбе пре 100 година, али уједно и да покаже богатство и регионални диверзитет српског културног наслеђа, нарочито народних ношњи сачуваних у збиркама Етнографског музеја у Београду. Због тога је свака фаза свадбеног обреда представљена другом облашћу Србије: просидба девојке у источној Србији, излазак младе из њене родитељске куће у јужној Србији, венчање у централној Србији, улазак у младожењину кућу у граду и рођење детета у северној Србији.

Да би се показала универзалност српских свадбених обреда, приказана је свадба на примеру периода с краја XIX и почетка XX века. То је доба кад у српском друштву европеизација и урбанизација још нису узеле маха. Наиме, током XIX века Србија се налазила на прекретници. Ослободивши се вишевековне турске владавине поново је постала самостална држава, као што је била у средњем веку. Србија је, у жељи да се достигне напредак суседне Средње Европе, крајем XIX века била спремна на велике и брзе промене.

Музејска продавница и књижара др Сима Тројановић

У атријуму музеја налази се продавница сувенира. У њој можете купити копије средњевековног накита израђене од сребра, текстилно покућство, делове народних ношњи

Подржите нас

Подржите Етнографски музеј кроз донације, спонзорство или учлањењем у Клуб сарадника Етнографског музеја. Подршка јавности, појединаца, компанија и организација, помаже нам да изградимо и обновимо музеј, организујемо изложбе, унапредимо конзервацију, и развијамо своје едукативне програме.

Манакова кућа

MANAKOVA-KUCA-1924-GODINA-UGAO-BOSANSKE-I-KAMENICKE

Манакова кућа је саграђена око 1830. године у Савамалској улици, на старом путу који је повезивао Варош-капију и стару београдску четврт Савамалу. Један од власника куће био је Манак Михаиловић, цинцарски досељеник из Македоније по коме је Манакова кућа добила име и задржала га до данас.
Неправилан облик основе Манакове куће условљен је обликом парцеле на којој је подигнута. Кућа је саграђена у бондручној конструкцији и састоји се од подрума зиданог каменом, приземља и спрата, грађена је у бондручној конструкцији.

Претражите сајт

×