Етнографски музеј Београд

Member of Museums.EU
  • Скорашњи чланци

  • Категорије

  • Архиве

  • Сећање на Приштину

    Руковођене добрим намерама да помогну људима у невољи, а настављајући традицију Кола српских сестара основаног 1929. године, жене Приштине 1991. године обнaвљају рад удружења Кола српских сестара из Приштине које осим хуманитарних активности има и значајну културно-просветну мисију, нарочито у очувању и неговању традиције с простора Косова и Метохије. У намери да обележавању 100 година Првог светског рата дају свој допринос, несебичне и племените сестре Кола из Приштине покренуле су још једну акцију која је само мали део онога што су, од обнављања делања кроз своје прегалаштво чиниле, да приреде изложбу фотографија, песничких казивања и приказивање филмова о Приштини, под називом  Сећање на Приштину.

    Не својом вољом Срби су 1999. године напустили свој вољени град Приштину. Никада је нису заборавили ни прежалили. Свим својим бићем чувају успомене на срећну младост и лепе дане проведене у њој. Управо та чежња и сета на отргнути део живота били су разлог да се приреди ова изложба, у жељи да се освежи и у души сачува неокрњена успомена на наш град, град који није имао пуно тога, али је имао душу, имао је идентитет. Град који је био и престоница краља Милутина, град у коме су радили и живели највећи српски интелектуалци, као што су песник Војислав Илић који је дошао „како би на Космету помогао српском народу“, потом као конзул наш познати песник Милан Ракић који је опевао Јефимију, Симониду, Газиместан, као и писац и драматург Бранислав Нушић као вицеконзул и конзул. Он је био сведок страдања српског становништва на Косову и Метохији што је описао у писмима  која су постала позната као Писма конзула, а захваљујући њему у Приштини је отворена прва српска књижара.

    На изложби су приказане фотографије које дочаравају шаролики свет старе Приштине која је пре 90-80 година личила на далеку и заборављену касабу, фотографије Приштине која 60-их и 70-их година XX века добија обрисе модерног града у коме све ври од живота, догађаја, доживљаја и фотографије разрушене Приштине која је 1999. године онемела.

    Уверљиве слике нам говоре о људској мотивисаности, радости, љубави, племенитости, заједништву, човекољубљу, издржљивости у трпљењу и страдањима.

    Хронолошки поређани догађаји, доживљаји, лица која се памте и многи призори на фотографијама подсећају на живе слике и призоре нашег детињства и младости, буде сећања и разноврсне успомене и део су наше личне прошлости.

     

     „ Ко једном попије воду са Битлије, вратиће се опет !“     

     

     

    Претражите сајт

    ×