Етнографски музеј Београд

Member of Museums.EU
  • Скорашњи чланци

  • Категорије

  • Архиве

  • Јубиларни 25. Међународни фестивал етнолошког филма

    Јубиларни 25. Међународни фестивал етнолошког филма отворен је синоћ, 12. октобра у Етнографском музеју у Београду. Свечано отварање започето је наступом културно уметничког друштва Станко Пауновић, са нумером ,,Отвор порте домаћине“, приказ лазаричког обичаја из Горње Пчиње у извођењу женске групе певача. 


    DSC_5630

    На отварању су се обратили др Мирјана Менковић, директор музеја и господин Љубомир Рељић, етнолог и оснивач Фестивала. Имали смо задовољство да отварању присуствује велики број пријатеља музеја и Фестивала, сарадника, колега, доајена етнолошког филма и свих који годинама уназад прате рад и развој ове манифестације.
    Овом приликом додељене су свечане плакете колегама и сарадницима који су заслужни за развој ове изузетне манифестације. Плакете су додељене господи: Љубомиру Рељићу, др Нашку Крижнару, Каменку Катићу, Столету Попову, Божидару Зечевићу и Душану Дрљачи.

    DSC_5646 DSC_5713

    DSC_5716 DSC_5721

    DSC_5722
    За крај, још један наступ културно уметничког друштва Станко Пауновић дочарао је отварање, овог пута са ,,Влашким играма из Хомоља“.

    DSC_5773

     

    Фестивал ће бити отворен до 16. октобра и том приликом биће приказано укупно 57 филмова, 32 у такмичарском, 21 у информативном и 4 у непрофесионалном делу програма. У петак 14. октобра, са почетком од 12 часова, биће одржан Округли сто на тему „Етнолошки филм и масовн(ост) комуникације“.

    Добродошли!

    Поздравна реч др Мирјане Менковић, директора Етнографског музеја

     

    XXV МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ ЕТНОЛОШКОГ ФИЛМА

    Етнографски музеј у Београду, 12 – 16. октобар 2016.

     

    Даме и господо,

    Поштовани гости XXVмеђународног фестивала етнолошког филма,

    За неког ко обележава четврт века свог животног пута понекад се каже “Готов човек !“ , а опет, као и човек у овом добу, и наш Фестивал иде све у сусрет новим изазовима и искушењима.

    Започео је 1992. углавном као смотра тада још виталних телевизијских документараца с етнографским темама класичног формата, али високог квалитета. Тада је и аматерски филм из региона имао снагу, препознатљивост и признатост. Након санкција међународне заједнице деведесетих година прошлог века привукао је велики број иностраних аутора и продукција. Затим је дигитална револуција донела праву плиму приступа, формата и тема које раније нису биле у фокусу наше дисциплине, етнологије. Фестивал је представио и бројна студентска остварења, угостио је значајне ауторе етнографског филма и филмске стручњаке из региона и света. Био је сведок такорећи замирања домаће филмске производње на етнографске теме, али срећом, и њене реафирмације у последњих неколико година. Прихватао је и промишљао нове трендове где се третирају актуелни друштвени проблеми као одраз глобализационих процеса широм света. Најзад, Међународни фестивал етнолошког филма прати и теме као што су гашење или преображај нашег села, али и проблеме урбане културе.

    Уз подршку Радио-телевизије Србије, Југословенске кинотеке, Одељења за етнологију и антропологију Филозофског факултета, Етнографског института САНУ и других установа и медија, Етнографски музеј у Београду је, дакле већ пуних 25 година, посредством овог Фестивала хроничар актуелних збивања преломљених кроз призму визуелне етноантропологије.

    Овогодишње издање Фестивала већ је отпочелоу простору  нама тако важне Југословенске кинотеке, ретроспективом филмова – добитника гран прија са свих претходних фестивала етнолошког филма. Од вечерас, представљамо и филмове у конкуренцији за награде, потом и у информативној секцији. Оно што је означено као непрофесионални програм овде не представља дисквалификацију квалитета филмова, већ напомену да нису настали у условима професионалне продукције.  Поред тога, приказаћемо филмове и у специјалним програмима “Музеалац у свету етнолошког филма – Војводина“ и “Награде Радио Телевизије Србије“. У петак ћемо организовати и традиционални округли сто и разговарати о томе шта је процес демократизације и технолошке иновације медија донео, или доноси етнолошком филму.

    Свих ових година на развоју, унапређењу и очувању ове престижне Манифестације радио је знатан број кустоса и сарадника Етнографског музеја, волонтера, поштовалаца и пријатеља. Најлепше и најтоплије  захваљујемо свима. Такође, дугогодишњу подршку у реализацији Фестивала Етнографски музеј има са стране Министарства културе и информисања Републике Србије, као и, спорадично, али не мање важно, и са стране Скупштине општине Стари град. Изражавамо искрену захвалност. Ове године пријатељи Фестивала су Туристичка организација Србије и Туристичка организација Београда, као и Продукција 64, на чему такође захваљујемо, као и специјалном покровитељу овогодишњег Фестивала, Комисији Републике Србије за сарадњу са Унеском.  

    Неколико различитих генерација и даље гради и надограђује Фестивал. Уз квалитетан програм и подршку искуснијих колега, XXV издање Међународног фестивала етнолошког филма на светлост дана изнела је првенствено млада генерација етнолога, што нам даје поуздање да за будућност манифестације не морамо да бринемо.

    Хвала вам и добродошли !

    Београд, 12. 10 2016.

    DSC_5696

     

     

    Свечани говор господина Љубомира Рељића, етнолога

    Поштоване и драге колеге,

    Позван сам да говорим о оснивању и прошлим данима Фестивала. Навиру успомене на поједине колеге које су ме саветовале, бодриле и критиковале. Нажалост, они данас више нису међу нама.

    Дошао сам у Етнографски музеј најпре 1959. године у Сектор документације. Затекао сам неколико филмских снимака Петра Ж.Петровића, што ме је подстакло да покушам да камером бележим обичаје и народни живот, као што је то пред рат чинио овај мој претходник.

    Убрзо сам отишао да радим у Панчевачком музеју, све време једнако опседнут мишљу о етнолошком филму.  Успео сам да убедим локалне телевизије и посебно ТВ Нови Сад да нешто урадимо. Заједно с Николом Мајдаком и Невенком Реџић снимио сам филм “Жеђ мртвих“ који је добио Гран-при “Златна лира“ на Фестивалу етнолошког филма у Даблину, у Ирској. То ме је још више охрабрило. Вративши се поново у Етнографски музеј 1969.године постигао сам договор с Министарством културе да приступимо снимању више етнолошких филмова. Добио сам најпре средства за снимање једног филма, и са истом екипом снимљене су “Покладе“, па затим “Ђурђул“ и још неколико филмова после тога. Радили смо један филм годишње.  После тога предложио сам Василију Тапушковићу из Министарства културе да покренемо фестивал етнолошког филма са жељом да у једној прилици окупимо све професионалце који се баве овим послом: Телевизију Београд, дописништва РТС из унутрашњости Србије, ТВ Нови Сад, Телевизију Приштина и др.

    У једном тренутку, и стицајем околности, била је завршена обнова Конака манастира Свети Отац Прохор Пчињски и добили смо један број пансиона на располагање за одржавање Манифестације. То је био основни капитал за први фестивал. Приказали смо филмове које су радиле колеге широм Србије, а приказао сам и оне филмове на којима сам и сам радио. Успели смо да на једном месту и у неколико дана окупимо све релевантне ствараоце етнофилма како би они разменили своја искуства и мишљења.

    На наредном фестивалу имали смо и прве иностране госте из блиског окружења, а који су снимали теме из традиционалне народне културе сродне овој нашој (Бугарска, Румунија, Словенија, Црна Гора). Али, било је то и време санкција када су нам и заплењивали филмове на граници.

    Министарство културе одувек је финансијски помагало Фестивал. Он је растао из године у годину, афирмисао се и изборио се за боље услове за своје одржавање.

    Ипак, моја жеља да пунимо фондове Музеја сродним материјалом из региона није се сасвим испунила, и поред значајног учешћа филмских професионалаца па чак и аматера. Када су санкције прошле преовладало је учешће иностраних филмских продукција и тема које нису имале много заједничког с оним темама и приступима који су чинили наше полазиште на почетку.  Домаћи филм је био мало запостављен. Због тога смо и увели посебну награду за домаћи етнолошки филм, што представља и посебан допринос нашег фестивала у развоју домаћег етнолошког документарног филма.

     DSC_5731

     

     

    Претражите сајт

    ×