Етнографски музеј Београд

Member of Museums.EU
Календар Догађања
радно време музеја

Вести и догађања

У понедељак, 23. фебруара 2015. Етнографски музеј у Београду су посетиле чланице Међународног клуба жена (International Women Club).

Званичан сертификат о упису Породичне славе на УНЕСКО- ву Репрезентативну листу нематеријалног наслеђа човечанства листу, што представља први упис културних добара из Србије на ову листу  је 21. јануара 2015. стигао у Музеј.  Одлуку о упису славе донео је Међувладин комитет за заштиту нематеријалног културног наслеђа, на свом редовном заседању одржаном у седишту Унеска у Паризу. Истраживање савремене породичне славе, као и припрему комплетне документације за номинацију, обавио је Етнографски музеј. Породична слава је тако постала глобално видљива и препознатљива као битан део културног наслеђа Србије.

0101000022-Certificate-EN

0101000024-Decision 9.COM-EN

У суботу, 20. децембра 2014. од 11 до 14 часова одржана је радионица израде накита од перлица. Радионицу је водила Радмила Узелац, виши конзерватор техничар.

У суботу, 13. децембар 2014. од 11 до 14 часова одржана је радионица израде новогодишњих украса од филца. Радионицу је водила Радмила Узелац, виши конзерватор техничар.

Погледајте како је било на радионици:

Током током трајања изложбе Где сви ћуте оне говоре: гусле из збирке Етнографског музеја у Београду, аутора Мирослава Митровића, Слободан Бендераћ је посетиоцима изложбе демонстрирао занатске технике у изради гусала. Резултат његовог рада су гусле под називом Виле ће се грабит кроз вијекове (да им вијенце достојне исплету), посвећене  Гаврилу Принципу.

gusle

Слободан Бендераћ је израдио и гусле под називом Ту кнезови нису ради кавзи и поклонио их Етнографском музеју у Београду и тако обогатио збирку музичких инстумената. Даривање предмета музеју представља један од начина прикупљања предмета за музејске фондове и залог за будуће генерације.

49 824 gusle i gudalo 1

У суботу, 6. децембра је у Етнографском музеју у Београду одржана радионица пустовања, радионицу је водила Смиљка Мишковић. Током радионице полазнице су се упознале са техником израде сувог и мокрог филца. Тема радионице били су новогодишњи украси.

Погледајте како је било на радионици:

Уколико сте заинтересовани за учешће у радионици, пишите нам: mirjana.kraguljac-ilic@etnografskimuzej.rs и svetlana.mitrovic@etnografskimuzej.rs

Слава на Унесковој Репрезентативној листи нематеријалног култруног наслеђа

„Породична слава“ уписана је на Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства Унескоа, на основу данашње одлуке Међувладиног комитета за заштиту нематеријалног културног наслеђа.

Предлагач Славе, Етнографски музеј у Београду, је у складу са одлуком Националног комитета за нематеријално културно наслеђе и Министарства културе и информисања, израдио потребну документацију, видео и фото материјале којим се један од наших најпрепознатљивијих обичаја кандидује за УНЕСКО-ву Репрезентативу листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.

Центар за нематеријално културно наслеђе Етнографског музеја, припремио је и упутио у процедуру усвајања у марту 2013. године сву потребну документацију за упис Породичне славе на УНЕСКО-ву Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства. Уз подршку локалних самоуправа, регионалних музеја, туристичких и невладиних организација и појединца припремљени су предлози с циљем да се допринесе заштити овог сегмента елемената нематеријалног наслеђа, али и да они поред регионалног и националног значаја, добију ширу, међународну видљивост.

Процедуру уписа елемената нематеријалног културног наслеђа Србије на Репрезентативну листу нематеријалног култруног наслеђа човечанства покренули су Национални комитет за нематеријално културно наслеђе и Центар за нематеријално културно наслеђе Етнографског музеја, уз подршку Националне комисије за сарадњу са УНЕСКО Министарства спољних послова и Министарства културе и информисања.

zasedanje Medjuvladinog komiteta za zastitu nematerijalnog kulturnog nasledja,Unesko Pariz (1)

Резултати конкурса

Етнографски музеј у Београду је у времену од 20. септембра до краја новембра 2014. године представио изложбу Где сви ћуте, оне говоре: гусле Етнографског музеја у Београду, аутора Мирослава Митровића вишег кустоса Етнографског музеја у Београду и изложбу ауторских радова мајстора за израду гусала Слободана Бендераћа под називом Пламен крај огњишта.

У априлу месецу је расписан конкурс за израду гусала на тему Први светски рат. који је трајао до новембра месеца.

Након завршетка конкурса, чланови жирија - Данка Лајић Михајловић (председница жирија, етномузиколог), Драган Раденовић (професор факултета примењене уметности), Бошко Вујачић (народни гуслар), Слободан Бендераћ (мајстор израде гусала) и Мирослав Митровић (виши кустос), доделили су највећи број гласова гуслама које је израдио Момир Тончић.

На конкурсу је Момир Томчић представио и ове гусле

Гусле које је израдио Веселин Нишавић Вешо

и гусле које је израдио Драгић Бугарин.

Процес уписа СЛАВЕ, првог елемента националног културног наслеђа из Србије ушао је у завршну фазу.

У документу УНЕСКО-а, на страни 56, путем линка http://www.unesco.org/culture/ich/doc/src/ITH-14-9.COM-10+Add.-EN.doc  и

http://www.unesco.org/culture/ich/index.php?lg=en&pg=748  можете прочитати садржај који се односи на славу, обичај прослављања свеца, заштитника породице.

У оквиру пројекта Традиција, модернизам и постмодернизам у култури становништва Шумадије, кустоси Етнографског музеја у Београду – Установе културе од националног значаја су током протекле и ове недеље обишли десет села а у наредна два дана намеравају да обиђу још шест. Тренутно су на терену и обављају емпиријска истраживања Марина Цветковић (Начелница одељења за проучавање народне културе, виши кустос), Ирена Филеки МА (музејски саветник),  и колегиница из Музеја у Приштини, Мина Дармановић (музејски саветник) и др Весна Марјановић (музејски саветник) шеф пројекта. Рад на терену протиче успешно и захваљујући помоћи колегиница из Народног музеја у Крагујевцу Наташе Николић и Светлане Радојковић.

Данас, 13. октобра, у 13 часова одржана је конференција за новинаре поводом XXIII међународног фестивала етнолошког филма.

Фестивал су представили и потом дали одговоре на питања присутних чланови Селекционе комисије Фестивала Владимир Анђелковић, дипломирани продуцент ФДУ и Далибор Пешић, етнолог и антрополог, извршни директор Фестивала Марко Стојановић, члан жирија Фестивала етнолог Саша Срећковић и новинар Петар Јончић, сарадник Етнографског музеја.

Свечана церемонија отварања XXIII међународног фестивала етнолошког филма, петак 17.10.2014. у 19 часова.
Атријум Етнографског музеја.

У емисији Под знаком питања гостовала је др Мирјана Менковић, вд директора Етнографског музеја. Говорила је  о српском народном благу и предању, породици као чувару историје и идентитета једног народа, традицији и особеностима простора на којима живе Срби.

Више информација на:

http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/96/14/09/30.09.14_pod_znakom_pitanja_mirjana_menkovic_64bps.mp3
http://www.slovoljubve.com/emisije/pod-znakom-pitanja-mirjana-menkovic

Етнографски музеј у Београду у понедељак, 22. септембра, посетили су господин Иван Тасовац министар културе и информисања Републике Србије и госпођа Александра Фулгоси, помоћник министра за културно наслеђе. Посета је имала радни карактер.  Министар Тасовац је најпре обишао зграду Етнографског музеја како би се упознао с њеним стањем и начином коришћења. Посета је настављена разговором с др Мирјаном Менковић, в. д. директором Музеја и три помоћника директора. Др Менковић је министру представила шта је током протекла три месеца урађено у Етнографском музеју у Београду. Осим тога, предочене су и активности у наредном периоду, превасходно планови и припреме за израду пројектне документације постојећег стања Музеја. Министар Тасовац је подсетио на проблем у вези са запошљавањем нових радника као општи проблем у култури и пружио подршку обављању основне делатности Музеја истакавши,  да треба устрајати на сарадњи са институцијама културе које су истог ранга као и Етнографски музеј у Београду. Министар Тасовац исказао је задовољство због резултата које су запослени у Музеју остварили у врло кратком временском року.

У недељу 21. септембра Етнографски музеј у Београду – Установа културе од националног значаја, прославио је своју славу, Малу Госпојину. Славски обред сечења колача,  освештење и благослове обавио је свештеник Славиша Поповић. Појали су чланови хора Кир Стефан Србин.

Руководећи тим Етнографског музеја у Београду – Установа културе од националног значаја позива вас да заједно прославимо Дан Музеја - 113. година од оснивања и 110. година од Прве сталне поставке Музеја!

Субота, 20. септембар у 13,00 сати, Атријум Етнографског музеја, Студентски трг 13, Београд

ДОБРО ДОШЛИ!

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Ирена Гвозденовић, помоћник директора за организацију и инвестиције
мр Милош Матић, помоћниик директора за програмску делатност
др Мирјана Менковић, вд директора Музеја
Вера Шарац-Момчиловић, помоћник директора за бригу и старање о збиркама и депоима

 

 

У четвртак 20. августа у Великој Галерији Дома Војске Србије у Београду отворена је изложба Даница Јовановић (1886–1914) ауторке др Јасне Јованов. У циљу да се на што свеобухватнији начин прикаже богат уметнички рад Данице Јовановић, изложба обухвата 75 радова из музејских и приватних колекција. Aмбијентална поставка употпуњена је излагањем ношњи из Етнографског музеја у Београду којим се на посебан начин акцентује једна од најчешћих тема у сликарству Данице Јовановић: сељанке и сељаци Србије. Према речима ауторке др Јасне Јованов, изложба смешта Даницу Јовановић у контекст када је стасавала, осветљава околности које су формирале њен уметнички лик, али и сурове околности почетка Првог светског рата када је њен живот прекинут стрељањем у подножју Петроварадинске тврђаве.

Изложба Даница Јовановић (1886–1914), је отворена до 20. септембра 2014. године.

————————

Државни секретар за културу господин Дејан Ристић посетио је 12. августа 2014. године Етнографски музеј у Београду. У пријатном разговору с директорком др Мирјаном Менковић и помоћницима директора Вером Шарац Момчиловић и мр Милошем Матићем, господину Ристићу су укратко предочени садашњи и наредни поступци у организацији рада Етнографског музеја. С друге стране, господин Ристић је пре свега пренео подршку Министарства културе и информисања, а потом је образложио начело афирмације институција културе, као и опредељеност Министарства да има пуно поверење у сручност установа културе у креирању сопствених активности и намера.

У уторак, 22. јула т.г.у радној посети и у обиласку Етнографског музеја у Београду – Установа културе од националног значаја, била је г-ђа Александра Фулгоси, помоћник министра културе за културно наслеђе и г-ђа Весна Марицки, саветник у Министарству.

Циљ посете и разговора вођених са стручњацима Музеја био је да се у интензивним и директним консултацијама размотре реални капацитети за спровођење развојних пројеката Музеја у следеће четири године.

Г-ђа Фулгоси је у пратњи стручњака Музеја обишла целу зграду, депое и изложбени простор, како би се сагледало целокупно затечено стање Музеја.

У прилогу доносимо неколико фотографија из ове радне посете коју стручни тим процењује као врло важном за будући рад Музеја.

Стручни тим Музеја

Београд, 22 07 2014

Фото: мр Ивана Масниковић – Антић

Музејска продавница и књижара др Сима Тројановић

У атријуму музеја налази се продавница сувенира. У њој можете купити копије средњевековног накита израђене од сребра, текстилно покућство, делове народних ношњи

Подржите нас

Подржите Етнографски музеј кроз донације, спонзорство или учлањењем у Клуб сарадника Етнографског музеја. Подршка јавности, појединаца, компанија и организација, помаже нам да изградимо и обновимо музеј, организујемо изложбе, унапредимо конзервацију, и развијамо своје едукативне програме.

Манакова кућа

MANAKOVA-KUCA-1924-GODINA-UGAO-BOSANSKE-I-KAMENICKE

Манакова кућа је саграђена око 1830. године у Савамалској улици, на старом путу који је повезивао Варош-капију и стару београдску четврт Савамалу. Један од власника куће био је Манак Михаиловић, цинцарски досељеник из Македоније по коме је Манакова кућа добила име и задржала га до данас.
Неправилан облик основе Манакове куће условљен је обликом парцеле на којој је подигнута. Кућа је саграђена у бондручној конструкцији и састоји се од подрума зиданог каменом, приземља и спрата, грађена је у бондручној конструкцији.

Претражите сајт

×