Етнографски музеј Београд

Member of Museums.EU
  • Календар Догађања
    радно време музеја

    УПУТСТВО АУТОРИМА
    Општа упутства

    Прилози за Гласник Етнографског музеја у Београду достављају се редакцији до 1. августа текуће године  искључиво у електронској форми, и то на електронску  адресу redakcija@etnografskimuzej.rs.

    Аутори су обавезни да за сваки прилог наведу своје име и презиме, научну и стручну титулу, институцију у којој су запослени, електронску пошту  и број контакт телефона (пожељно мобилни) . Уколико има више аутора текста, потребно је појединачно за сваког од  њих  навести све горенаведене податке.
    Текст прилога мора бити опремљен према даљим Техничким упутствима. Гласник се штампа ћирилицом и ауторима се препоручује да текстове прилажу писане ћириличним писмом. Уколико аутор приложи текст писан латиничним писмом подразумева се да прихвата издавачку политику Гласника и  штампање на ћирилици. Текстови на страним језицима штампају се писмом језика на којем су писани. Сваки приложени текст се лекторише.

    Техничка упутства

    Сви текстови треба да буду написани у програму MicrosoftWord, на страни А4, писмом Times New Roman, величина 12 pt, проред 1,5 линија, уз обавезно означавање редног броја свих страница (пагинирање).

    Сваки приложени стручни или научни рад мора да садржи следеће целине: име аутора, место запослења (институцију), наслов, апстракт, кључне речи, текстуални део рада, списак коришћене литературе, резиме.

    Апстракт треба да садржи до 250 речи, а кључних  највише до 8. У апстракту би требало представити  проблем који се обрађује, метод који се користи и садржај текста у кратким цртама.

    Текст рада може да има највише 9.000 речи, а монографске студије и етнографска грађа могу бити обима до 15.000 речи. Аутор има пуну слободу да унутар рада издваја целине, с тим што је дужан да издвојене целине јасно означи.

    Ауто­ри су оба­ве­зни да при­ли­ком ци­ти­ра­ња и на­во­ђе­ња ли­те­ра­ту­ре ко­ри­сте ис­кљу­чи­во фор­мат Chi­ca­go Ma­nuel of Style, а де­таљ­ни­ја обавештењања потражити на електронској страници http://www.chicagomanuelofstyle.org/tools_citatio nguide.html

    Ци­ти­ра­ње уну­тар тек­ста. У тек­сту се у за­гра­ду ста­вља пре­зи­ме ауто­ра и го­ди­на из­да­ња од­го­ва­ра­ју­ће би­бли­о­граф­ске је­ди­ни­це без за­ре­за из­ме­ђу пре­зи­ме­на ауто­ра и го­ди­не, а по по­тре­би се на­во­ди број стра­ни­це одво­јен за­ре­зом, нпр.:

    (D’An­dra­de 1995) ili (D’An­dra­de 1995, 37) ili (Stra­uss and Qu­inn 1977, 121/136) или (Марјановић 2008, 25-29).

    Спи­сак ли­те­ра­ту­ре (ре­фе­рен­ци) на кра­ју ра­да на­ве­сти по абе­цед­ном или азбуч­ном ре­ду пре­зи­ме­на ауто­ра, а уко­ли­ко се на­во­ди ви­ше би­бли­о­граф­ских је­ди­ни­ца истог ауто­ра ко­је има­ју исту го­ди­ну из­да­ња, оне се до­дат­но озна­ча­ва­ју ма­лим по­чет­ним сло­вом абе­це­де, нпр. (Матић 2010а) .

    Фу­сно­те (на­по­ме­не) при дну стра­не тре­ба да са­др­же ма­ње ва­жне де­та­ље, до­пун­ска об­ја­шње­ња, на­зна­ке о ко­ри­шће­ним из­во­ри­ма (по­пут на­уч­не гра­ђе, wеб стра­ни­ца, при­руч­ни­ка и сл.), али ни­су за­ме­на за ци­ти­ра­ну ли­те­ра­ту­ру. Ци­ти­ра­ње не­ког ауто­ра у фу­сно­ти јед­на­ко је на­чи­ну ци­ти­ра­ња у тек­сту.

    На­чи­ни ци­ти­ра­ња у спи­ску ли­те­ра­ту­ре

    Књи­ге (мо­но­гра­фи­је):

    Уко­ли­ко по­сто­је три или ви­ше ауто­ра, пи­ше се пре­зи­ме пр­вог ауто­ра, а он­да се до­да­ју име­на и пре­зи­ме­на оста­лих ауто­ра. У ци­ти­ра­њу у тек­сту на­во­ди се са­мо име пр­вог ауто­ра и до­да­је се скра­ће­ни­ца и др., од­но­сно ет ал. На­кон на­зи­ва књи­ге пр­во се на­во­ди ме­сто из­да­ња па из­да­вач одво­јен дво­тач­ком. Уко­ли­ко има ви­ше из­да­ва­ча, они се одва­ја­ју цр­ти­ца­ма. Уко­ли­ко има ви­ше ме­ста из­да­ња, на­во­ди се име са­мо пр­вог гра­да.

    D’An­dre, Roy. 1995. The De­ve­lop­ment of Cog­ni­ti­ve Anthro­po­logy. Cam­brid­ge: Cam­brid­ge Uni­ver­sity Press.

    Stra­uss, Cla­u­dia and Na­o­mi Qu­inn. 1977. A Cog­ni­ti­ve The­ory of Cul­tu­ral Me­a­ning. Cam­brid­ge: Cam­brid­ge Uni­ver­sity Press.

    Ко­ва­че­вић, Иван, Бо­јан Жи­кић и Иван Ђор­ђе­вић. 2008. Страх и кул­ту­ра. Бе­о­град: Срп­ски ге­не­а­ло­шки цен­тар – Оде­ље­ње ѕа ет­но­ло­ги­ју и ан­тро­по­ло­ги­ју Фи­ло­зоф­ског фа­кул­те­та.

    Уред­ник мо­но­гра­фи­је или збор­ни­ка ра­до­ва:

    Bon­ner, Si­mon J. (ed.) 2005. Manly Tra­di­ti­ons. The Folk Ro­ots of Ame­ri­can Ma­scu­li­ni­ti­es. Blo­o­ming­ton: In­di­a­na Uni­ver­sity Press.

    Gavrilović Ljiljana, Stojanović Marko (ur.) 2008.  Muzeji u Srbiji – započeto putovanje, Muzejsko društvo Srbije, Beograd.

    По­гла­вље у мо­но­гра­фи­ји или збор­ни­ку ра­до­ва:

    Fi­ne, Gary Alan. 2005. „In the Com­pany of Men: Fe­ma­le Ac­com­mo­da­tion and Folk Cul­tu­re of Ma­le Gro­ups“. In Manly Tra­di­ti­ons. The Folk Ro­ots of Ame­ri­can Ma­scu­li­ni­ti­es, ed. Si­mon J. Bon­ner, 61-76. Blo­o­ming­ton: In­di­a­na Uni­ver­sity Press.

    Стојановић Марко. 2005. Улога музеја у одржавању идентитета дијаспоре. У Положај и идентитет српске мањине у југоисточној и централној Европи, САНУ, Научни скупови Књ. CIX, Одељење друштвених наука Књ. 25, Међуодељенски одбор за проучавање националних мањина и људских права, Београд, 413-420.

    Чла­нак у штам­па­ном ча­со­пи­су:

    D’An­dre, Roy and Mic­hael J. Egan. 1974. The Co­lor of Emo­tion. Ame­ri­can Et­hno­lo­gist I: 49-63.

    Стојановић Марко. 2010,  Манифестациони туризам у Белој Цркви – нови одговори на стара питања, Гласник Етнографског института САНУ 58, Етнографски институт САНУ, Београд 174-189.

    Те­за или ди­сер­та­ци­ја:

    Denby, P. 1981. The Self Di­sco­ve­red: The Car in Ame­ri­can Fol­klo­re and Li­te­ra­tu­re.PhD diss. In­di­a­na Uni­ver­sity.

    Ко­ва­че­вић, Иван. 1981. Ет­но­ло­ги­ја у срп­ском про­све­ти­тељ­ству. Док­тор­ска ди­сер­та­ци­ја. Уни­вер­зи­тет у Бе­о­гра­ду – Фи­ло­зоф­ски фа­кул­тет.

    Wеб си­те:

    Wеб си­те се на­во­ди уну­тар те­ку­ћег тек­ста или у фу­сно­ти и обич­но се из­о­ста­вља из ли­сте ре­фе­рен­ци. Уко­ли­ко аутор же­ли да wеб стра­ни­цу ста­ви у ли­сту ре­фе­рен­ци, то мо­же учи­ни­ти на сле­де­ћи на­чин:

    Ho­ward, Clark. 2001. The True Story of Charyl Ches­sman.

    До­ступ­но на

    www.crimelibrary.com/classics3/chessman/index.html

    Закон о национализацији најамних зграда и грађевинског земљишта. „Службени лист ФНРЈ“ бр. 52/58. Доступно на

    www.informator.co.rs/informator/tekstovi/privatizacija_102.htm-23k

    Аутори треба да обрате пажњу на то где се стављају запета, двотачка и тачка. Такође треба да обрате пажњу на то да се библиографске јединице наводе оним писмом којим су штампане (ћирилицом или латиницом). Уколико се користе скраћенице приликом навођења литературе аутори су дужни да пре пописа коришћене литературе наведу и значење скраћеница чак и када су оне општепознате попут САНУ, ГЕИ, ГЕМ, СКГ и слично.

    Сваки аутор уз свој рад може да приложи илустрације, табеле, графико- не, мапе и слично. Прилози морају бити у вези са садржајем текста. Аутор може приложени материјал да унесе у сам текст или да га приложи посебно.

    У другом случају аутор је дужан да у тексту јасно означи који прилог где треба да стоји. Означавање се врши редним бројевима у облику:

    Назив прилога број [број].

    Примери: Слика број 1; Табела број 4; Мапа број 2 …

    Иста ознака мора да се налази на одговарајућем месту у тексту. Материјални прилози се враћају ауторима на њихов захтев.

    Резиме треба да буде дужине до 300 речи. У резимеу се представља проблем који је разматран у раду, метод који је коришћен и закључци до којих је аутор дошао. У резимеу не смеју да стоје фусноте, напомене или прилози.

    Сви остали текстови (прикази, библиографије, хронике и сл.) немају апстракт, списак литературе и резиме. Дужина тих текстова треба да буде до 3.000 речи. Уз ову врсту текстова аутор може да приложи одговарајуће илустрације, које морају бити означене према истом принципу који важи за прилоге уз научне и стручне радове.

    Уколико је аутор сам унео прилоге у штампану верзију текста, дужан је да исте прилоге дâ и у електронском облику као посебне датотеке. У том случају илустрације морају бити у једном од формата: .jpg, .tiff, .bmp, ре- золуције најмање 300 dpi. Табеле се прилажу у .xls формату, а графикони у .xlc или .xls формату. Уколико аутор у тексту користи посебне знаке или сло- ва, дужан је да их приложи уз електронску верзију текста. Називи датотека (фајлова) треба да садрже презиме аутора и назив текста, односно прилога. Примери:        MaticShvatanjehigijene.doc;  StojanovicSlika3.jpg;

    KovacevicTabela2.xls.

    Електронски медији се не враћају. Редакција може аутору да врати рад на дораду уколико значајно одступа од наведених правила.

    Редакција

     

     

     

    Претражите сајт

    ×