Етнографски музеј Београд

Member of Museums.EU
Календар Догађања
радно време музеја

Историјат

Манакова кућа је саграђена око 1830. године у Савамалској улици, на старом путу који је повезивао Варош-капију и стару београдску четврт Савамалу. Један од власника куће био је Манак Михаиловић, цинцарски досељеник из Македоније по коме је Манакова кућа добила име и задржала га до данас.

Неправилан облик основе Манакове куће условљен је обликом парцеле на којој је подигнута. Кућа је саграђена у бондручној конструкцији и састоји се од подрума зиданог каменом, приземља и спрата. У приземљу су биле смештене кафана и пекара, а на спрату стамбени простор. Манакова кућа представља један од ретких сачуваних објеката стамбене источњачко-балканске архитектуре у Београду.

Манакова кућа је постала музеј после конзерваторско-рестаураторских радова које је наменски у периоду од 1964. до 1968. године извео Завод за заштиту споменика културе Београда, а за потребе смештаја Етнографске спомен-збирке Христифора Црниловића.

На спрату Манакове куће је постављена стална изложба под називом „Народне ношње и накит централнобалканског подручја из XIX и првих деценија ХХ века”. Изложени су експонати шопског, моравског и вардарског комлекса. У приземљу Манакове куће је галеријски простор за повремене изложбе и различите програмске активности  инспирисане српском традиционалном културом  (концерти, предавања, курсеви старих заната и сл.).

Христифор Црниловић је рођен 1886. у Власотинцу. Студирао је сликарство у Београду и Минхену. Рано је показивао интересовање за проучавање и прикупљање етнографских и уметничких предмета наше народне културне баштине у Јужној Србији, Косовско-мехохијској области и Македонији. После смрти Христифора Црниловића Збирка је посредством његових наследника предата граду Београду  уз услов да се  чува као посебна целина. Град је за смештај Збирке обезбедио обновљено и рестаурирано старо здање,  Манакову кућу,  и обавезао Етнографски музеј да води бригу о њој.

Збирка садржи 2.600 предмета велике културне вредности, 1.617 негатив плоча објеката снимљених на терену, око 23.000 листова рукописне грађе забележене на терену и из литературе, преко 700 књига и часописа претежно историјско-етнографског садржаја. Највећи део Збирке чине сеоске и градске ношње и накит. У мањој мери заступљени су покућство, делови дрворезбарених ентеријера, различито посуђе, ћилими, алати појединих заната и занимања, прибори за пушење, писање, чешљање, предење, бојење, ткање, оружје, делови коњске опреме, музички инструменти, црквене реликвије, предмети уз обичаје и др.

Христифор Црниловић се интересовао и за предмете ранијих епоха, па се у Збирци налазе археолошки предмети, нумизматички предмети (римски, византијски и турски новчићи и средњевековни српски новац и накит). Прикупио је око 500 разгледница на којима су представљене народне ношње, орнаментика и народни плесови из свих крајева бивше Југославије.

Аутопортрет, Христифор Црниловић

 
 

Претражите сајт

×