Етнографски музеј Београд

Member of Museums.EU
Календар Догађања
радно време музеја

115 Етнографског музеја

Свечани говор:

 

ТРАДИЦИЈА ЗА БУДУЋНОСТ

СВЕЧАНО ОБЕЛЕЖАВАЊЕ 115 ГОДИНА ЕТНОГРАФСКОГ МУЗЕЈА У БЕОГРАДУ

РЕЧ ДИРЕКТОРА МУЗЕЈА

  

Господине министре, уважени гости, колегинице и колеге, драги пријатељи,

када је пре 115 година, 1901, основан Етнографски музеј, почео је да настаје и његов културни и цивилизацијски „ковчежић“ знања о етнолошком наслеђу Срба и осталих становника на српским просторима.

Тај, сада већ прилично богато напуњени „ковчежић“, градио се од националних и слободарских идеја српског народа 19. века, учења тадашњих географских, историјских и филолошких европских школа и јасно дефинисаних институција етнолошког образовања, а затим и од савремених етнолошких и антрополошких концепата с краја 20. и почетка 21. века.

Свих ових година, генерације посвећених кустоса, али и неки од највећих српских научника, пунили су овај ковчежић музејским предметима и знањем, сакупљеним преданим и постојаним истраживањима и проучавањима.

Данас се захваљујући томе, у збиркама Етнографског музеја налазе позната материјална сведочанства која говоре о развоју, променама и преображајима традиционалне српске народне културе, али, која омогућавају и да се савременим методама етнологије, поново, или на нов начин, протумачи и дефинише етнографско културно наслеђе Србије и Балканског полуострва, као дела опште и заједничке културе.

Поштујући и ослањајући се на проверене тековине традиције, и остварене резултате током више од једног века, Етнографски музеј спремно прихвата и примењује савремене методе музејског и научног рада у сагледавању и тумачењу слојевитог етнографског наслеђа, настојећи да у остваривању резултата достигне највише стандарде и испуни врхунске критеријуме.

Сходно томе, на пример, човек је постао центар музејског интересовања и рада, док се предмети које је створио схватају као носиоци информација које говоре о свакодневном животу, навикама, обичајима и свечаним и другим важним догађајима, али и о креативности, инвентивности, мудрости, идеалима и саживоту са природним и друштвеним окружењем. Зато се у Етнографском музеју нарочита пажња поклања и нематеријалној културној баштитни, односно истраживању друштвених односа, религије, обичаја и народних знања и вештина.

Јединствени сведоци традиционалне културе Срба и целог балканског простора, који броје преко 50 хиљада тродимензионалних артефаката, и преко 70 хиљада дводимензионалних предмета, као што су цртежи, фотографије, негативи, документи и видео-записи, чувају се данас у депоима Етнографског музеја у оквиру 34 збирке, а о њиховој заштити, проучавању, и тумачењу, али и о прикупљању нових предмета и сазнања, брине 28 кустоса, уз помоћ осталих запослених у Етнографском музеју.

Благо из свог „ковчежића“ Етнографски музеј несебично дели са стручном и широком јавношћу на многобројним изложбама, предавањима, трибинама, семинарима, радионицама, и путем осталих разноврсних програма. Те манифестације Музеј организује у сопственом простору или у установама културе широм Србије, али уживање у лепоти и богатству традиционалне српске културе не ускраћује ни другим народима и другим културама.

Зато ће већ почетком октобра ове године, Етнографски музеј показати своју колекцију пиротских ћилима у Азербејџанском музеју тепиха у Бакуу, а крајем године, са изложбом „Текстил и украшавање у култури Срба у 19. и првој половини 20. века“, гостоваће у Народном музеју Индије у Њуделхију.

Такође, у жељи да нашој јавности омогући сусрет са културним тековинама других народа, Етнографски музеј ће угостити изложбу о Карлу IV, из Народног музеја у Прагу, а у оквиру манифестације „Дани руске културе у Србији“, изложбе Руског етнографског музеја из Санкт Петербурга: „Безвремена лепота“ и „Деца Русије: осврт на столеће“.

Ове изложбе само су део богатог и разноврсног програма овогодишњих активности Етнографског музеја намењеног јавности, од којих су многе већ реализоване.

Међу њима, као најзначајније, овде истичемо поновно отварање Манакове куће, након санирања и ревитализације зграде, и њене обновљене и осавремењене сталне поставке народних ношњи и накита централнобалканског подручја из 19. и првих деценија 20. века.

Ове године одржава се и јубиларни, 25. Међународни фестивал етнолошког филма, који поред такмичарског и пратећих програма обухвата и округли сто на тему Етнолошки филм и масовн(ост) комуникација, као и ретроспективу победничких филмова са претходних фестивала која ће бити приказана у Југословенској кинотеци.

За свој 115. рођендан, себи, а и свим поклоницима, пријатељима и поштоваоцима, Музеј дарује „Ковчежић Етнографског музеја у Београду“, књигу у којој дугогодишњи кустос Музеја Весна Душковић, уверљиво и зналачки, али и занимљиво и пријемчиво представља историју и значај збирки и рад Етнографског музеја, као и слојевитост тумачења етнографског културног наслеђа и богатство и сложеност српске традиционалне културе.

Током више од једног века постојања, својим радом и деловањем у стручној, научној и широкој јавности, Етнографски музеј је показао и доказао да је свестан своје мисије чувања етнографског културног наслеђа као дела традиционалне културе балканских простора и цивилизцијског памћења, и одговорности за правилно тумачење и схватање вредности, значаја и значења етнографског културног наслеђа.

На данашњи свечани дан, ма колико он био прилика за подсећање на протеклих 115 година рада и развоја, наши су погледи усмерени на време које долази. Када кажем наши, не мислим само на посленике Етнографског музеја, него и на све оне који су нам помагали и од којих и даље очекујемо подршку.

Као установа која проучава и одржава традиционалне вредности српског народа, ми немамо другу дужност и обавезу него да продужимо и унапредимо своју делатност, следећи пут који су нам показали и осветлили наши преци, настављајући да радимо по стандардима изврсности које смо наследили од својих претходника.

 

Мирјана Менковић

 

Београд, 20. септембар 2016.

 

 

Предговор књиге Ковчежић

Културни и цивилизацијски „ковчежић“, током 115 година постојања Етнографског музеја у Београду, настајао је од националних и слободарских идеја српског народа у 19. веку и учења ондашњих савремених географских, историјских и филолошких европских школа, преко јасно дефинисаних институција етнолошког образовања и публикација високог научног домета, до савремених етнолошких и антрополошких методолошких и теоријских концепата с краја 20. и почетка 21. века, а пунио се музејским предметима и знањем, сакупљаним на тада започетим теренским истраживањима која и данас чине темељ музејског рада.
Сви ти напори, обележени пре свега развојем једне научне дисциплине – етнологије и разматрањем друштвених феномена кроз интердисциплинарни рад, били су, а и данас су, усмерени на проучавање традиционалне културе српског народа на ширем балканском простору.
Од оснивања Музеја давне 1901. године, током више од једног века преданог и постојаног истраживања, проучавања, и интерпретирања етнографског културног наслеђа Србије и Балкана, генерације посвећених кустоса, као и неки од највећих српских научника 19. и 20. века, дали су свој допринос у сазнавању традиционалне српске културе. То је омогућило да се препознатљива материјална сведочанства, која говоре и о развоју, променама и трансформацији српске културе кроз цео 20. век, данас налазе у фундусима и збиркама Етнографског музеја.
У књизи „Ковчежић Етнографског музеја у Београду“, којом Етнографски музеј обележава 115 година постојања, развој збирки Музеја први пут је приказан на начин како је то учинила аутор Весна Душковић, дугогoдишњи кустос Етнографског музеја.
Уверљив приказ богатства и сложености традиционалне културе српског народа, али и етнографског културног наслеђа Балкана из 19. и прве половине 20. века, постигнут је зналачким избором репрезентативних предмета и начином њиховог представљања. Он такође показује и сву сложеност тумачења етнографских предмета и збирки насталих и развијаних кроз основну научну област – етнологију.
Јасно је приказан пут који је водио од „блага нације“ и нарочите заинтересованости за „старине“,што је требало да илуструје не само сопствене специфичности и особине већ и „дугу историју малих народа“, преко сакупљања и проучавања разноврсног материјала из народног живота Срба, или од науке „културних производа српског народа и законитости његовог развоја“, до помака оствариваног у неколико последњих деценија где се са истраживања развоја и типологије културних елемената фокус усмерио ка корисницима и њиховим ставовима.
Тако је према најновијим схватањима центар музејског интересовања и рада постао човек, док су предмети које је створио првенствено носиоци информација са вишеструким значењима. Они су материјални сведоци свакодневног живота, као и свечаних и посебних догађаја, али уједно на сликовит начин говоре и о креативности, инвентивности, мудрости, идеалима и саживоту са окружењем.
Приказујући сву слојевитост тумачења етнографског културног наслеђа путем пет основних тема које обухватају културу привређивања, становања, одевања и накита и културу социјалне организације и духовног живота, аутор Весна Душковић је зналачки и на занимљив начин дала изузетни пресек збирки и осврт на рад Етнографског музеја.
Верујемо стога да „Ковчежић Етнографског музеја у Београду“ представља не само убедљиву потврду изузетне улоге и значаја Етнографског музеја у култури Србије него садржи и изазов за његов даљи развој ради обезбеђивања најбољих услова за прикупљање, проучавање, чување и промоцију етнографског културног наслеђа Србије и традиционалне културе српског народа.
Београд, септембар 2016.

Др Мирјана Менковић, директор Музеја

DSC_5026 DSC_4989

Додељивање Награде за животно дело

Др Боривоје Дробњаковић

Добитник: Никола Ф. Павковић

Извештај Комисије за доделу награде и образложење:

Весна Бижић Омчикус, члан Комисије

DSC_5089 DSC_5045

Додељивање захвалница Етнографског музеја

Добитници:

Министарство културе и информисања Републике Србије,

за подршку свестраном развоју Музеја

DSC_5116

Радио телевизија Србије,

за праћење и представљање резултата рада и достигнућа Музеја

DSC_5120

Слободан Бендераћ,

за израду реплике гусала српског војника из Првог светског рата

које су изложене у Српској кући на Крфу

DSC_5122

Свечано отварање изложбе

Писмо и традиција

натписи на етнографским предметима

Аутор: Вјера Медић, виши кустос Етнографског музеја

Реч о изложби: мр Маја Николова,

музејски саветник Педагошког музеја

DSC_5137 DSC_5185

2 1

Обраћање г. Владана Вукосављевића,

министра културе и информисања у Влади Републике Србије

и отварање изложбе

DSC_5158 DSC_5166 DSC_5167

Издања Етнографског музеја поводом обележавања 115 година од оснивања:

Ковчежић Етнографског музеја у Београду

1901 – 2016

Аутор: Весна Душковић

Два лица

Каталог пиротских ћилима Етнографског музеја у Београду

Аутор: Марина Цветковић

Two faces

The Catalog of Pirot Kilims in the Ethnographic Museum in Belgrade

Author

Marina Cvetković

Писмо и традиција

натписи на етнографским предметима

Аутор: Вјера Медић

DSC_4949 3

Музејска продавница и књижара др Сима Тројановић

У атријуму музеја налази се продавница сувенира. У њој можете купити копије средњевековног накита израђене од сребра, текстилно покућство, делове народних ношњи

Подржите нас

Подржите Етнографски музеј кроз донације, спонзорство или учлањењем у Клуб сарадника Етнографског музеја. Подршка јавности, појединаца, компанија и организација, помаже нам да изградимо и обновимо музеј, организујемо изложбе, унапредимо конзервацију, и развијамо своје едукативне програме.

Манакова кућа

MANAKOVA-KUCA-1924-GODINA-UGAO-BOSANSKE-I-KAMENICKE

Манакова кућа је саграђена око 1830. године у Савамалској улици, на старом путу који је повезивао Варош-капију и стару београдску четврт Савамалу. Један од власника куће био је Манак Михаиловић, цинцарски досељеник из Македоније по коме је Манакова кућа добила име и задржала га до данас.
Неправилан облик основе Манакове куће условљен је обликом парцеле на којој је подигнута. Кућа је саграђена у бондручној конструкцији и састоји се од подрума зиданог каменом, приземља и спрата, грађена је у бондручној конструкцији.

Претражите сајт

×