Етнографски музеј Београд

Member of Museums.EU
Календар Догађања
радно време музеја

ЛИКОВНА ЗБИРКА

Devojka iz Levca

Девојка из Левча, Урош Кнежевић, 1851. година

Издвајајући се 1901. године из окриља Народног музеја, у Инвентар Етнографског музеја заведени су и уметнички предмети, језгро данашње Ликовне збирке коју чини преко 5000 музејских јединица. Једна од колекција првобитне Збирке слика била је колекција слика домаћих српских сликара из 18. и 19. века (Павел Ђурковић, Јован Исиловић Млађи, Урош Кнежевић, Јован Поповић, Арсеније Петровић,..) класицистички и романтичарски представљени портрети историјских личности. Стил, начин представљања и иконографски детаљи изванредан су извор за проучавање начина одевања нарочито новоформираног грађанског слоја у Србији у 19. веку.

Велики значај има и свеобухватно дело Николе Арсеновића (1821.-1885.) рођеног у Осијеку, школованог занатлије кројача и талентованог сликара, чији су акварели народних ношњи друге половине 19. века са широког простора (од Словеније, Истре, Далмације, Хрватске, Славојније,Црне Горе, околине Београда, Јужне Србије, итд.) одавно постали незаобилазно полазиште истраживању народних ношњи.

Цртежи Николе Арсеновића

И колекције других аутора као што су Драгутин Инкиостри Медељак, Владислав Тителбах, Карол Поп де Сатмари, дела уметника 20. века (М.Врбић, Живко Стојсављевић, Стјепан Баковић, Ђока Мазалић, Божа Продановић, Зоран Петровић, Александар Дероко..) и осталих домаћих и страних аутора који су на својим сликама, графикама, акварелима и цртежима приказали  елементе или призоре из традиционалног живота домаћег становништва, редовно се истражују, излажу или објављују у стручним публикацијама Етнографског музеја и других научних институција у земљи и иностранству. Део Ликовне збирке чини и колекција Народне уметности, дела комплементарна садржају Збирке народних обичаја (иконе, копије надгробних споменика ), колекција слика и скулптура тзв. наивних уметника (Јово Вагић, Мартин Јонаш, Драгиша и Милан Станисављевић, Богосав Живковић,…). Крајем XX века у збирку су уведене и велике и значајне колекције од неколико стотина акварела и цртежа музејских предмета ( текстилног покућства, ћилима, народних ношњи), орнамента, накита,  делова архитектуре, ускршњих јаја, илустрација разних појава или обичаја који су насталих захваљујући раду сликара-илустратора Музеја, као што су Марина Недељковић, Марија Живковић, Олга Бенсон, Милица Матлас, Радмила Танасковић и други.

Вјера Медић, виши кустос

Руковалац збирке:

Вјера Медић, виши кустос vjera.medic@etnografskimuzej.rs

Музејска продавница и књижара др Сима Тројановић

У атријуму музеја налази се продавница сувенира. У њој можете купити копије средњевековног накита израђене од сребра, текстилно покућство, делове народних ношњи

Подржите нас

Подржите Етнографски музеј кроз донације, спонзорство или учлањењем у Клуб сарадника Етнографског музеја. Подршка јавности, појединаца, компанија и организација, помаже нам да изградимо и обновимо музеј, организујемо изложбе, унапредимо конзервацију, и развијамо своје едукативне програме.

Манакова кућа

MANAKOVA-KUCA-1924-GODINA-UGAO-BOSANSKE-I-KAMENICKE

Манакова кућа је саграђена око 1830. године у Савамалској улици, на старом путу који је повезивао Варош-капију и стару београдску четврт Савамалу. Један од власника куће био је Манак Михаиловић, цинцарски досељеник из Македоније по коме је Манакова кућа добила име и задржала га до данас.
Неправилан облик основе Манакове куће условљен је обликом парцеле на којој је подигнута. Кућа је саграђена у бондручној конструкцији и састоји се од подрума зиданог каменом, приземља и спрата, грађена је у бондручној конструкцији.

Претражите сајт

×