Етнографски музеј Београд

Member of Museums.EU
  • Календар Догађања
    радно време музеја

    Прва зграда Етнографског музеја, у Београду

    Стојан Новаковић

    Прва изложба
    Први депо у ком су чувани музејски предмети

    Први управник
    Етнографског музеја,
    др Сима Тројановић

    Историјат

    Етнографски музеј у Београду је основан 1901. издвајањем Етнографског одељења из оквира Народног музеја. Предлог и идејно-теоријску основу за стварање музеја у коме ће се изучавати народни живот саставио је историчар Стојан Новаковић, редовни члан Српског ученог друштва (данашња Српска академија наука и уметности). Разноврсни етнографски предмети међу којима је било земљаног и металног посуђа, накита, амајлија, предмета од стакла и текстила, оружја, алата, ускршњих јаја и осталих музеалија пренесени су у Задужбину Стевче Михајловића – кућу коју је Михајловић тестаментом завештао ,,народу србском за вечити спомен моији и то у тоји целји да се од ње начини музеј за Краљевину србску“. За чувара (управника) Музеја постављен је др Сима Тројановић, а за првог кустоса је, нешто касније, именован Никола Зега. Свечано отварање прве сталне изложбе Етнографског музеја уприличено је 20. септембра 1904. поводом прославе стогодишњице Првог српског устанка.Прве године постојања и рада Етнографског музеја биле су посвећене откупу предмета и представљању Краљевине Србије у свету. Предмети су прикупљани на теренским истраживањима по тадашњој Србији и суседним земљама у којима је живео српски народ.Током Првог светског рата уништен је велики број експоната, документација и библиотека. Након рата предузета су нова теренска истраживања како би се  попуниле збирке. Музеј је тих година ређе гостовао у иностранству. Музејска библиотека је обновљена 1920. и данас поседује око 60.000 публикација међу којима је око 33.000 књига и око 27.000 часописа из области етнологије, антропологије и сродних наука. У периоду између два светска рата израђени су Нов инвентар свих предмета и Азбучни регистар, установљено је Одељење за музички фолклор и Илустративно одељење, а предмети су разврстани према материјалу од ког су израђени.Током Другог светског рата музејски предмети су запаковани и склоњени из дотадашње зграде Музеја. После рата Музеј је пресељен у зграду Београдске берзе на Студентском тргу број 13.Данас се у збиркама Музеја чува око 200.000 музеалија међу којима је више од 56.000 етнографских предмета. Од оснивања Музеја до данас стручно се прикупљају и проучавају музејски предмети и етногенетски процеси, традиционална материјална култура, друштвени односи и породични живот, обичаји, веровања и народно стваралаштво. Проучавају се обележја српске културе, али и обележја других етничких заједница које живе у суседству. Осим прикупљања експоната, од шездесетих година ХХ века, као сталан вид рада у Музеју, уводи се тимско истраживање етнографских области североисточне и западне Србије. Резултати истраживања објављују се у стручним и научним часописима и каталозима.У Етнографском музеју у Београду се организују повремене и сталне изложбе. До данас је приређено осам сталних изложби и више стотина повремених изложби у земљи и иностранству. Осма стална изложба је постављена 2001. под називом ,,Народна култура Срба у ХIХ и ХХ веку“. Редовни програм Музеја последње двадесет и две година чини и Међународни фестивал етнолошког филма. У Музеју се организују радионице за децу и одрасле, предавања, представљања књига и концерти.

    Значајни датуми у историји Етнографског музеја у Београду:

    1844. основан је Србско народни музеум (данашњи Народни музеј) у оквиру кога је образована и eтнолошка збирка.

    1867. Краљевина Србија је учествовала на Етнографској изложби и Свесловенском састанку у Москви.

    1872. (22. август) Стојан Новаковић, секретар Српског ученог друштва, изнео је ,,Предлог и нацрт за Српски историско-етнографски музеј“.

    1898. (9. октобар) управник Народног музеја Михаило Валтровић упутио је Министарству просвете и црквених дела допис да се из Народног музеја издвоји етнолошка збирка и да се смести у задужбину Стевче Михајловића.

    1898. (27. октобар) Министарство просвете и црквених дела усвојило је предлог Михаила Валтровића за оснивање Етнографског музеја.

    1901. (фебруар) за управника Етнографског музеја постављен је др Сима Тројановић, а Музеј је смештен у Задужбину Стевче Михајловића која се налазила на углу улица Кнеза Милоша (15) и Илије Бирчанина.

    1901.  (јун) за првог кустоса Музеја постављен је Никола Зега.

    1902. учешће на Првој међународној изложби костима у Петрограду.

    1904. (20. септембар) поводом прославе стогодишњице Првог српског устанка краљ Петар Први Карађорђевић отворио је прву сталну изложбу.

    1905. учешће на Индустријској изложби у Лијежу.

    1906. учешће на Јубиларној изложби у Букурешту.

    1906. учешће на Новинарској изложби у Паризу.

    1907. учешће на Балканској изложби у Лондону .

    1910. изложба под називом ,,Српска жена“ представљена у Прагу.

    1911. учешће на Јубиларној изложби у Торину.

    1919. отворена је друга стална изложба.

    1922. установљен је нови систем инвентарисања предмета који је, осим Главног инвентара и лисног каталога, обухватао и инвентаре по врстама материјала.

    1926. поводом обележавања двадесетпетогодишњице рада Етнографског музеја покренут је стручни научни часопис Гласник Етнографског музеја (ГЕМ).

    1927. установљено је Одељење за музички фолклор.

    1928. учешће на Међународној изложби у Паризу.

    1929. учешће на Међународној изложби у Барселони.

    1929. учешће на Међународној изложби у Женеви.

    1930. Етнографски музеј почиње да објављује посебна издања.

    1932. основан је Фонографски одсек у оквиру Илустративног одељења.

    1939. (25. септембра) основан је Одсек народних игара у оквиру Илустративног одељења.

    1939. Архив за народне песме је премештен у Илустративно одељење.

    1941. (уочи рата) музејски предмети су спаковани у сандуке и смештени у три зграде на углу Његошеве и Кнегиње Зорке

    1945. (током године) музеј је пресељен у лучну зграду двора

    1946. (почетком године) направљен је нов план рада Музеја, основано је шест одељења са 21 одсеком и утростручен је број стручног особља.

    1946. (1. мај) отворена је трећа стална изложба на којој је представљен народни живот  у ХIХ веку  и првој половини ХХ века на тлу Југославије.

    1948. отворена је изложба под називом ,,Народна уметност Југославије“ којом се Музеј представио у земљи и у иностранству (у Немачкој, Енглеској, Белгији, Холандији, Швајцарској, Француској и Норвешкој).

    1951. (1. августа) Етнографски музеј је пресељен у зграду на Студентском тргу бр.13.

    1951. (29. новембра) поводом педесетогодишњице рада Музеја отворена је четврта стална изложба под називом ,,Традиционална култура Србије“

    1951. издат је Зборник Етнографског музеја у Београду 1901–1951, поводом педесетогодишњице рада Музеја.

    1960. основана је Просветно-педагошка служба.

    1961. отворена је пета стална изложба под називом ,,Народна уметност Југославије“.

    1967. Етнографска спомен-збирка Христифора Црниловића је по његовој жељи, као поклон-збирка, ушла у састав Етнографског музеја и чува се у Манаковој кући.

    1976. поводом седамдесет пет година рада Музеја отворена је шеста стална изложба под називом ,,Народне ношње Југославије“

    1980. поводом Генералне конференције УНЕСКО-а у Београду отворена је изложба под називом ,,Народна уметност Југославије“.

    1981. Манакова кућа је у целини предата на старање Етнографском музеју.

    1983. историја Музеја је приказана на изложби „Фотографије Николе Зеге“ (ауторка Љиљана Гавриловић) у Манаковој кући.

    1984. адаптирана је зграда некадашње Београдске берзе за музејске потребе.

    1984. отворена је седма стална изложба под називом ,,Народна култура Срба у другој половини ХIХ и у ХХ веку на територији СР Србије“.

    1984. историја Музеја је приказана на изложби Етнографски музеј 1901–1984 (ауторка Љиљана Ћертић) и објављен је каталог (аутори текстова: Александар Дероко, Гвозден Јованић и Љиљана Ћертић).

    1991. Музеј је на поклон добио тестаментом завештану збирку Станоја Бојовића са 17.381 негативом и 2.500 фотографија.

    1992. основан је Фестивал етнолошког и видео филма.

    1993. Сека Мишчевић-Мијатовић је Mузеју поклонила колекцију текстилних, грнчарских, металних и дрвених предмета.

    1994. фестивал етнолошког филма је добио међународни карактер.

    1995. историја Музеја је приказана на изложби,,Србија на светској изложби у Паризу 1900“, (ауторка Весна Душковић) на којој је представљен материјал који је некада био излаган у Паризу и наменски набављан за потребе Етнографског музеја.

    1997. историја Музеја је приказана на изложби „Албум Петра Ж. Петровића“ (ауторка Весна Бижић-Омчикус).

    2001. поводом обележавања једног века рада Музеја отворена је осма стална поставка под називом ,,Народна култура Срба у ХIХ и ХХ веку“.

    2001. поводом стогодишњице рада Етнографског музеја објављен је Зборник Етнографског музеја у Београду: 1901-2001 (уредница Јасна Бјеладиновић-Јергић).

    2001. историја Музеја приказана на изложби „Етнографски музеј у Београду

    1901–2001“ (ауторка Весна Душковић) поводом обележавања једног века рада Музеја.

    2002. историја Музеја приказана на изложби ,,На почетку“ (ауторка Весна Бижић–Омчикус) и објављена је публикација ,,На почетку: др Сима Тројановић – истраживач, научник и први чувар Етнографског музеја“ (аутори текстова: Весна Бижић Омчикус, др Никола Ф. Павковић, др Душан Бандић и др Воислав Васић и Светлана Митровић)

    2005. (децембар) – 2006. (март) историја музеја приказана на изложби ,,Колекција јесен/зима 1867, српска колекција из Руског етнографског музеја у Санкт Петербургу“ (аутори: Вилма Нишкановић, Олга Карпова, Весна Бижић-Омчикус, Наталија Прокопјева).

    2011. (септембар) одржана је Годишња скупштина ИКОМ-овог Комитета за костим (IКОМ Costume Comitee), руководилац пројекта била је мр Мирјана Менковић.

    2012. у оквиру Музеја је основан Центар за нематеријално културно наслеђе.

    Претражите сајт

    ×