Етнографски музеј Београд

Member of Museums.EU
Календар Догађања
радно време музеја

Манифестација МУЗЕЈИ СРБИЈЕ

МУЗЕЈИ СРБИЈЕ
ДЕСЕТ ДАНА ОД 10 ДО 10
11 – 20. маја 2017.

У оквиру трајања Манифестације Музеји Србије десет дана од 10 до 10, посетиоци Етнографског музеја у Београду ће имати прилику да виде Сталну изложбу, Народна култура Срба у XIX и XX веку, изложбу Коцкасти универзум: Лего у Србији (аутор Ана Дајић), Старинска ткања и заборављени преплетаји (аутор Братислава Идвореан Стефановић) и изложбу репрезентативних реплика из Бенаки музеја.

Промотивни видео манифестације: https://www.facebook.com/muzejisrbije10/

Коцкасти универзум: Лего у Србији

Аутор: Ана Дајић

Отварање изложбе је 9. маја у 19 сати.

О игри и играчкама

Када се присећамо детињства, увек помислимо на лепе ствари – безбрижност, машту и игру. А у игри, најчешће смо користили играчке. Међутим, колико знамо о њима? Још је Џон Лок изрекао идеју да “играчке нису пуке тричарије и да о њима треба размишљати као објектима које деци треба давати како би се образовала“.1 Играчке су међу првим предметима који нас дефинишу и представљају “материјалне чиниоце игре”, оне постоје широм планете, у различитим количинама, облицима и изгледима, осликавају културу и период из којих потичу и на тај начин нам пружају увид у разнолике услове у којима су настале.2 Играчке могу много да нам кажу о пореклу, статусу, социјалном положају оних који их користе, а могу пружити и увид у економску способност земље из које су потекле, о социјалним и културним вредностима које желе да произведу, техничким достигнућима, родним улогама које намеравају да пласирају или о религијским праксама заступљеним у тој култури. И не само култура већ и временски период на који се концентришемо, може нам рећи много тога о политичким и друштвеним околностима у којима су се игра и детињство одвијали. Уопштено, можемо рећи да постоје механичке тј. покретне, едукативне, спортске, украсне, плишане играчке, друштвене игре, лутке, возила и мноштво других. А једну од најпопуларнијих врста у широком дијапазону представљају конструкторске играчке које имају рециклажну моћ, тј. могућност поновне употребе већ коришћеног материјала, тако да сваки следећи пут има друкчију намену. У њих спадају слагалице, разни геометријски облици за слагање, комплети из области макетарства и моделарства и, напослетку, коцке.

Коцке су можда једна од најстаријих играчака и најпре су се правиле од природних материјала, најчешће дрвета, теракоте, касније керамике, гуме, сунђера, пластике и користиле су се као помагало у учењу писма, геометрије, физике и гравитације. Касније, коцке су почеле да се боје, систем њиховог међусобног склапања се обогаћивао, а од 19. века постају део обавезног инвентара у вртићима и школским установама. Дрвене коцке служиле су да се од њих праве једноставни предмети, а са развојем индустрије играчака, пластика постаје један од најчешће употребљаваних и водећих материјала. Индустрија играчака започета је у 14. веку у јужној Немачкој, у граду Нирнбергу, који је данас познат по највећем сајму и музеју играчака. До тада, занатлије су углавном у столарским радњама правиле дрвене фигурице у облику животиња или других мотива из природе, да би се од 18. века__ делатност усредсредила на припаднике средње класе, што је подразумевало израду софистициранијих играчака попут минијатурних кухињских елемената или стилизованих војника. Тек од 19. века, почињу да се производе и играчке са механизмом, чиме се њихова употреба знатно разгранала. И поред убрзаног развоја и напретка у квалитету, играчке нису постале “велики бизнис” све до 1830. када су пароброди и парне локомотиве унапредиле транспорт и дистрибуцију произведене робе. Златним добом развоја индустрије, масовне производње и потражње играчака сматра се прелазни период ка двадесетом веку. Након Другог светског рата, са развојем технологије почињу да се користе и различити материјали попут пластике и гуме, који су омогућили да се употреба, квалитет, могућности и приступачност потрошачима уразноличе.

Старинска ткања и заборављени преплетаји

Аутор: Братислава Идвореан-Стефановић

(18. јануар – 21. мај 2017)

Пројекат Одсека за занате и домаћу радиност Етнолошког одељења Музеја Војводине, развијан је под радним насловом Архаизми текстилних традиција или Мултиетничка слика традиционалног ткања у Војводини.

 Актуелна презентација Старинска ткања и заборављени преплетаји баца светло на поједине архаизме из текстилних фондова кроз њихове форме и функције које су одавно изобичајене, те сада углавном непознате савременицима. Изузетне споменичке вредности покретне материјалне текстилне културе овде су и у фокусу заштите нематеријалне културне баштине. Изложене музеалије представљене су у одговарајућем садржајном и хронолошком контексту архивских фотографија; како би реална и имагинарна значења ових архаизама могла изронити из дубина фондова традиционалне симболике. Стога ово може бити прилика да се сагледа низ анахроних призора са музеалијама (из средине 19. и првих деценија 20. века) репрезентима хетерогених текстилних традиција Војводине, у тематској експозицији, у 2014. години.

Изложба предмета из Бенаки музеја

У оквиру Манифестације Грчки дани у Београду, у Етнографском музеју ће бити изложене репрезентетивне реплике предмета из Бенаки музеја у Атини. Реч је о најстаријем грчком приватном музеју Антонија Бенакија (1873-1954), пасионираног колекционара уметничких предмета грчке, персијске, кинеске и турске културе. Музеј је посебно познат по колекцијама накита из хеленистичког, византијског и поствизантијског периода, као и уметничких дела из Египта из ранохришћанских времена, укључујући и чувене портрете из древног града Фајума.

У склопу исте Манифестације, у Манаковој кући, која је саставни део Етнографског музеја, посетиоци ће моћи да виде реконструисану Сталну изложбу Народне ношње и накит централнобалканског подручја из 19. и првих деценија 20. века и гостујућу изложбу Украс мушког лица – брк (аутор: Ивана Јовановић-Гудурић).

У суботу, 20. маја у Манаковој кући ће бити организовано стручно вођење кроз изложбу Украс мушког лица – брк. Ауторка изложбе Ивана Јовановић – Гудурић, виши кустос Музеја града Новог Сада,  ће посетиоце водити кроз поставку у терминима од 18 и од 20 часова.
Украс мушког лица – брк

Аутор: Ивана Јовановић-Гудурић, виши кустос, дип. етнолог-антрополог

Отварање изложбе је 15. маја у 13 сати

Бркови (и брада) не могу се посматрати одвојено од мушког лица, а изгледу лица и уопште главе, у свакој култури и у свакој епохи, посвећивала се посебна пажња. У томе се крију, религијски, етички, хигијенски, а напослетку и модни разлози. Тако и ношење (или неношење) бркова и/или браде, њихов облик и изглед, шаљу мноштво порука о особи чије лице красе.

На изложби Украс мушког лица-брк, бркови су сагледани кроз културно-историјску перспективу, као део модних трендова и као важан елеменат изградње мушког идентитета у 19. веку. Ова несвакидашња тема публици ће бити представљена кроз портретне фотографије, модне гравире и рекламне огласе из поменутог периода. Изложбу чине и текстови о стиловима бркова који су били најпопуларнији, утицају војске на увођење обавезе ношења, односно неношења бркова, као други интересантни подаци до којих је, у својим истраживањима, дошла ауторка Ивана Јовановић-Гудурић. Како је тема моде ношења бркова непосредно повезана са историјом береберског заната, на изложби ће бити приказани и предмети из Колекције берберског заната из Фонда Музеја града Новог Сада.

У оквиру овогодишње манифестације, а у складу са темом Музеј у гостима, изложбе Етнографског музеја у Београду биће представљене у Јагодини и Новом Пазару.

 

11. маја у 13 сати у Музеју Рас у Новом Пазару биће отворена изложба Писмо и традиција: натписи на етнографским предметима, ауторке Вјере Медић.Изложба ће бити отворена за посетиоце до 30. јуна 2017.

О изложби

У фонду Етнографског музеја којег чини преко 50.000 етнографских предмета традиционалне културе Срба и осталих народа са простора Србије и ширег Балканског простора из периода 19. и 20.века, издваја се група од 1200 музејских предмета на којима су обликовани мотив и слова и словних натписа. Ови специфични мотиви изведени на предметима материјалне, друштвене и духовне културе представљени су на изложби у више различитих облика: као појединачно слово или иницијал, монограм – композиција иницијала и украсног, хералдичког или симболичког мотива, у облику имена и презимена или имена и звања, краћег или дужег натписа.

Основну карактеристику издвојене грађе представљају разноврсни предмети, који се према примарној употреби у свакодневном животу и према етногеографском пореклу, у Етнографском музеју чувају и истражују у оквирима систематски формираних музејских збирки: Привреде, Заната, Покућства и посуђа, Текстилног покућства, Народних ношњи, Справа и помагала, Музичких инструмената, Накита, Оружја, Предмета уз обичаје, Народних знања и веровања и осталих збирки.

Поред тога, разноликост садржаја и форми натписа на овим предметима нагласили су и  комплексна значења која су етнографски предмети и натписи на њима имали у традиционалном животу појединца и заједнице, неовисно о њиховој техничкој, уметничкој или формалној разноликости.  На изложби су приказане неке од најважнијих функција натписа:

-Натписи као историјски извор

-Натписи као ознака идентитета

-Натписи у функцији означавања власништва

-Иконографска функција натписа

-Натписи као средство комуникације

-Заветни или вотивни натписи

-Симболички натписи

-Ликовна функција натписа – писмо као орнамент и сигнатура аутора.

Анализом различитих функција натписа на етнографским предметима прати се однос, развој и преплитање утемељених вредности традиционалног српског друштва 19. и 20. века са његовим тежњама за усвајањем токова савременог европског грађанског друштва и просветом као приоритетом.

Од ретке појаве словних натписа на предметима из духовне културе до велике заступљености мотива писма на предметима свакодневне употребе осликава се процес неформалног описмењавања становништва и рефлексија развоја институционалног школства и просвете. Такође представља и пример виталности српске традиције која је савремене културне тековине усвојила на специфичан начин.

Фотографије са отварања изложбе:

 

11. маја у 19 сати у Завичајном музеју у Јагодини биће отворена изложба Живот народа и претрајавање храмова: фотографска сведочанства Етнографског музеја, аутора: Јелене Савић и Бојана Јовановића. Изложба ће бити отворена за посетиоце до 11. јуна 2017.

О изложби

У документацији Етнографског музеја чува се известан број негатива и фотографија који  садрже представу православних храмова и народа окупљеног око њих. Док је на цртежима архитектуре често испред грађевине приказана људска фигура, на фотографијама је избегавана, како би се добио савршен, вечан, а не „ефемеран“ утисак.  Суштински, сами споменици делују вечно тек уз живот који тече крај њих и који је привремен. Разлог снимања људи уз храмове био је у представи обичаја, најчешће прославе црквене славе, када би се сви оденули у „недељно рухо“, показујући тако различите врсте сеоског, грађанског и комбинованог одела. Цркве и манастири су на тај начин претрајавали кроз време као жиже окупљања становништва.У избору фотографских сведочанстава Етнографског музеја представили смо она која граде повесницу од најстаријих храмова преко готово свих средњовековних, до појединачних познијих храмова, па све до данашњег времена. Заједничка одлика им је непрекинут живот, на којима блесне детаљ, попут домаћих говеда, буша, магарета, државног службеног возила, сада олдтајмера, ситница на ношњи, попут веза на кошуљи, сата на ланцу или одликовања.

Фотографије са отварања изложбе:

18. маја у 19 сати у Завичајном музеју у Јагодини, др Милош Матић одржаће предавање о издавачкој делатности Етнографског музеја у Београду.

 

 МУЗЕЈИ СРБИЈЕ
ДЕСЕТ ДАНА ОД 10 ДО 10
12 – 21. мај 2016.

СТАЛНА ПОСТАВКА

Етнографски музеј у Београду, Студентски трг 13: Народна култура Срба у 19. и 20. веку

Изложба Народна култура Срба у XIX и XX веку приказује саборност српског народа, његово јединство и заједништво у окупљањима око сакралних објеката из којих је вековима зрачила духовна снага његовог етничког и културног бића. Приказом народа у народним ношњама обухваћени су многи српски крајеви. Обрађени су и изложени и остали садржаји народног живота, почев од привредних одлика, развоја станишта и културе становања, производње текстила за покућство и одевање, до истицања појединих духовних облика с назнакама разлика у појединим културно-географским зонама. Осим студиозно обрађених разних облика народног живота сеоског становништва, знатан део излагања посвећен је и грађанском слоју друштва, посебно у приказу начина одевања и амбијенталних целина становања, с видним утицајима источњачке и европске градске културе.

Манакова кућа, Етнографска спомен збирка Христифора Црниловића, Гаврила Принципа 5: Народне ношње и накит централнобалканског подручја из 19. и првих деценија 20. века

Један од најстаријих објеката старобалканске архитектуре у Србији из прве половине 19. века, комплетно саниран, ревитализован и с новим, уређеним амбијенталним окружењем, после пуних пет деценија од последњег конзерваторког третмана, биће отворен за публику у склопу друге године Манифестације Музеји Србије 2016.  Објекат Манакове куће, у склопу Етнографског музеја од отварања и у духу добре сарадње чуван заједно са установама заштите и управе града Београда, чува  највећу етнографску спомен збирку у Србији.

Легат под називом Етнографска спомен збирка Христифора Црниловића  садржи 2 600 предмета, преко 1 600 старих негатив плоча и негатив филмова, приручну библиотеку са више од 700 стручних књига и часописа и око 22 000 листова рукописне грађе распоређених у 236 свесака са записима, цртежима, фотографијама, изводима из литературе.

Поптуно обновљена, конзервирана стална изложба Народне ношње и накит централнобалканског подручја из 19. и првих деценија 20. века, биће свечано представљена публици. Унапређена изложба о раду Х. Црниловићу, нови мултимедијални изложбени садржаји, саставни су део ове изузетне изложбвене поставке која  приказује основне елементе Црниловићевог етнографско-истраживачког рада на терену, претежно у подручјима јужне Србије, Косова и Метохије и Македоније, у периоду између два светска рата. Основна начела Црниловићевог истраживања су географске, етничке и дијалектолошке особености становништва, и на основу њих приказана су три „комплекса“ народних ношњи: шопски, моравски и вардарски. Посебна пажња биће посвећена представљању рукописне заоставшине Црниловића која спада у ред највреднијих дијалектолошких записа о језику и култури у Србији, али и на ширем простору Балкана с почетка 20. века.

 

ИЗЛОЖБЕ КОЈЕ СУ У ТОКУ:

Етнографски музеј у Београду, Студентски трг 13: Без почетка и краја – прстење из Збирке Етнографског музеја у Београду

Изложба  Без почетка и краја – прстење из Збирке Етнографског музеја у Београду, ауторке Јелене Тешић-Вулетић, музејског саветника. Прстење је накит који се среће широм света. Док су неке друге накитне врсте заступљене само у неким областима, или само код одређеног слоја становништва, прстење носе грађани и сељаци, млади, средовечни и најстарији, сиромашни и имућни; носи га православно, католичко и исламско становништво. Основна одлика тог накита је разноликост примењеног материјала у његовој изради, мноштво облика, техника израде и украшавања, као и разноврсна намена. Прстен је у средњем веку био ту да украси човека, укаже на његов значај и материјално стање, да га сачува од злих утицаја, мистично споји с другом особом и послужи као печат у датом тренутку. То важно место у животу човека прстен заузима и данас. Он је човеков стални пратилац, оно мистично ,,нешто“ у облику круга, без почетка и краја.

Етнографски музеј у Београду, Студентски трг 13: Гуњ, јелек, прслик

Изложба Гуњ, јелек, прслик, ауторки Вилме Нишкановић и мр Татјане Микулић. Изложба приказује  процес трансформације овог одевног предмета од архаичног, традиционалног до савременог. Гуњеви и јелеци,  хаљеци свакодневног и свечаног традиционалног одела, ношени су на целокупној територији Балканског полуострва и Панонске низије. Циљ поставке је да се кроз музеолошку презентацију укрсте две перспективе: термин гуњ као информатор и временски, просторни и етнички оквир условљен рецентним музејским материјалом.
Представљањем одабраних предмета из збирки народне ношње Етнографског музеја у Београду, набављених у периоду дужем од стотину година, афирмишемо гуњ и јелек као елементе материјалног културног наслеђа.

 

ИЗЛОЖБЕ КОЈЕ ЋЕ СЕ ОТВОРИТИ ТОКОМ МАНИФЕСТАЦИЈЕ:

13. 5. 2016. Језик као запис културе, аутор Јелена Туцаковић МА

Недовољно истражен корпус рукописних записа Христифора Црниловића са преко 22000 листића који садрже најразличитије записе о култури народа из централнобалканског подручја, повод је да стручни тим Етнографског музеја, језик као запис културе стави у фокус интересовања шире публике.   Један предмет у Збирци Христифора Црниловића привлачи посебну пажњу, не само чињеницом да га је пронашао и забележио овај изузетни истраживач традиционалне балканске културе с почетка 20. века, већ и својим специфичним језичким  обележјем. То су горњи хаљеци у облику непросечене хаљине без рукава, познати под називом литак и мановил. Оба хаљетка, карактеристичног кроја, целокупној ношњи ширег југоисточног подручја Србије дају особен изглед. Литак је израђиван од домаће црне вунене тканине изаткане у два нита (литo), а мановил – од кудељног или од ланеног платна, такође домаће израде. Иста врста хаљетка, али израђена од црног сукна, била је позната у југоисточној Србији под називима сукно, сукман. За тај хаљетак карактеристичног кроја, израђенoг од различитих врста тканина домаће израде који је био познат и у ношњама других словенских народа, претпоставља се да је старословенског порекла. Тако, у контексту дијалектолошких ареала распрострањења одређеног назива за неки одевни предмет, конкретно, можемо заправо посматрати и истраживати културне контактне ареале. Језик се тако очитава као запис културе.

12. 5. 2016. у 19 сати,  Етнографски музеј у Београду, Студентски трг 13:

Реклама – рам за портрет савремене жене?!изложба аутора Саре Николић, студенткиње етнологије и антропологије Филозофског факултета у Београду

Изложба представља студентски рад на антрополошком истраживању положаја и улоге жене, тј. односа према жени онако како је она представљена у реклама које се емитују на телевизији. Изложбом се презентују традицијски и модерни културни наративи о жени и њеној улози у породици и свкодневици уопште. Ауторка полази од неколико кључних друштвених и културних стереотипа о жени и презентује њихову употребу у савременим телевизијским рекламама.

 

ПОСЕБНИ ПРОГРАМИ

12. 5. 2016. у 19 сати, Етнографски музеј у Београду, Студентски трг 13, Додела Награде Боривоје Дробњаковић за најбољи завршни мастер рад из етнологије и антрипологије

17. 5. 2016. у 19 сати, Етнографски музеј у Београду, Студентски трг 13,Предавањуе  Формирање српске државе у XIX столећу др Радоша Љушића, редовног професора на Oдељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. Предавање ће бити одржано у оквиру Пролећног циклуса разговора о новој сталној поставци Етнографског музеја Нови сазнајни хоризонти

18. 5. 2016. Етнографски музеј у Београду, Студентски трг 13: Округли сто поводом Светског дана музеја, у организацији Организационог одбора Манифестације, Етнографског музеја и стручних удрежења,  МДС-а и НК ИКОМ-а Србије.

Намера покретача Манифестације је да се на посебном панелу представе најуспешнији регионални музеји и програми реализовани током Манифестације 2015. На тај начин жели да се приближи, подржи и промовише рад мањих музеја и галерија, као и музејска мрежа Србије.

18. 5. 2016. Етнографски музеј у Београду, Студентски трг 13: МДС у сарадњи са Етнографским музејом организује свечану скупштину МДС и доделу Валтровићеве награде за 2015.

ПРОГРАМ ЗА 12. ЕВРОПСКУ НОЋ МУЗЕЈА

 21. 5. 2016. у 13 сати, Етнографски музеј у Београду, Студентски трг 13: Концерт руског фолклорног музичког етно ансамбла ,,Звоница“ из Омска, из Сибира

МУЗЕЈИ СРБИЈЕ
ДЕСЕТ ДАНА ОД 10 ДО 10
од 9. до 18. маја 2015.
Kонференцијa за новинаре поводом најаве почетка манифестације Музеји Србије, десет дана од 10 до 10, одржана је у среду 29. априла 2015. у 10:00 часова у Етнографском музеју у Београду.

Реч је о националној музејској иницијативи, највећој до сада на територији Србије, којој се прикључило 64 музеја и сродних институција. Бесплатни програми ће се одвијати на 110 локација од 9. до 18. маја, а обухватају читав низ  изложби и пратећих активности у виду презентација, радионица, јавних разговора и других садржаја.

Манифестација Музеји Србије,десет дана од 10 до 10 се реализује под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије и уз подршку Покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање и Скупштине Града Београда. Посебно је значајна и подршка коју је манифестацији пружила Делегација ЕУ у Србији.

Присутнима су се обратили:

Иван Тасовац,  министар културе и информисања у Влади РС

Мирјана Менковић, в.д. диртектора Етнографског музеја у Београду

Бојана Борић Брешковић,  директор Народног музеја у Београду

Биљана Ђорђевић, руководилац организационог тима манифестације

Манифестација МУЗЕЈИ СРБИЈЕ, ДЕСЕТ ДАНА ОД 10 ДО 10
9 – 18. мај 2015.
 

Манифестација Музеји Србије, десет дана од 10 до 10 се реализује под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије и уз подршку Покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање и Скупштине Града Београда. Посебно је значајна и подршка коју је манифестацији пружила Делегација ЕУ у Србији.

Организатори су национални музеји Србије: Народни музеј у Београду, Етнографски музеј, Музеј примењене уметности, Историјски музеј Србије, Музеј историје Југославије, Природњачки музеј у Београду, Галерија Матице српске, Музеј савремене уметности, Музеј науке и технике.

Организациони одбор: директори националних музеја.

Време одржавања: од 9. до 18. маја, чиме се обухватају важни датуми: 9. мај – Дан победе и Дан Европе, 16. мај – Европска ноћ музеја и 18. мај – Међународни дан музеја.

Учесници: музеји у Србији и сродне институције које се баве заштитом и презентацијом културног наслеђа, уз подршку струковних удружења, Музејског друштва Србије и Националног комитета Међународног савета музеја.

Концепт: Током десет дана маја, између 9. и 18, музеји и сродне институције омогућавају посетиоцима,  од 10 до 22 сата, да бесплатно прате припремљене садржаје које музеји сами реализују у том периоду. Слободан, бесплатан улаз за све посетиоце је кључни принцип кога се придржавају сви учесници. Садржај одређују сами учесници, а он може бити: стална поставка музеја, посебне изложбе, едукативне радионице за децу и одрасле,  стручна и ауторска вођења кроз изложбе, предавања, концерти и др.

Програм манифестације
Током трајања манифестације, у Етнографском музеју ће бити представљене следећи програми:

 

Страдање Етнографског музеја у Првом светском рату.
9. 5. 2015., излози Етнографског музеја у Узун Мирковој улици бр.2

За време Првог светског рата, Музеј је претрпео штету на самој згради, и готово трећина предмета (2966) је нестала. Требало је и труда и времена да се успостави пређашње стање. О томе је маја 1919. године Тројановић писао министру просвете:

„По­сао око ре­ста­у­ра­ци­је Ет­но­граф­ског Му­зе­ја бри­жљи­во се на­ста­вља. Пре ра­та је би­ло око 10.000 ства­ри, од ко­јих је сва­ка има­ла сво­ју ну­ме­ру, по­ре­кло и го­ди­ну кад је на­ба­вље­на, а за­себ­но је во­ђе­на о сва­кој ства­ри оп­се­жна ње­на исто­ри­ја. Не­при­ја­тељ, и оно ства­ри што је оста­вио, у бе­су или зло­на­мер­но, грд­но је оште­тио ти­ме, што је с ве­ћи­не ски­нуо ети­ке­ту и сад се не мо­же за мно­го­број­не пред­ме­те да до­зна ода­кле су; а по­што је и исто­ри­ја (мисли се на историју предмета- прим. В.Бижић-Омчикус ) про­па­ла, то ће мно­го вре­ме­на тре­ба­ти да се са­мо глав­но до­ве­де у ред, а мно­го шта оста­ће са­мо пу­ста же­ља.

Хероји културне баштине – Музеј у Приштини
Установа културе од националног значаја
Отварање изложбе 11. 5. 2015. у подне, Атријум

Трагичан политички и друштвени контекст дешавања на Косову и Метохији након НАТО бомбардовања, условио је да су српски стручњаци Музеја у Приштини били приморани да у јуну 1999.  прекину рад у Музеју, напусте своје домове у Приштини, нађу уточиште у Етнографском музеју у Београду и наставе свој рад са измештеним седиштем.

Циљ изложбе је да се, на основу фотографија оригиналних предмета –  комплета ношњи, појединачних одевних предмета и разних врсти накита као вредних примера традиционалног рукотворства и стваралаштва негованог на простору Косова и Метохије, укаже на значај етнографске збирке и да се истакне потреба за даљим проучавањем наслеђа као дела културног и етничког идентитета

Аутор изложбе: Мина Дармановић

Гламур на „српски начин“: матурски балови (1991-2014)
Отварање изложбе 16. 5. 2015. у 19 сати, Фордова сала

Изложба студената етнологије и антропологије у оквиру пројекта сарадње Етнографског музеја у Београду и Филозофског факултета Универзитета у Београду.

Реч гламур обично се повезује са луксузом и сјајем, који окружује људе, објекте и места. Матурски балови одувек су били гламурозан догађај окружен еуфоријом, жудњом, бљештавилом и заводљивошћу. Ова изложба прати трансформације матурских балова у Србији у периоду постсоцијализма. Док су ови ритуали у току 1990-их били одређени економијом оскудице, транзиција ка капиталистичкој економији након 2000. године ставила је већи нагласак на материјална добра и визуелне ефекте. Откривене могућности потрошње обогатиле су естетичке способности појединаца, што је са своје стране утицало на гламуризацију матурских балова. Индивидуалистички универзум заслепљен визуелним искуством и самопредстављањем даровао је додатну димензију илузије овим догађајима. Изложба жели да декодира визуелни језик гламура »на српски начин« и разоткрије значење једнодневних слика луксуза, сјаја и обиља.

Пратећи програм:

23. мај од 16 часова „Модно саветовалиште“. У циљу побољшања дизајнирања слике коју будући матуранти желе да прикажу студенти Факултета примењених уметности модула Савремено одевање излазе Вам у сусрет и помажу Вам да сазнате тајне гламурозног изгледа, као и све на шта би требало да обратите пажњу када желите да заблистасте, а да то изгледа као да се нимало нисте потрудили.

24. мај од 11 до 14 часова. „Гламур на ваш начин“. Позивамо посетиоце да донесу своје матурске фотографије и одећу у Етнографски музеј и испричају нам сопствено искуство са ове прославе. Личне приче забележићемо у аудио формату, а читава грађа ће служити у даљем истраживању ових светковина.

Стварност илузије Милоја Марковића
Изложба траје до 14. 5. 2015, Фордова сала

Ова изложба  слика једног сегмента у раду Милоја Марковића односи се на његову оданост традицији и њеном чувању како на платну, тако и на употребним  предметима. Наиме, поред тога што осликава најразличитије предмете као што су ношња, керамика, обрамице, посуђе, чипке, шаренице и слично, он често слика и на оригиналним  етно предметима попут  лопара, столица, врата… Понекад као рам за своју слику користи воловски  јарам или неки други сликарском четкицом осликан и оживљен  оригиналан предмет. Марковића зову  и чуваром времена.

Посебан доживљај представља осећај  тог његовог  заустављеног времена. Милоје Марковић је сликао и предивне портрете духовњака, те осликавао фреско-сликарством  камење које је доносио са светих места. Комплетне изложбе су већ приказиване  много пута.

Излозба Стварност илузије је посвећена управо таквом доживљају који се стиче посматрањем његових дела, али због Етнографског музеја и  теме којом се Музеј по природи бави, одабрани су етно мотиви.

Аутори изложбе : др Софија Костић и Ирена Гвозденовић

Велики рат мали човек

Изложба је посвећена непознатим војницима, јунацима, храбрим и одважним женама и мајкама, особама високог морала и изразитог патриотизма  који су се борили за своју отаџбину и животе својих породица онако како су им васпитање и наслеђени систем вредности налагали. Ово су при­че о људима који су одолевали искушењима да би сачували своју част. Били су то часни „мали“ људи из српских села и градова, победници Великог рата.

Време Првог светског рата, на изложби, дочарано је предметима, фотографијама, архивском грађом  и аудио снимцима.

Изложбом „Велики рат и мали човек“ Етнографски музеј у Београду придружује се свим установама културе у Србији и Европи у години сећања на почетак Првог светског рата.

Аутори изложбе: Весна Бижић-Омчикус, др Весна Марјановић, Мирјана Крагуљац-Илић МА, мр Татјана Микулић и Јелена Туцаковић МА.

Телеснуће

Аутор: Иван Станић

Изложба ће бити представљена у Манаковој кући. Отварање изложбе је 9. маја у 18 часова.

На изложби ће бити представљене фотографије делова тела уметника на којима су били утиснути предмети из Музеја. Тело уметника је у додиру са експонатима претрпело промене у виду привремених ожиљака/отисака. На овај начин је кожа уметника постала носилац културног наслеђа. Људско тело неминовно памти свако наше појединачно искуство, физички и ментално. Свако ментално искуство утиче на наше тело, изазивајући многобројне „промене“, стварајући „наша нова тела“. Нека искуства остају трајно видљива на телу у форми ожиљака, а нека су привремена, и постају временом оку невидљива (отварање 9. маја у 18:00)

Посебни програми:

Радионица утискивања предмета за посетиоце изложбе Телеснуће. Током трајања изложбе посетици ће моћи да утискују изабране предмете на кожу и фотографишу се.

Среда, 13. мај у 19 сати, партер Етнографског музеја у Београду, предавање под називом Пропагнда у рату, говори Мирослав Лазански

Субота 16. 5. у 19 сати, атријум Етнографског музеја у Београду,  додела Награде Боривоје Дробњаковић. Сваке године Етнографски музеј у Београду додељује Награду Боривоје Дробњаковић за најбољи студентски завршни мастер рад.

Недеља 17. 5. у 12 сати, јавни разговор под насловом „Баштина у опасности“. Разговор је део овогодишње теме велике музејске манифестације Музеји Србије, десет дана од 10 до 10 – Хероји културне баштине. Циљ овог скупа у коме ће учешће узети еминентни стручњаци у области заштите, али и истраживачи, криминолози и представници медија, је да укаже шта све угрожава културно наслеђе Србије.

„Ове године обележавамо 100 година од разарња у Првом светском рату у којима су страдали наши најстарији музеји – Етнографски и Народни музеј у Београду. Велику штету наша баштина је претрпела и током Другог светског рата и различитих елементарних непогода каква је, рецимо, прошлогодишња поплава. Међутим, немар и незнање су и даље највећа опасност за наслеђе, па смо темом Хероји културне баштине хтели да скренемо пажњу на често анонимне људе који се боре да заштитет културна добар и сачувају их за будућност,“ каже аутор и модератор јавног разговора „Баштина у опасности“, директорка Артис центра, Тамара Огњевић.

Иако тема Хероји културне баштине није била обавезујућа бројни музеји, учесници манифестације Музеји Србије, десет дана од 10 до 10 су јој посветили нарочит простор. Тако су Народни и Етнографски музеј приредили изложбе посвећене страдању ових институција у Великом рату, док су се Спомен-збирка Павла Бељанског, Галерија Матице српске, Народни музеј у Панчеву, Музеј Војводине, Народни музеј у Зајечару, Природњачки музеј у Београду и други музеји и сродне институције, бавили појединцима који су непосредно учествовали у чувању и спасавању културне баштине Србије. Централни институт за конзервацију је серијом радионица у оквиру манифестације приказао публици како раде конзерватори као модерни чувари баштине.

На јавном разговор „Баштина у опасноти“ биће речи о екстремним ситуацијама које угрожавају баштину као што су рат и елементарне непогоде, али и о крађи архивске грађе и уметничког блага, непланској градњи и дивљим копачима, сајбер рату за баштину на Косову и Метохији, моћи медији да помогну у кампањ заштите и многим другим елементима од важности за тему.

У јавном разговор учествују: Весна Живковић, МА (Централни институт за конзервацију), мр Адам Црнобрња (Народни музеј у Београду), Бранко Јокић (Музеј у Приштини), др Владимир Кривошејев (Народни музеј у Ваљеву), мр Драган Крсмановић (Меморијална галерија битке на Дрини 1914, Бања Ковиљача), мр Рената Самарџић (Криминалистичко – полицијска Академија у Земуну), Војка Пајкић (РТС) и Бора Отић (РТВ). Аутор и модератор је историчарка уметности, члан организационог тима манифестације Музеји Србије, десет дана од 10 до 10, Тамара Огњевић.

Више информација: http://www.artiscenter.com/heroji-kulturne-bastine-bastina-u-opasnosti/

Музејска продавница и књижара др Сима Тројановић

У атријуму музеја налази се продавница сувенира. У њој можете купити копије средњевековног накита израђене од сребра, текстилно покућство, делове народних ношњи

Подржите нас

Подржите Етнографски музеј кроз донације, спонзорство или учлањењем у Клуб сарадника Етнографског музеја. Подршка јавности, појединаца, компанија и организација, помаже нам да изградимо и обновимо музеј, организујемо изложбе, унапредимо конзервацију, и развијамо своје едукативне програме.

Манакова кућа

Манакова кућа је саграђена око 1830. године у Савамалској улици, на старом путу који је повезивао Варош-капију и стару београдску четврт Савамалу. Један од власника куће био је Манак Михаиловић, цинцарски досељеник из Македоније по коме је Манакова кућа добила име и задржала га до данас.
Неправилан облик основе Манакове куће условљен је обликом парцеле на којој је подигнута. Кућа је саграђена у бондручној конструкцији и састоји се од подрума зиданог каменом, приземља и спрата, грађена је у бондручној конструкцији.

Претражите сајт

×