Етнографски музеј Београд

Member of Museums.EU
  • Календар Догађања
    радно време музеја

    Каталози Етнографског музеја – 2003.

    Тешић, Јелена, Невестински накит код Срба у ХIХ веку и првој половини ХХ века: из збирке Етнографског музеја у Београду, Етнографски музеј, Београд, 2003.

    31 стр.; илустр.; 21 cm
    Tираж: 500
    Цена: 400 динара

    Улога накита није само украшавање и улепшавање, он представља и симбол друштвеног положаја, сталежа, религиозне припадности, као и прелазне и пролазне статусе у животу одређене особе. У каталогу је представљен накит као статусни симбол српске невесте у ХIХ и првој половини ХХ века с простора Србије и Црне горе. Текст је подељен у целине: Накит за главу, Накит за врат и груди, Накит за струк, Накит за руке, Грађански накит и украшавање.

    Марјановић, Весна, Водич кроз колекцију предмета уз божићне обичаје, Етнографски музеј, Београд, 2003.

    75 стр.; илустр.; 20 х 13 cm
    Tираж: 500
    Текст на српском и енглеском језику
    Цена: 300 динара

    У водичу су представљени предмети који су коришћени уз божићне обичаје (обредни хлебови, реквизити и комплети коледарских маски) и ритуалне радње које га прате. Ритуално понашање одређено је традиционално прописаним правилима и веровањима. Сегменти тог традиционалног модела су сачувани до данас. Аутор је за потребе овог водича, на основу литературе, расположивих предмета из музејске збирке и документације направио реконструкцију идеалтипског традиционалног модела божићних обичаја у Србији.

    Костић, Софија, Оружје у Србији кроз векове, Етнографски музеј, Београд, 2003.

    71 стр.; илустр.; 21 cm
    Tираж: 500
    Цена: распродато

    Текст се односи на описивање различитих типова оружја од праисторије до почетка ХХ века. С тим у вези аутор прави класификацију оружја по функцији и дели га на: ударно (хладно и ватрено) и одбрамбено (одбрамбена опрема). Иако је реч о веома опширној теми дат је детаљан преглед релевантне литературе и извора за проучавање оружја на терирорији Србије. Циљ публикације је да читаоцима приближи највећи број очуваног и даљем проучавању доступног оружја које се чува у појединим музејима Србије.

    Народна култура Срба у ХIХ и ХХ веку: водич кроз сталну поставку, Уредник Јасна Бјеладиновић–Јергић, Етнографски музеј, Београд, 2003.

    393 стр.; илустр.; 21 cm
    Тираж: 1.000
    Цена: 800 динара

    Стогодишњицу рада Етнографског музеја обележило је отварање осме по реду сталне изложбене поставке под називом Народна култура Срба у ХIХ и ХХ веку. Објављен је каталог састављен од седам студија сарадника и кустоса Етнографског музеја: Петар Влаховић Саборовање, Јасна Бјеладиновић – Јергић Српска народна одећа, Братислава Владић Крстић Текстилна радиност Срба, Зоран Родић Сеоска кућа и становање, Велибор Стојаковић Традиционална привреда, Ранко Баришић Занати и Петар Влаховић Обичаји. Основно идејно полазиште каталога је да представи традиционалну културу Срба која је настајала и развијала се у додиру са другим народима и њиховим културама на јужнословенском простору. Изложени предмети распоређени су према панонској, динарској, централно-балканској и приморској зони пружајући свеобухватну слику разноликости и јединства материјалне и духовне културе српског народа. У каталогу је дат опис концепције и план изложбе, приказан је део етнографских предмета, архивске фотографије, географске и етничке карте, скице, макете и пресеци кућних ентеријера.

    Филеки, Ирена, Здраво сванули: пешкир у традиционалном животу Србије, Етнографски музеј, Београд, 2003.

    47 стр.; илустр.; 21 cm
    Tираж: 500
    Цена: 200 динара

    По први пут је у домаћој литератури као издвојени елемент текстилног покућства представљен пешкир који је заузимао важно место у традиционалној култури. То је употребни предмет сваког домаћинства, метафора и обележје у свадбеним и погребним обичајима, важан украс дома и вредност која се даривала и размењивала. У Етнографском музеју се чува збирка пешкира од преко 1000 предмета пореклом из свих крајева бивше Југославије. У каталогу су представљени најрепрезентативнији примерци пешкира из Србије кроз четири тематске целине: пешкир у свакодневној употреби, пешкир као украс, пешкир као дар и пешкир – ознака појединца или обреда.

    Претражите сајт

    ×