Етнографски музеј Београд

Member of Museums.EU
  • Скорашњи чланци

  • Категорије

  • Архиве

  • Натписи на етнографским предметима

    ПИСМО И ТРАДИЦИЈА

    Натписи на етнографским предметима

    У фонду Етнографског музеја којег чини преко 50.000 етнографских предмета традиционалне културе Срба и осталих народа са простора Србије и ширег Балканског простора из периода 19. и 20.века, издваја се група од 1200 музејских предмета на којима су обликовани мотив и слова и словних натписа. Ови специфични мотиви изведени на предметима материјалне, друштвене и духовне културе представљени су на изложби у више различитих облика: као појединачно слово или иницијал, монограм – композиција иницијала и украсног, хералдичког или симболичког мотива, у облику имена и презимена или имена и звања, краћег или дужег натписа.

    Основну карактеристику издвојене грађе представљају разноврсни предмети, који се према примарној употреби у свакодневном животу и према етногеографском пореклу, у Етнографском музеју чувају и истражују у оквирима систематски формираних музејских збирки: Привреде, Заната, Покућства и посуђа, Текстилног покућства, Народних ношњи, Справа и помагала, Музичких инструмената, Накита, Оружја, Предмета уз обичаје, Народних знања и веровања и осталих збирки.

    Поред тога, разноликост садржаја и форми натписа на овим предметима нагласили су и  комплексна значења која су етнографски предмети и натписи на њима имали у традиционалном животу појединца и заједнице, неовисно о њиховој техничкој, уметничкој или формалној разноликости.  На изложби су приказане неке од најважнијих функција натписа:

    -Натписи као историјски извор

    -Натписи као ознака идентитета

    -Натписи у функцији означавања власништва

    -Иконографска функција натписа

    -Натписи као средство комуникације

    -Заветни или вотивни натписи

    -Симболички натписи

    -Ликовна функција натписа – писмо као орнамент и сигнатура аутора.

    Анализом различитих функција натписа на етнографским предметима прати се однос, развој и преплитање утемељених вредности традиционалног српског друштва 19. и 20. века са његовим тежњама за усвајањем токова савременог европског грађанског друштва и просветом као приоритетом.

    Од ретке појаве словних натписа на предметима из духовне културе до велике заступљености мотива писма на предметима свакодневне употребе осликава се процес неформалног описмењавања становништва и рефлексија развоја институционалног школства и просвете. Такође представља и пример виталности српске традиције која је савремене културне тековине усвојила на специфичан начин.

    2

    1

    5

    4

    Претражите сајт

    ×