Етнографски музеј Београд

Member of Museums.EU
Календар Догађања
радно време музеја

АРХИВ МУЗЕЈА

Етнографски музеј, као и друге установе од националног и културног значаја поседује вредан архивски материјал. Грађа која чини данашњи архив сакупљана је и чувана још од времена зачетка Музеја, када је Етнографски музеј био део Народног музеја.

Најстарију грађу из Архива Етнографског музеја, осим грађе која се односи на првог кустоса и старатеља – директора музеја, чине документа о оснивању Музеја, његовом раду, сарадницима, као и подаци о изложбама које су у то време организоване. Посебну занимљивост представља грађа која сведочи o првим међународним изложбама на којима је Музеј учествовао и првој сталној поставци Етнографског музеја. У питању је потпуна документација која је пратила поједине изложбе од тренутка настанка идеје до њихове реализације (Светска изложба у Паризу 1901. године; Прва међународна изложба костима у Петрограду 1902; изложба поводом стогодишњице Првог српског устанка 1904; Iндустријска изложба у Лијежу 1905; Јубиларна изложба у Букурешту 1906; Балканска изложба у Лондону 1907; Српска жена, Праг 1910. године и Стална поставка из 1919. године). У документацији Архива чувају се и извештaји са терена т адашњег управника Музеја Симе Тројановића и кустоса Николе Зеге. На терен су одлазили ради набавке предмета за поменуте изложбе.

Документација из периода између два светска рата највећим делом је у вези са радом тадашњих кустоса Музеја Милене Лапчевић, Боривоја Дробњаковића и Петра Ж. Петровића. Најбројнија је грађа која је настала после Другог светског рата. У Архиву је, између осталог, сачувана комплетна документација у вези са сталним поставкама Музеја, већи број концепција за повремене и тематске изложбе, записници и извештаји са стручних већа Музеја, архива редакције Гласника Етнографског музеја, извештаји са теренских истраживања кустоса и сарадника Музеја и други материјали важни за рад ове установе.

Руковалац збирке:

Јелена Савић, виши кустос jelena.savic@etnografskimuzej.rs

Музејска продавница и књижара др Сима Тројановић

У атријуму музеја налази се продавница сувенира. У њој можете купити копије средњевековног накита израђене од сребра, текстилно покућство, делове народних ношњи

Подржите нас

Подржите Етнографски музеј кроз донације, спонзорство или учлањењем у Клуб сарадника Етнографског музеја. Подршка јавности, појединаца, компанија и организација, помаже нам да изградимо и обновимо музеј, организујемо изложбе, унапредимо конзервацију, и развијамо своје едукативне програме.

Манакова кућа

MANAKOVA-KUCA-1924-GODINA-UGAO-BOSANSKE-I-KAMENICKE

Манакова кућа је саграђена око 1830. године у Савамалској улици, на старом путу који је повезивао Варош-капију и стару београдску четврт Савамалу. Један од власника куће био је Манак Михаиловић, цинцарски досељеник из Македоније по коме је Манакова кућа добила име и задржала га до данас.
Неправилан облик основе Манакове куће условљен је обликом парцеле на којој је подигнута. Кућа је саграђена у бондручној конструкцији и састоји се од подрума зиданог каменом, приземља и спрата, грађена је у бондручној конструкцији.

Претражите сајт

×