Етнографски музеј Београд

Member of Museums.EU
  • Скорашњи чланци

  • Категорије

  • Архиве

  • Слике пролазног света

    Јапанска графика XVIII и XIX века

    У оквиру манифестацијеГодина Јапана у Србији

    25. јун – 06. јул 2013.

     

    Јапанска графика XVIII и ХIХ века

    У оквиру манифестације Година Јапана у Србији

    Уметност укијое графике настала је у граду Едо (данашњи Токио), некадашњој шогуналној престоници. Израз „укијо” преводи се или као „плутајући свет” или као „школа живог света” и представља оригинално будистичко поимање егзистенције по којем једино што је сигурно у свету јесте стање будности у нама самима. Произашла је из нове грађанске и народне културе, као производ својеврсне урбанизације јапанског друштва тога доба и бави се широким избором тема – од женске лепоте, позоришта, куртизана, глумаца, сума, пејзажа, биљног света и фантастичних бића и мотива, кроз хедонизам али и пародију говорећи о ефемерности овоземаљског живота.

    Јапански писац Асаи Риои (1612–1691) покушао је да обичном посматрачу на сликовит начин приближи филозофију живота али и специфичне уметности – јапанске укијое графике. Тим поводом написао је: „Живети само садашњи тренутак, потпуно се препустити сагледавању месеца, снега, цвета трешње и јаворовог листа… не дозволити себи подлегање сиромаштву и не дозволити да се оно појави на лицу… него плутати као чамац на реци… То је укијо.”

    Ова уметност прошла је кроз неколико периода кроз које се развијала и еволуирала, отварајући се полако према Западу, али увек задржавајући свој препознатљиви идентитет. Култура Јапана извршила је знацајан утицај на уметност у Европи крајем 19. века – књижевност, сликарство, вајарство, архитектуру, примењену и декоративну уметност. Зивотно тешко спојиве филозофије тако су се прожеле. Ова изложба враћа нас у то време спонтаног културног преобликовања, наглашавајући само један од аспеката културе  Земље излазећег сунца.

    Од првобитног монохроматског израза, преко штампе кинеским мастилом па потом и ручним наношењем боја, па до полихромне технике израде, јапанска укијое графика развијала се кроз време, постајући све траженија. Пошто су се овакве графике могле репродуковати у великим серијама а избор тема био је инспиративан, биле су веома приступачне типичном градском становништву. Куриозитет је поменути да су еротске сцене биле, скоро по правилу, цензурисане (понекад чак био ограничен број боја да графике не би биле претенциозне и раскалашне) а уметници који су се усудили да их прикажу били су кажњавани.

    Савремена јапанска популарна култура у великој мери је инспирисана темама, стилом, графизмом, ликовним искуством укијое графика. Један од таквих уметницких израза је и манга стрип и анимирани филм који су стекли светску популарност.

    Дела из колекције коју излажемо потичу из 18. и 19. века и управо су оне графике које су инспирисале велики број француских импресиониста и утицале на развој модерног покрета у европској уметности крајем 19. века. Колекција изложених графика је власништво Нинка Радосављевића који је заљубљеник у ову врсту уметности. Своју страст према укијое графици овај колекционар гајио је више од једне деценије, сакупљајући и купујући дела широм света а највише у Паризу, где данас и живи. Позив да своју колекцију уступи прво галерији у Лазаревцу, па онда и осталим изложбеним просторима, врло радо је прихватио.

    Манифестација Година Јапана у Србији, коју су иницирали и приредили др Милија Белић и Мира Одаловић, организована је у претходном периоду у више градова Србије са жељом да се Јапан и један део његове богате културне баштине приближи публици у Србији. Програм је, поред укијое графика, обогаћиван изложбама јапанских лутака, оригами и манга радионицама, предавањима о хаику поезији, концертима јапанске музике, пројекцијама јапанских филмова, демонстрацијама јапанских борилачких вештина. Изложбе, радионице и предавања су наишли на изузетан одјек код публике и на тај начин један део уметности Јапана постао је ближи грађанима Србије. Манифестација Година Јапана у Србији , у сарадњи са Јапанском амбасадом, одржана је до сада у 43 града у Србији : у Лазаревцу, Панчеву, Новом Саду, Зрењанину, Горњем Милановцу, Јагодини, Зајечару, Ваљеву, Крагујевцу, Вршцу, Обреновцу, Крушевцу, Нишу, Куршумлији, Пироту, Смедеревској Паланци, Пожаревцу, Врњачкој Бањи, Варварину, Смедереву, Краљеву, Шапцу, Кикинди, Ужицу, Прибоју, Свилајнцу, Суботици, Сомбору, Сремским Карловцима, Аранђеловцу, Новом Кнежевцу, Сенти, Ковину, Бечеју, Пећинцима, Белој Паланци, Деспотовцу, Iнђији, Сремској Митровици, Књажевцу, Чачку, Бачкој Паланци и Александровцу. После Београда, предвиђено је да се одржи и у Младеновцу, Власотинцима, Тителу, Љигу, Врању, Неготину, Лајковцу, Банатском Селу, Лесковцу, Петровцу на Млави, Руми…

    Пратећи програм у оквиру манифестације Година Јапана у Србији у Етнографском музеју – трибине и радионице :

    среда,  26. јун у 19 часова, предавање: Еволуција и естетика јапанске укијое графике, проф. др Душан Пајин

    четвртак, 27. јун у 19 часова предавање: Мацуо Башо и његова Уска стаза ка Далеком северу, Хироши Јамасаки Вукелић

    субота, 29. јун у 19 часова, предавање: Јапански класични театар Нох-Бунраку-Кабуки (уз пројекције), проф. др Радослав Лазић

    недеља, 30 јун у 19 часова, Радионица Весели оригами, Верица Љумовић

    понедељак, 01. јул у 19 часова предавање: Да ли пут зближавања народа и раса иде преко технологија или из религија, проф. др Владета Јеротић

    среда, 03. јул у 19 часова предавање: Економија Јапана, проф. др Љиљана Марковић

    четвртак, 04. јул у 19 часова предавање: Камон – јапанска хералдика, архитекта Драгомир Ацовић

    петак, 05. јул у 19 часова Нинко Радосављевић: Укијое графике – из колекционарског угла,

    Претражите сајт

    ×