Етнографски музеј Београд

Member of Museums.EU
Календар Догађања
радно време музеја

Уметнички занати

Производи уметничких заната углавном имају естетска и декоративна својства. Њихови корени су у старим традиционалним занатима. Првенствено су везани за градске средине.

Уметничке занатлије данас прате и користе нове технологије обраде сировина. Углавном се оријентишу на израду уникатних предмета, а неретко се успешно пласирају и на тржишту.

Занати у оквиру ове секцијe:

Грнчарски занат

Грнчари се баве израдом судова за чување и припремање хране, судова за ношење и држање течности и разног другог посуђа… Печена глина се назива грнчарија (итал. теракота). Често се назива и народном керамиком. Развијана је где год је било налазишта црвене глине. Грнчарски занат је био један од најразвијенијих заната на простору целе Србије. После Другог светског рата грнчарска производња нагло опада. Овај занат био је веома значајан јер је задовољавао основне потребе становништва.

Грнчарија је израђивана обично у градским занатским центрима. Познати грнчарски центри у Србији били су: Пирот, Бела Паланка, Ниш, Врање, Неготин, Зајечар, Призрен, Косовска Митровица, Приштина, Аранђеловац. У знатно мањем обиму и измењеном структуром производње, грнчарство опстаје и данас.

Начин израде је следећи:

Најпре се одабере одговарајућа врста земље која се меша са водом како би се добила тестаста маса спремна за ручно обликовање, са или без употребе грнчарског точка. Грнчарија се потом пече у специјалним пећима, даље следи постепено сушење и евентуално осликавање и украшавање.На Балкану постоје четири различите технике израде грнчарије. То су:

Што се тиче технологије материјала, керамика се дели на следеће целине: грнчарију (карактеристична температура око 850 о С), фајанс (1050 о С), мајолику (1050 о С), каменину (1280 о С) и порцелан (1350 о С).

Музејска продавница и књижара др Сима Тројановић

У атријуму музеја налази се продавница сувенира. У њој можете купити копије средњевековног накита израђене од сребра, текстилно покућство, делове народних ношњи

Подржите нас

Подржите Етнографски музеј кроз донације, спонзорство или учлањењем у Клуб сарадника Етнографског музеја. Подршка јавности, појединаца, компанија и организација, помаже нам да изградимо и обновимо музеј, организујемо изложбе, унапредимо конзервацију, и развијамо своје едукативне програме.

Манакова кућа

MANAKOVA-KUCA-1924-GODINA-UGAO-BOSANSKE-I-KAMENICKE

Манакова кућа је саграђена око 1830. године у Савамалској улици, на старом путу који је повезивао Варош-капију и стару београдску четврт Савамалу. Један од власника куће био је Манак Михаиловић, цинцарски досељеник из Македоније по коме је Манакова кућа добила име и задржала га до данас.
Неправилан облик основе Манакове куће условљен је обликом парцеле на којој је подигнута. Кућа је саграђена у бондручној конструкцији и састоји се од подрума зиданог каменом, приземља и спрата, грађена је у бондручној конструкцији.

Претражите сајт

×