Етнографски музеј Београд

Member of Museums.EU
Календар Догађања
радно време музеја

Конкурс

ЕТНОГРАФСКИ МУЗЕЈ У БЕОГРАДУ

Студентски трг 13

Београд

 

Записник са састанка Комисије за доделу Награде Боривоје Дробњаковић

одржаног 26. 04. 2016. године

 

Присутни: др Мирјана Менковић, музејски саветник, директор Етнографског музеја, председник Комисије, др Младена Прелић, виши научни сарадник ЕИ САНУ, члан Комисије, др Илдико Ердеи, доцент Филозофског факултета у Београду, члан Комисије, др Милош Матић, вишикустос, помоћник директора, мр Татјана Микулић, виши кустос, секретар Комисије.

 

На састанку је донета одлука о додели Награде Боривоје Дробњаковић за најбољи студентски мастер рад у 2015. години. Констатовано је да су на Конкурс пристигла четири студентска рада са уредном конкурсном докуменатцијом.

Комисија је започела гласање по принципу доделе бодова свим предложеним радовима у једној категорији и то – сваки члан комисије силазним редом, полазећи од броја бодова, који одговара броју предложених радова (Правилник о додели награде). Чланови Комисије су се сагласили да се у три рада уочава изузетан квалитет и уједначеност. добру емпиријску и теоријску уравнотеженост.

Одлуком Комисије највише бодова су добили радови кандидаткиње Ане ДајићАнтрополошка анализа једне конструкторске дечије игре – ‘ЛЕГО’ у Србији и рад  Милоша Рашића Плесна антропологија: анализа покладних плесова Румуна у Гребенцу као маркера етничког идентитетакоји су освојили по 13 поена.

Истакнуто је да рад Ане Дајић који се бави тематиком играња и детињством приказаним кроз универзалну игру ЛЕГО, одликују доследност у писању и јасноћа. Рад Милоша Рашића најбоље синтетизује традиционалну тематику и излазећи из дискурзивног, отелотворује праксу. Уочава се велико интересовање кандидата за тематику којом се бавио, нарочито имајући у виду да се и сам бави плесом.

Имајући наведено у виду Комисија је донела одлуку да се Награда подели на ова два кандидата.

Према броју бодова следе радови:

Игора ВујчићаЖивот улице: когнитивна мапа друштвеног света једне микрогрупе у Батајници (10) и

Јосифа Вацића  Друштвена, политичка и еколошка становишта родновераца у Србији (4)

Чланови Комисије су заузели заједнички став и по питању неколико предлога који би унапредили Награду. На првом месту, као што се ове године показало, потребно је да се у Правилник о додели Награде убаци опција поделе Награде на више кандидата, уколико, према мишљењу Комисије, за тим има потребе.

Даље, у циљу спецификовања критеријума ове Награде, предложено је да се у Правилник унесе ставка да се тематика радова који се наредних година буду пријављивали за Конкурс, усмери на проучавање културног наслеђа, истраживања и теме које су блиске музејској делатности. Др Ердеи је предложила да се Награда, с обзиром да је везана за Музеј, као институцију која може више креативно да се изрази, односно награђени радови, уколико постоје афинитети њихових аутора, преточе у изложбу. Стога је договорено да се у Правилник убаци ставка да, као саставни део Награде, аутор најбољег рада стиче право да направи изложбу.

Имајући у виду да Етнографски музеј, у циљу пружања снажне садашње и будуће подршке студентима Етнологије и антропологије, расписује и Конкурс за најбољу студентску изложбу, која се раелизује у оквиру манифестације Музеји Србије десет дана од 10 до 10, овогодишњи Конкурс неће бити расписан. Наиме, директорка др  Менковић је као главни проблем реализације две студентске изложбе годишње, навела финансијске разлоге. Прецизирано је међутим, и да, у случају да аутори награђених радова не желе да реализују изложбу, или да се награди рад који није могуће прерадити у изложбу, Конкурс буде расписан.  

Напослетку, као и на претходном Конкурсу, одлучено је да се сви радови који су приспели на Конкурс објаве у посебној публикацији Етнографског музеја у Београду.

 

О одлуци Комисије биће обавештени сви кандидати који су учествовали на Конкурсу и Управни одбор Етнографског музеја у Београду.

 

Записник водила

мр Татјана Микулић,виши кустос

 

 

 

На основу члана 5. Правилника о додели Награде Боривоје Дробњаковић за најбољи студентски завршни мастер рад (бр. 28/1 од 12.3.2015. године), Етнографски музеј у Београду расписује

КОНКУРС

за доделу Награде Боривоје Дробњаковић за најбољи студентски завршни мастер рад

Поводом обележавања 18. маја, Међународног дана Музеја, додељује се Награда за најбољи студентски завршни мастер рад из области етнологије и антропологије. Циљ доделе награде је стимулисање развоја науке и очување културног наслеђа и афирмација младих етнолога и антрополога у Србији.

Награда се додељује за радове које су студенти одбранили у претходној календарској години на Филозофском факултету у Београду, на Одељењу за етнологију и антропологију. Одлуку о додели награде доноси Комисија коју именује Управни одбор Комисију чине еминентни стручњаци из области етнологије и антропологије.

Награда се састоји од плакете и новчаног износа, који за сваку годину утврђује Управни одбор Музеја.

Услови конкурса:

Право учешћа на конкурсу имају студенти који су у току претходне календарске године одбранили мастер рад, који је оцењен највишом оценом – 10 (десет).

Кандидати у електронском облику прилажу: 

  1. Пријаву која садржи податке о имену кандидата, називу рада за који се предлог подноси, као и оцену рада за који се предлог подноси
  2. Доказ о оцени рада
  3. Копија мастер рада у ПДФ формату
    Подношење предлога се врши електронским путем на адресу nagradadrobnjakovic@etnografskimuzej.rs са назнаком: „За Награду Боривоје Дробњаковић“ најкасније до 18. априла 2016. године. Радови који се доставе након овог рока неће се узимати у разматрање.
    Сви учесници ће бити писмено обавештени о резултату конкурса у року од 15 (петнаест) дана од дана закључења Kонкурса.Правилник можете преузети са сајта Етнографског музеја у Београду www.etnografskimuzej.rs

KONKURS 2016

 

На основу члана 33. Статута Етнографског музеја у Београду-Установа културе од националног значаја (у даљем тексту Музеј) и Одлуке о расписивању Конкурса (бр. 678/1 од 27.05.2015. године), в.д. директора Музеја расписује

КОНКУРС

за најбољу изложбу студената етнологије и антропологије основних, мастер и докторских студија

на тему

Она: жена у српској култури и друштву

 

                Дефиниције роднихкатегорија су културно и историјски различите. Изложба треба да разоткрије женски идентитет у контексту српског друштва и културе 19, 20. или 21. века и проблематизује уврежене опозиције јавно/приватно, субјект/објект, производња/потрошња, мушко/женско. Полазећи од „генеалогије идеја жене“ она треба да покаже како су различите идеологије, културни утицаји, родни обрасци и социјалне конвенције обликовали идентитет жена. Исто тако она треба да укаже на изворе знања родних техника, који обликују и производе женске културне идеале. У интерпретацији „женског питања“ аутори изложбе треба да обрате пажњу и на контрадикције које се јављају између техника повезаних са женским телом (техника женскости) и техника које устројавају род као социјалну категорију (техника женствености). Како се женственост носи посредством одеће, изложба може да проблематизује и улогу одеће у политичкој и социјалној еманципацији жена. Она такође може да интерпретира културне концепције тела, владајуће норме лепоте, моделе здравља и сл.

                Напомена: аутори могу сами одабрати реферетне временске оквире у којима ће анализирати жељени феномен. Пријаве се могу подносити индивидуално или у групи. 

                Аутори изложбе треба да поднесу:

Подношење предлога се врши електронским путем на адресу svetlana.mitrovic@etnografskimuzej.rsса назнаком: „За Конкурс за најбољу студентску изложбу“ најкасније до 1. септембра 2015. године. Предлози који се доставе након овог рока неће се узимати у разматрање.
Сви учесници ће бити писмено обавештени о резултату конкурса у року од 30 (тридесет) дана од дана закључења конкурса.

 

Одлуку о расписивању Конкурса можете преузети са сајта Етнографског музејау Београду www.etnografskimuzej.rs

Одлука_Конкурс за студентску изложбу

Конкурс за доделу награде Боривоје Дробњаковић за најбољи студентски мастер рад из области етнологије и антропологије отворен до је 20. априла 2015.

Услови конкурса: Kонкурс  

Правилник: Правилник  

Одлуком Комисије највише бодова је добио рад кандидаткиње Дине Миловановић „Неформална тржишта коришћене одеће у пост-социјалистичкој Србији: пример “бувљака” у Смедеревској Паланци“ који је освојио укупно 25 поена.

Записник са састанка Комисије за доделу Награде БД_050515

Музејска продавница и књижара др Сима Тројановић

У атријуму музеја налази се продавница сувенира. У њој можете купити копије средњевековног накита израђене од сребра, текстилно покућство, делове народних ношњи

Подржите нас

Подржите Етнографски музеј кроз донације, спонзорство или учлањењем у Клуб сарадника Етнографског музеја. Подршка јавности, појединаца, компанија и организација, помаже нам да изградимо и обновимо музеј, организујемо изложбе, унапредимо конзервацију, и развијамо своје едукативне програме.

Манакова кућа

MANAKOVA-KUCA-1924-GODINA-UGAO-BOSANSKE-I-KAMENICKE

Манакова кућа је саграђена око 1830. године у Савамалској улици, на старом путу који је повезивао Варош-капију и стару београдску четврт Савамалу. Један од власника куће био је Манак Михаиловић, цинцарски досељеник из Македоније по коме је Манакова кућа добила име и задржала га до данас.
Неправилан облик основе Манакове куће условљен је обликом парцеле на којој је подигнута. Кућа је саграђена у бондручној конструкцији и састоји се од подрума зиданог каменом, приземља и спрата, грађена је у бондручној конструкцији.

Претражите сајт

×