Етнографски музеј Београд

Member of Museums.EU
Календар Догађања
радно време музеја

Вести и догађања

У среду, 18. октобра у 19 сати у Кино сали музеја одржаће се пројекција документарног филма Аутопортрет. Филм говори о животној и егзистенцијалној драми уметнице Љубице Мркаљ.. У њеном животу се појављује дилема: сликати или не. После крађе шест њених капиталних дела у време деведесетих година са изложбе у Павиљону Цвијете Зузорић. Стваралачки импулс ипак проналази свој излаз.

Улаз слободан.

 

***

 

У среду, 18. октобра у 12 сати, кустос Етнографског музеја у Београду Милош Зарић одржаће предавање у Музеју Војводине у Новом Саду.

Тема: Значај етнографског истраживања у социокултурној антропологији

Циљ предавања јесте да одговори на следећа питања: Шта је то етнографија, на који начин је она повезана са путовањем и у каквом је она односу са антропологијом? Каква је разлика између теренског и „салонског“ истраживања? Како од праксе бележења нечијих мисли настаје етнографски текст? На шта се тачно мисли када се каже „посматрање са учествовањем“? У чему се огледа значај научне револуције коју је направио антрополог Бронислав Малиновски и која је њена „тамна страна“? Да ли је неопходно да имамо „авантуристички дух“ да бисмо могли да истражујемо на терену?

 

***

 

У уторак, 17. октобра у 12 сати у Етнографском музеју у Београду биће обележена  стогодишњица од рођења Маестра Бранка Марковића.

У пригодном програму биће приказана нека од Бранкових кореографских ремек дела, а осврт на рад и свакодневан живот овог изузетног уметника осветлиће  приче Бранкових солиста: др  Драгослава Џаџевића Џалета, Милана Босиљчића Белог и Србољуба Нинковића Србе из Крсмановића и Драга Кецмана из Шпанца.

О Бранковом животу говориће и Маја Красин Матић коаутор монографије Бранко Марковић.

Етнографски музеј у Београду  чувар је легата Бранка Марковића, поклон Бранковог сина Војина Марковића.

 

***

 

У уторак 17. октобра у 20 сати  у оквиру БЕМУС-а у Етнографском музеју у Београду одржаће се концерт под називом Дела, Сејо да ми запјевамо.

Концерт катедре за Етномузикологију организован је поводом обележавања 80 година Факултета музичке уметности.

Улаз је слободан.

 

***

 

У недељу, 15. октобра 2017. у 19 сати одржана је ексклузивна модна ревија Ethno Couture прослављеног руског креатора Славе Заитсева (Slavo Zaitsev) и свечано затварање фестивала Etnology.

Вјачеслав Слава Заитсев један је од најпознатијих руских модних дизајнера. Његове креације су под снажним утицајем традиционалног руског и словенског стила.

Фотографије са ревије:

 

***

 

У периоду од 10 – 14. октобра 2017. у Етнографском музеју у Београду одржаће се XXVI Mеђународни фестивал етнолошког филма.

Улаз слободан.

 

Програм 2017

 

Конференција за новинаре одржаће се у Свечаној сали Етнографског музеја у Београду 9. октобра 2017 у 12 сати. 
Више информација о програму видети на: www.etnofilm.org

 

 

Фотографије са отварања:

 

Фото: мр Ивана Масниковић-Антић

 

***

Поводом обележавања Дана европске баштине, у уторак, 26. септембра у 14 сати, у кино-сали Музеја биће одржано предавање Примери заната који при изради производа користе еколошке материјале на територији града Београда – традиционалним начином израде производа и употребом природних материјала занатлије чувају и негују животну средину на територији града Београда.

Предавач је Иван Келеман, кустос-историчар.

 

***

 

Поводом Дана Института Конфуције, у недељу 24. септембра 2017.  у кино-сали Музеја пројекција цртаних филмова:

 

Улаз је слободан.

 

***

 

У среду, 20. септембра 2017. у 13 сати поводом обележавања Дана музеја биће отворена изложбаЧувамо за будућност. Реч је о изложби Одељења за конзервацију и рестаурацију Етнографског музеја у Београду поводом обележавања 60 година рада Одељења.

 

У Етнографском музеју у Београду је 1957. године званично формирано Одељење за конзервацију с радионицама за дрво, текстил, метал и хемијском лабораторијом. Путем фотографија из документације Етнографског музеја посетиоци ће имати прилику да  прате развој конзерваторских радионица, као и озбиљан рад на систематизацији и уређењу збирки који се одвијао у сарадњи с кустосима. У оквиру матичне функције Музеја, представљена је и дугогодишња сарадња с манастиром Хиландар, регионалним музејима и сродним институцијама. Одабиром 10 предмета од различитих материјала из збирки Музеја, конзерватори су приказали истраживачки рад и сложене поступке конзервације и рестаурације.

Фотографије са отварања:

 

Фото: мр Ивана Масниковић-Антић

***

 

Поводом рођендана великог азербејџанског композитора Узеира Хаџибејлија (1885-1948), 18. септембра 2017. године у 18 сати у биоскопској сали Етнографског музеја у Београду биће одржана пројекција рестауриране и обојене верзије музичке комедије „Аршин мал алан“ („Продавац рукотворина“). Филм је снимљен 1945. по мотивима истоимене оперете Узеира Хаџибејлија написане 1913. године. Хаџибејли је аутор прве опере на целом муслиманском Истоку, као и националне химне Републике Азербејџан. Био је диригент, музичар, публициста, драматург, педагог, јавна личност и народни уметник бившег СССР-а.

У стваралаштву Узеира Хаџибејлија спојили су се западни и источни музички стил; елементи азербејџанске народне музике прилагођени су класичним европским традицијама. Уз коришћење ове методе, Хаџибејли је 1908. године написао прву азербејџанску оперу „Лејла и Меџнун“ по мотивима истоимене поеме азербејџанског песника Физулија. Од 1909. до 1915. године написао је пет опера: „Шеик Санан“, „Рустам и Зохраб“, „Шах Абас и Хуршуд Бану“, „Асли и Керем“, „Харун и Лејла“. Најбољим делом композитора сматра се опера „Короглу“, написана 1936. године. У. Хаџибејли такође је аутор три оперете: „Муж и жена“ (1909), „Ако не та, онда ова“ (1910) и „Аршин мал алан“ (1913). Хаџибејли је био аутор либрета за сва своја дела осим опере „Короглу“.

У филму „Аршин мал алан“ („Продавац рукотворина“) радња се одиграва почетком прошлог века у Бакуу. У то време младожења није могао да види лице младе пре свадбе, и зато се јунак филма – Аскер, богати младић, на савет свог пријатеља маскира у уличног продавца тканина, „аршинмалчи“. Ти трговци су продајући робу улазили у куће, а жене и девојке нису прекривале своје лице док су бирале и гледале робу. Сада је Аскер могао да уђе у свако двориште и да изабере себи младу. У филму има много комичних ситуација, песама, хумора, а што је најважније – филм има срећан крај!

 

***

 

Уторак 5. септембар у 19 сати у кино-сали Музеја, поводом затварања изложбе Сунце туђег неба – досељавање из Југославије у Канаду 1924-1930, аутора Милована Мрачевића, биће изведена једночинка Одијело– драма смештена у канадском рударском насељу, 1930. Глумци су Дарко Бјеловић и Милан Томић. У наставку вечери биће приказан документарни филм Нови Канађани, продуцената Бојане Андрић и Радосава Московлића.

 

***

 

Етнографски музеј у Београду и Национални историјски музеј Републике Белорусије су се споразумели да успоставе однос сарадње и узајамне помоћи у области културе, музејске делатности и заштите културног наслеђа.
Ова сарадња ће се остварити у свим областима музејске делатности које обрађују музеологију, историју формирања збирки, очувања, презентације и теренских истраживања у области етнологије. Сарађиваће у развоју пројеката од обостраног интереса на корист оба музеја.
Етнографски музеј ће заједно с Музејом Војводине наступати према установама културе Републике Казахстан уз посредовање Националног историјског музеја Републике Белорусије.

Свечаност ће бити одржана у петак 1. септембра 2017.  године у 13 сати, у простору Етнографског музеја у Београду, Студентски трг 13. Потписивању Споразума о сарадњи  ће осим представника Етнографског музеја у Београду, Музеја Војводине и Министарства културе РС, присуствовати и директор Националног  историјског музеја Белорусије господин Алех Ризкоу, његов заменик Александар Крами, помоћник министра за културу РБ Васил Черник, Његова екселенција амбасадор Републике Белорусије у Србији Валериј Бриљов и представник Музеја савремене уметности у Београду.

Поводом свечаности потписивање Споразума биће постављене изложбе Белорусија и Белоруси и Модерна Белорусија, а наше колеге ће приредити презентацију нових технологија  примењених у Етнографском музеју.

 

Фотографије са свечаности потписивања Споразума о сарадњи:

 

 

О путујућој изложби Модерна Белорусија 

Упркос томе што током десет векова комплексне и драматичне историје Белорусије њена култура представља значајан део европске баштине, Белорусија није позната широј међународној заједници. Данас се захваљујући глобализацији савременог света чак и малим земљама даје прилика да гласно говоре о својим достигнућима. Стога је Национални историјски музеј Белорусије приредио  путујућу изложбу Модерна Белорусија. Израда те изложбе подстакнута је потребом да се прикаже тренутна слика белоруске државе и представе достигнућа данашње Белорусије, истичући кључни напредак Белоруса у последњих 25 година. Главни циљеви изложбеног пројекта су да прикаже процес формирања белоруске државности крајем 20. века; да одрази посебне аспекте економског и научног развоја Белорусије током последњих деценија у контексту међународне сарадње; да упозна међународну заједницу са спортским и културним достигнућима Белоруса; да демонстрира рекреативни потенцијал земље и да подигне ниво свести о савременој Белорусији у свету. Сваки постер живописно приказује кључне догађаје и чињенице у различитим областима. Природа Белорусије, историјско и културно наслеђе и култура и спорт у Белорусији су посебно приказани. Индустријска и пољопривредна достигнућа, свемирски програм Белорусије и белоруска ИТ-индустрија огледају се и на изложбеном пројекту. Неколико постера описује различите врсте туризма чиме Белорусија може привући пажњу страних посетилаца, пре свега, ту су историјски, индустријски, медицински, пољопривредни и еко-туризам.

 

***

 

У уторак, 22. августа 2017. у 19 часова биће отворена изложба под називом Сунце туђег неба: досељавање из Југославије у Канаду 1924 – 1930, аутора Милована Мрачевића.

Изложба је уприличена поводом обележавања 150. годишњице Канадске конфедерације 1867–2017. Приказано је искуство 25.000 исељеника из Југославије, учесника у највећем таласу европске имиграције у Канаду пре Другог светског рата. Коришћене су фотографије и документи прикупљени током вишедеценијског истраживања историјата усељавања у ту земљу, као и материјал Краљевског југословенског конзулата у Монтреалу који се налази у збирци Архива Југославије.

У оквиру изложбе издвајају се фотографије и документи који се односе на двадесет и три особе, укључујући и оца самог аутора. Те личне историје илуструју наде и планове Југословена, углавном земљорадника, који су као печалбари емигрирали у Канаду двадесетих година XX века, у време економског успона, као и њихова разочарања, тешкоће, болести и сиромаштво које су многи доживели почетком тридесетих година, с појавом економске кризе.

Током трајања изложбе биће организовано стручно вођење. Сваког радног дана изложбе (осим недеље) у 10:30 сати.

 

Фотографије изложбе:

 

 

***

 

У среду 16. августа у 18 сати у кино-сали музеја (Узун Миркова 2) биће одржано предавање под називом Западна Бачка као културна регија. Предавач је др Иштван Шилинг, етнолог, универзитетски професор у пензији. Предавање је допуњено ревијом народних ношњи и послужењем.

Предавање је део пратећег програма изложбе мађарске националне мањине Јесте ли већ чули повест о… одломци из културе Мађара у Војводину, а у оквиру програма У сусрет локалним заједницама.

 

***

 

У понедељак, 14. августа у 18 сати, у кино-сали музеја (Узун Миркова 2), биће одржано предавање др Марка Чудића под називом Кратак осврт на српске преводе дела мађарских писаца из Војводине.

Предавање је део пратећег програма изложбе мађарске националне мањине Јесте ли већ чули повест о… одломци из културе Мађара у Војводини.

Ова изложба се у Етнографском музеју реализује у оквиру програма У сусрет локалним заједницама.

 

***

 

У суботу 12. августа у 18 сати у кино-сали музеја (Узун Миркова 2) биће одржано предавање  ликовне уметнице Ержебет Мезеи која ће помоћу фотографија, умотворина и рукотворина покушати да публици  дочара културну баштину Секеља из Доњег Подунавља.

Предавање је део пратећег програма изложбе мађарске националне мањине Јесте ли већ чули повест о… одломци из културе Мађара у Војводини.

Ова изложба се у Етнографском музеју реализује у оквиру програма У сусрет локалним заједницама.

 

***

 

У четвртак 10. августа у 18 сати у кино-сали музеја (Узун Миркова 2) биће приказани одабрани документарни филмови ТВ Панон.

Филмови ће бити емитовани у оквиру пратећег програма изложбе мађарске националне мањине „Јесте ли већ чули повест о…” одломци из културе Мађара у Војводини.

Ова изложба се у Етнографског музеја реализује у оквиру програма У сусрет локалним заједницама.

Програм

 

***

 

У среду, 2. августа 2017. у 18 сати, у оквиру програма Етнографског музеја у Београду под називом У сусрет локалним заједницама, биће отворена изложба „Јесте ли већ чули повест о…” Одломци из културе Mађара у Војводини. Гостима ће се обратити директорка Етнографског музеја у Београду др Мирјана Менковић. Изложбу ће отворити председник Националног савета мађарске националне мањине мр Јене Хајнал. О експонатима који су одабрани из ризнице културних вредности војвођанских Мађара говориће директорка Међуопштинског завода за заштиту споменика културе у Суботици, етнограф др Леда Шилинг. Са избором ликовних дела публици ће се обратити студенткиња историје уметности Тамара Куцор.

 

***

 

Данас је у Националном музеју у Њу Делхију, у 18 сати по локалном времену, Етнографски музеј у Београду отворио изложбу Текстил и украшавање у култури Срба XIX и прве половине XX века ауторки Марине Цветковић и Јелене Тешић, музејских саветница.

После индијског ритуала паљења свећица за добру срећу и успешан почетак, поздравним говором се публици  обратио др Б. Р. Мани, директор Националног музеја који је реч дао др Мирјани Менковић, директору Етнографског музеја. Госпођа Менковић је аудиторијум упознала с просторним, друштвеним и културним контекстом из кога потиче материјал приказан на изложби. Изложбу је отворила госпођа Рашми Верма, државни секретар Министарства културе и туризма Републике Индије.

Изложба је отворена у присуству већег броја представника Владе Републике Индије, дипломатског кора и представника културног и јавног живота Њу Делхија и Индије.

Изложба је реализована уз подршку и сарадњу Министарства кулутре и информисања Републике Србије, Министарства спољних послова и Амабасаде Републике Србије у Индији.

Говор др Мирјане Менковић

 

О нашој изложби на сајту Амбасаде Републике Србије у Индији:

http://www.newdelhi.mfa.gov.rs/newstext.php?subaction=showfull&id=1501145926&ucat=19&template=Frontpage3_thread

http://www.newdelhi.mfa.gov.rs/cir/gallery.php

 

 

 

***

 

Етнографски музеј из Београда гостује у Народном музеју Индије у Њу Делхију са изложбом: „Текстил и украшавање у култури Срба XIX и прве половине XX века“ у периоду од 26. јула до 31. августа 2017.  Аутори изложбе су кустоси Етнографског музеја у Београду, Марина Цветковић и Јелена Вулетић. Изложбу прате пригодни каталог и флајер на енглеском језику.

Етнографски музеј у Београду, једини такве врсте у Србији, једна је од најважнијих  републичких установа културе. Основан пре 116 година континуирано се бави прикупљањем, проучавањем, документовањем, заштитом и трајним чувањем, као и публиковањем и презентацијом етнолошког културног наслеђа насталог у Србији и на Балканском полуострву. Ослања се на претходно прикупљена знања и искуства, али се у раду руководи најсавременијим методама и принципима, као и највишим критеријумима и стандардима у раду. Има врло развијену међународну сарадњу, која укључује и размену изложби са значајним музејима широм Света.

Гостовање изложбе „Текстил и украшавање у култури Срба XIX и прве половине XX века“ у Националном музеју Индије, још је једна у низу манифестација која омогућава сусрет српске културе са културом других народа.

Изложба је конципирана тако да путем најлепших и најзначајнијих примерака текстила и накита, индијској публици покаже, као и да јој приближи, сву комплексност, разноврсност и вишеслојност етнолошког културног наслеђа српског народа. Иако су на први поглед то само предмети за украшавање, они у ствари имају далеко дубље и сложеније значење: сведоче о начину живота и обичајима, али су уједно и симбол и обележје националне, верске, друштвене, економске, статусне, родне и узрасне припадности, а имали су такође и заштитну или магијску улогу. На изложби су посебно истакнути предмети везани за свадбу и невесту, будући да је венчање био један од најзначајнијих догађаја у животу породице, у коме је невеста имала централну улогу.

Каталог, који је саставни део изложбе, садржи информације и податке, илустроване одговарајућим фотографијама, о типовима тканина и накита, материјалу, начину и техникама њихове израде и украшавања, и о њиховој употреби и функцији у свакодневном животу или посебним приликама.

Изложба „Текстил и украшавање у култури Срба XIX и прве половине XX века“, свечано се отвара у Националном музеју Индије 26. јула 2017. u 18 сати. На отварању ће говорити др Мирјана Менковић, директор Етнографског музеја у Београду, др Б.Р. Мани, генерални директор Националног музеја Индије и господин Владимир Марић, амбасадор Србије у Индији. Позив да присуствују отварању изложбе у Њу Делхију упућен је ресорном министру културе и информисања и министру спољних послова Србије.

 

Фотографије постављања изложбе:

 

***

 

Немања Гузијан наступиће  у оквиру Манаковог културног лета у суботу 22. јула од 20.30 сати

Извешће традиционалне песме из Србије, највише са Косова и Метохије, Црне Горе, Македоније и севдалинке из Босне.

После великог успеха у шоу-програмима X фактор и Ја имам таленат сарађивао је са Народним оркестром РТС-а под управом Владе Пановића, Народним оркестром Радио телевизије Војводине, Народним оркестром ,,Споменар“ из Сомбора, гостовао је у бројним радио и телевизијским емисијама и одржао неколико солистичких концерата.

Манаково културно лето организују Танграм центар и Етнографски музеј у Београду.

 

***

 

Концерт КУД-а Батајнице одржаће се у среду, 19. јула 2017. у 19:30 сати. Мешовита група певача изводиће традиционалне српске песме.

Гости: КУД Крајина Београд.

Улаз слободан.

 

***

 

Предмети из Ликовне збирке Етнографског музеја:  Краљевић Марко пред крчмом Владислава Тителбаха (1847-1925) и Народно коло, Драгутина Инкиострија Мидењака (1866-1942) конзервирани су у Одељењу за заштиту, конзервацију и рестаурацију Народне библиотеке Србије и захваљујући томе постали су доступнији за кориштење у сврху истраживања, публиковања и излагања.

 

О делима:

 

Владислав Тителбах (1847-1925), Краљевић Марко пред крчмом, Картон за таписерију (мустра за гоблен), акварел и темпера на папиру, 1911. година,  Ил.инв.бр. 419

Део колекције од 662 ликовна дела овог плодног ствараоца, која се од 1948. године чува у Етнографском музеју као ликовни извор за проучавање традиционалне културе у Србији 19. века. Конзервацијом и додатним опремањем овог дела великог формата (100 x 140 cm), остварени су услови за његово адекватно чување. Акварел представља илустрацију народне песме, приказ једног од најистакнутијих српских митолошких јунака и његовог коња. Уоквирена окрајница са низом орнамената наглашава основну функцију дела у популаризацији тема и мотива националног романтизма у Србији 19. и почетка 20. века.

 

Драгутин Инкиостри Мидењак (1866-1942), Народно коло, акварел на папиру,  1937-40. година, Ил.инв.бр. 7895

 

Дело сликара и зачетника дизајна и примењене уметности у Југославији, приказује мотив разиграног народног кола у које су се ухватили играчи обучени у народне ношње из различитих области: Далмације, Лике, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Македоније, Косова и Метохије, Јужне Србије, Шумадије, Славоније, Посавине, Хрватског Загорја и Словеније. Уметнички елементи као што су поетика, сликарски поступак и формат (51×92 cm), остављају могућност да је дело скица за већу тематску целину какве је Инкиостри често изводио у декорацији ентеријера многих јавних и приватних простора. Највећи значај поседује симболика овог мотива којој је, у оквиру својих теоретски формулисаних и јавно исказиваних идеја о оживљавању народне и националне уметности, овај уметник остао доследан до самог краја.

 

***

 

У уторак, 4. јула у 19 сати у Етнографском музеју у Београду биће отворена изложба Словенског етнографског музеја из Љубљане под називом др Нико Зупанич – Космополита из Беле Крајине, ауторке Мојце Рачич.

Изложбу ће отворити Саша Вербич, председник Националног савета словеначке националне мањине у Србији.

О изложби

 

***

 

У уторак, 27. јуна у 19 сати, у кино сали Етнографског музеја биће приређена промоција књиге поеме „Госпа од Винче“ књижевнице Маје Херман Секулић у издању куће ,,Пешић и синови“.

У програму ће учествовати драмске уметнице Горица Поповић и Вјера Мујовић.

 

Добродошли.

Представљање књиге

 

***

 

Завршни концерт Едукативног центра Балкан калчр херитиџ (Балканско културно наслеђе) одржаће се у петак 23. јуна од 19 сати у Етнографском музеју у Београду.

На концерту ће се представити полазници радионица: Музика кроз игру, Певање, Енглески уз музику, Клавир и Гитара. Учествују деца од три до осам година, млади и одрасли.

Најмлађи учесници изводиће композиције за децу, дечје песмице и тапшалице. Полазници етно курса певаће неке од најстаријих традиционалних песама и стилова певања с ових подручја.

На програму ће бити нумере из Србије, Босне и Херцеговине, Хрватске и Македоније. Публика ће моћи да чује песме “на бас“, “на глас“, “канталице“, “ грокталице“ и друге карактеристичне вокалне облике, од којих се неки налазе на Националној листи нематеријалног културног наслеђа Србије и листи УНЕСКО-а.

Програм ће бити разноврсан и намењен деци и одраслима.
Улаз на концерт је бесплатан.

 

***

 

У четвртак, 22. јуна 2017 у 12 сати у кино-сали музеја, у оквиру циклуса Етнофим у подне биће емитована етно прича под називом „Ово је Србија“.

Кроз пет одабраних репортажа из серијала „Квадратура круга“, обједињених под насловом „Ово је Србија“, представљају се приче о носиоцима наслеђа важног за очување културног идентитета, глобално препознатог и подржаног од стране Унеска кроз пројекте заштите Живих људских ризница. Филм пружа увид у различите технике традиционалних заната и музичких традиција наше земље и простора Балкана. Кроз спој базичних елемената, уз додатак енергије, љубави, шећера и музике, аутор преноси приче о настанку богослужбених предмета техником филиграна, клесању розетни које красе многе значајне светиње, затим „градњи“ чувених злакуских посуда, слаткој породичној рецептури за припрему свилених бомбона и музикалним Словакињама, чланицама оркестра Мешкарке из Арадца крај Зрењанина.

Аутор: Бранко Станковић

Продуцент:  Слободан Токић

Камера: Дарко Бурсаћ

Монтажа:  Марија Баронијан Шашић

Производња: РТС

Трајање: 56′

 

***

 

У среду, 21. јуна 2017. у 13 сати,  поводом обележавања Светског дана музике, у Етнографском музеју у Београду ће наступити Милица Милисављевић Дугалић, једна од најцењенијих етно певачица Балкана.

Публика ће моћи да се увери да Милица Милисављевић Дугалић с правом носи епитет ,,посебне“, јер је одавно померила стандарде у оквиру етно музике и на један потпуно савремен начин учинила традиционалну музику занимљивом за све генерације. Комбинацијом традиционалне музике и различитих жанрова увек иде корак напред.

Улаз слободан.

 

***

 

У четвртак, 15. јуна 2017. у Бања Луци потписан је споразум о сарадњи између Музеја Републике Српске, Музеја Војводине и Етнографског музеја у Београду. Потписници споразума су Миладин Савић, директор музеја Републике Српске, др Мирјана Менковић, директор Етнографског музеја у Београду, др Драго Његован, директор музеја Војводине, Нови Сад.  Потписивање је уприличено непосредно пред почетак реализације пројекта Традиција и иновација, Музеј Републике Српске, Бања Лука 2017.

Уследио је округли сто под називом ,,Школе, предшколске установе и Музеј – сарадници у васпитању и образовању“. Представљен је педагошки рад Музеја Републике Српске, Етнографског музеја у Београду, Земаљског музеја Босне и Херцеговине, Музеја Војводине, Словенског Етнографског музеја, Музеја савремене уметности Републике Српске, Покрајинског музеја Цеље, Етнографског музеја Загреб, Народног музеја Кикинда, Музеја народне освободитиве Марибор, ЈУ музеја града Зенице и Музеја на отвореном ,,Старо село“ Сирогојно.

Педагошку делатност Етнографског музеја у Београду представила је Тијана Чолак-Антић, музејски саветник. Тема њеног излагања била је ,,Педагошка делатност у Етнографском музеју у Београду – културно наслеђе и природне науке“. 

Фотографије са округлог стола:

 

 

***

 

Поводом обележавања 3000 година светске моде реализован је пројекат We wear culture” покренут од стране компаније Google Arts & Culture. Реч је о највећој виртуелној изложби стила у коме учествује и Етнографски музеј у Београду заједно са преко 180 реномираних институција из Њујорка, Лондона, Париза, Токија, Сао Паула и других градова широм света. Захваљујући најнапреднијој технологији, овај пројекат вам омогућава да истражите све од древног Пута свиле (ancient Silk Road), преко дворске моде из Версаја (fashions of Versailles), до британског панка (British punk) и прича везаних за савремену одећу.

„We wear culture” пројекат, покренут од стране Google Arts & Culture, омогућио је Етнографском музеју у Београду да део вредних експоната стигне до шире публике, што не би било могуће уколико би они остали само у свом материјалном облику. Користећи иновативну технологију, онлајн-посетиоци могу да науче нешто ново о српској култури преко традиционалних ношњи и да сазнају приче које се крију иза њих. Овај пројекат представља сјајан канал комуникације кроз који се културно наслеђе дели са другима и промовише, и зато је он за нас веома важан.”

Изложба  „We wear culture” свима је доступна онлајн на https://www.google.com/culturalinstitute/beta/project/fashion и
https://www.google.com/culturalinstitute/beta/partner/ethnographic-museum и преко апликације Google Arts & Culture за оперативне системе iOS i Android.

 

We wear culture

 

***

 

У среду, 14. јуна у 19:30 у атријуму Етнографског музеја наступиће хор  ЛУЧИНУШКА, који је саставни  део Друштва за очување спомена на Русе у Србији.

Пре четири  и по деценије на Одсеку за славистику Филолошког факултета у Београду професор Андреј Тарасјев окупио је групу студенткиња које су песмом испуњавале време између часова. Врло брзо, неформална група прерасла је у хор, који су у прво време искључиво чиниле студенткиње Славистике. Циљ хора био је да се кроз неговање музичке традиције словенских народа што боље савладају и језик и култура и књижевност народа чији су се језици студирали, а уз то да се и олакша и занимљивијим учини и само студирање. Није прошло много времена,  а хору су се прикључили и студенти са других одсека Факултета,  као и они који нису студирали на Филолошком факултету. Тако је хор прерастао у градски хор,  који је и даље неговао  музичко наслеђе словенских народа.

 

ПРОГРАМ:

ЛУЧИНУШКА – руска народна песма, текст Олга Јанчевецка

ЈЕЧАМ  ЖЕЛА – српска народна песма

ЖАЛ – пољска песма

ЖУБОР ВОДА ЖУБОРИЛА – соло Весна Добрић Братић

У ДУБОКОЈ ДОЛИНИ – словалка народна песма

БОЛЕН  МИ ЛЕЖИ – македонска песма

ТИ СИ МЕ ОБМАНУЛА – украјинска козачка песма

ИГРАЈУ ХЛАДНИ ТАЛАСИ – песма о руско-јапанском рату

СУЖАЊ – стихови А. С. Пушкин

СУЉИКО – соло Недељка Ложајић

НЕ ЛУДУЈ, ЛЕЛО – песма  из Србије

ТРИ ГОДИНЕ САМ ТЕ САЊАО – соло Јовица Миљковић

ЗБОГОМ,  ВОЉЕНИ ГРАДЕ– руска песма

ДАЛЕКИ ПУТЕВИ – соло Мирјана Маринковић

МУЗИЧКИ ПОТПУРИ – соло хармоника Бранимир Вулић

КАЋУША – руска песма

ПУТУЈУЋИ ТРГОВЦИ –  текст Њекрасов

ТАМО ДАЛЕКО

Музичка пратња: Милош Добрић, Јовица Миљковић, Градимир Спасић, Бранимир Вулић

Диригенти проф. Андреј Тарасјев и Мирјана Николић

Водитељ програма: Бранислава Марковић

Улаз слободан.

 

***

 

У оквиру циклуса етно филмова који се приказују у Етнографском музеју, у четвртак 8. јуна у 14 сати биће емитовани филмови на  тему: хлеб насушни.

 

Филмови:

Јер смо један хлеб

Режија Нада Белегишанин, 2006.  27 мин.

Хлеб – намирница која, због своје важности за људску егзистенцију, може да се посматра у контексту свакодневне употребе, али и као бескрвна жртва, представља средство симболичке комуникације на подручју уметности.

 

Божићни хлеб

Режија Нашко Крижнар (Словенија), 1996. 29 мин.

У словеначкој националној мањини у Корушкој (Аустрија) могу се пронаћи поједини прежитци традиционалних ритуала. Један од таквих је припрема хлеба за Божић. Жене су главни протагонисти овог обичаја.

***

 

У петак, 2. јуна 2017. у 13 сати у Етнографском музеју у Београду ће Ширин Меликова, директорка азербејџанског музеја тепиха, одржати предавање под називом Half-Century Anniversary of the World’s First Carpet Museum (Пола века светског музеја тепиха).

Предавање ће бити на енглеском језику.

 

***

 

У четвртак, 1. јуна 2017. у 13 сати, у Етнографском музеју у Београду биће отворена међународна изложба под називом Трајне вредностиИзложба је посвећена педесетогодишњици Азербејџанског музеја тепиха. Аутор изложбе је Шири Меликова.

 

 

***

 

Корејска амбасада у Србији је у Манаковој кући у Београду, у суботу 26. јуна 2017. приредила јединствен кулинарски спектакл под именом Ћанћи ,,Корејска слава“.

Овај догађај је део ,,Дана корејске културе – Скокни до Кореје“ који ће трајати до 2. јуна.

Храна је дељена бесплатно, а на менију се нашло пет корејских јела која је за све госте припремила шеф кухиње корејске резиденције Ђина Ким. Она је спремила Бибипап, Пулгоги, Кимћи, Хоток и Шике.

Пола сата пре почетка дешавања испред Манакове куће се форимирао дугачак ред који се није смањивао током два сата дегустације. Ипак сви су на крају били услужени.

Акустични дует Wеирд Фисхес својом музиком  у башти учинио је овај догађај још лепшим.

,,Корејском славом” организатори су желели да истраже сличности између корејског ћанћија (잔치 janchi – журка) и српске славе.

Оба догађаја обухватају ритуале, симболизам, породичне обреде, весеље и велики избор одличне хране.

 

Фотографије догађаја:

 

 

***

 

У оквиру циклуса етно филмова који се одвија сваког другог четвртка у кино сали Музеја, 25. маја у 12 сати биће емитовани филмови на  тему музичка традиција:

Гусле Јованове

Режија Добривоје и Добрила Пантелић. 2000, 10 мин.

У великим сеобама под Турцима простор Радјевине су насељавали и Херцеговци, који су са собом доносили и породичне гусле. Мирослав Матић из села Трбосиља, подно планине цер, и данас пева уз гусле свог претка Јована.

– Sos Kantat Toncat (Свирати Певати Играти).

Режија Влатка Воркапић (Хрватска), 2007, 27 мин.

У Лабинштини у источном делу Истре већ се 40 година одржава локална смотра фолклора “Лабинске конти“. Овај филм се бави људима који ту баштину чувају, одржавају и развијају на различите начине.

Дудук Цеваре Гајде

Режија Јован Мемедовић. 2004, 30 мин.

У Источној Србији и данас опстају трагови античких култова и претхришћанских веровања које можемо пратити кроз култ вина и употребу дувачких инструмената којима се придају и магијска својства.

 

***

 

У уторак 23. маја у 14 сати, у Етнографском музеју у Београду, ученицима III2 одељења Основне школе Јован Дучић на Новом Београду и њиховој учитељици Бранислави Ђорђевић биће додељена захвалница за дар намењем раду и даљем развоју Дечјег клуба Музеја. Наиме, ученици III2 су новац сакупљен продајом својих рукотворина ове године решили да дају једној од институција културе, и одлучили да то буде Етнографски музеј. Музеј је та средства наменио свом Дечјем клубу.

 

Додела захвалнице:

 

 

***

 

У суботу, 20. маја у 18 сати у Етнографском музеју, у оквиру манифестације Музеји Србије 10 дана од 10 до 10, одржаће се концерт певачке групе Academia Educativa под називом Чаролије тајни у Ноћи музеја.

На програму је стара градска музика и пар фолклорних тачака.

Програм

 

Истога дана, у Манаковој биће организовано стручно вођење кроз изложбу Украс мушког лица – брк. Ауторка изложбе Ивана Јовановић – Гудурић, виши кустос Музеја града Новог Сада,  ће посетиоце водити кроз поставку у терминима од 18 и од 20 часова.

 

***

 

Награда за најбољу ЛЕГО скулптуру направљену током радионица одржаних у Етнографском музеју, биће уручена у петак, 19. маја у 13 сати.

 

***

 

У оквиру овогодишње манифестације, а у складу са темом Музеј у гостима, изложбе Етнографског музеја у Београду представљене су у Јагодини и Новом Пазару.

У Музеју Рас у Новом Пазару отворена је изложба Писмо и традиција: натписи на етнографским предметима, ауторке Вјере Медић, вишег кустоса Етнографског музеја у Београду. Изложба ће бити отворена за посетиоце до 30. јуна 2017.

У Завичајном музеју у Јагодини отворена је изложба Живот народа и претрајавање храмова: фотографска сведочанства Етнографског музеја, аутора: Јелене Савић (виши кустос Етнографског музеја)  и Бојана Јовановића (виши кустос Народног музеја). Изложба ће бити отворена за посетиоце до 11. јуна 2017.

У четвртак, 18. маја у 19 сати у Завичајном музеју у Јагодини, др Милош Матић одржаће предавање о издавачкој делатности Етнографског музеја у Београду.

У оквиру трајања Манифестације Музеји Србије десет дана од 10 до 10, посетиоци Етнографског музеја у Београду ће имати прилику да виде Сталну изложбу, Народна култура Срба у XIX и XX веку, изложбу Коцкасти универзум: Лего у Србији (аутор Ана Дајић), Старинска ткања и заборављени преплетаји (аутор Братислава Идвореан Стефановић) и изложбу репрезентативних реплика из Бенаки музеја.

Промотивни видео манифестације: https://www.facebook.com/muzejisrbije10/

 

У склопу исте Манифестације, у Манаковој кући, која је саставни део Етнографског музеја, посетиоци ће моћи да виде реконструисану Сталну изложбу Народне ношње и накит централнобалканског подручја из 19. и првих деценија 20. века и гостујућу изложбу Украс мушког лица – брк (аутор: Ивана Јовановић-Гудурић)

У суботу, 20. маја у Манаковој кући ће бити организовано стручно вођење кроз изложбу Украс мушког лица – брк. Ауторка изложбе Ивана Јовановић – Гудурић, виши кустос Музеја града Новог Сада,  ће посетиоце водити кроз поставку у терминима од 18 и од 20 часова.

 

***

 

У понедељак, 15. маја 2017 у 13 сати, биће отворена гостујућа изложба, Музеја града Новог Сада, под називом Украс мушког лица-брк ауторке Иване Јовановић – Гудурић. Изложба је део програма у оквиру манифестације Музеји Србије од 10 до 10.

О изложби

Бркови (и брада) не могу се посматрати одвојено од мушког лица, а изгледу лица и уопште главе, у свакој култури и у свакој епохи, посвећивала се посебна пажња. У томе се крију, религијски, етички, хигијенски, а напослетку и модни разлози. Тако и ношење (или неношење) бркова и/или браде, њихов облик и изглед, шаљу мноштво порука о особи чије лице красе.

На изложби Украс мушког лица-брк, бркови су сагледани кроз културно-историјску перспективу, као део модних трендова и као важан елеменат изградње мушког идентитета у 19. веку. Ова несвакидашња тема публици ће бити представљена кроз портретне фотографије, модне гравире и рекламне огласе из поменутог периода. Изложбу чине и текстови о стиловима бркова који су били најпопуларнији, утицају војске на увођење обавезе ношења, односно неношења бркова, као други интересантни подаци до којих је, у својим истраживањима, дошла ауторка Ивана Јовановић-Гудурић. Како је тема моде ношења бркова непосредно повезана са историјом береберског заната, на изложби ће бити приказани и предмети из Колекције берберског заната из Фонда Музеја града Новог Сада.

 

***

 

У суботу, 13. маја у 20 сати у Етнографском музеју ће се одржати концерт групе INSPIRATION FLAMES.

Групу чине музичари из Бугарске, Србије и Македоније који изводе своје аранжмане медитативних композиција индијског композитора Sri Chinmoja. Музичари свирају на традиционалним, акустичним инструментима, на кавалу, индијском хармонијуму, акутичним гитарама и удараљкама. У њиховим аранжманима се осећа утицај балканске традиције.

Улаз слободан.

 

***

 

У уторак, 9. маја 2017. у 19 сати биће отворена изложба Коцкасти универзум – лего у Србији, ауторке Ане Дајић добитнице Награде Боривоје Дробњаковић за најбољи мастер рад у 2015.

Изложбу отвара др Иван Ковачевић.

Пратећи програм:
Радионице – слагање лего коцака

Субота 13. мај 2017.

I радионица од 10:30 до 12:30 h (нема више слободних места)

II радионица од 12 до 13 h (нема више слободних места)

III радионица од 13:30 до 14:30 (нема више слободних места)

IV радионица од 15 до 16h (нема више слободних места)

Уторак 16. мај 2017.

I радионица од 16 до 17h (нема више слободних места)

II радионица од 17:30 до 18:30 (нема више слободних места)

III радионица од 19 до 20h  (нема више слободних места)

Радионице су намењене деци, узраста од 6 до 12 година.

Број полазника је ограничен (максимално дванаесторо деце у једној радионици).

Родитељи за то време могу да обиђу изложбу.

Петак 19. мај у 18 сати додела лего награде за најбољу лего скулптуру.

 

***

 

У петак, 28. априла 2017. Етнографски музеј посетила је делегација Уставног суда Републике Азербејџан, коју је предводио председник тог суда Фархад Абдулајев. Гости су обишли поставку у пратњи кустоса Мирјане Крагуљац Илић.

Фотографије посете:

 

Фото: мр Ивана Масниковић-Антић

 

***

 

У четвртак, 20. априла 2017.  отворена је манифестација Грчки дани у Београду. Тим поводом музеј је посетила грчка министарка културе Лидија Конјорду. Она је у пратњи директорке музеја др Мирјане Менковић погледала изложбу репрезентетивних реплика предмета из Бенаки музеја у Атини и Сталну изложбу Етнографског музеја у Београду.

Фотографије посете:

 

Фото: мр Ивана Масниковић-Антић

 

***

 

У уторак, 18. априла 2017. у посети Етнографском музеју у Београду била је тајландска принцеза Маха Чакри Сириндхорн (Princess Maha Chakri Sirindhorn) и амбасадор Чаилерт Лимсомбон (Ambassador Chailert Limsomboon).

Наши драги гости су том приликом пратњи директорке Етнографског музеја у Београду др Мирјане Менковић обишли актуелну поставку.

 

Фотографије посете:

 

Фото: мр Ивана Масниковић-Антић

 

***

 

У оквиру циклуса етно филмова, у четвртак 20. априла у 12 сати, у кино-сали Музеја (Узун Миркова 2), биће приказани филмови о ткању:

 

ДУХОВНО БЛАГО: НАСЛЕЂЕ ТКАЊА И БОЈЕЊА, Едгар Нито, Мексико, 2016. г. 9 минута

Овај филм представља путопис кроз који се упознајемо са древним процесима занатлија из Теочтитлан долине у мексичкој провинцији Оксака. У настојању да очувају своју традиционалну културу, запотечке занатлије израђују ручно изаткане вунене производе бојене магичним бојама које нам природа дарује. Баш као што вуна и природне боје постају део целине, ово завештање постаје део живота запотечких занатлија.

 

РУКЕ И НИТИ – Владимир Басара, 1964, Дунав филм, 31 минут.

Ово је филм који се бави старим занатима очуваним у забаченим крајевима Македоније. Прецизније, реч је о ручној изради персиских тепиха.Већи део филма се фокусира на сам процес израде тепиха са акцентом на техници израде односно, самом занату. Иако се у први план ставља техничка страна израде, такође је наглашен и уметнички па и културолошки моменат.

 

ТКАЊЕ ДАМАСТА – УМЕТНОСТ ТО ЈЕ, Светлана Парошки, РТВ ТВ Нови Сад, СЦГ, 2005. г. 24 минута.

На старим разбојима, од свилених и памучних нити, радом вештих руку ткача из Бездана настаје дамаст. Ово је прича о ткању дамаста, али и технологији ткања као и посвећености старом занату.

Улаз слободан.

 

***

 

У оквиру Манифестације Грчки дани у Београду, у Етнографском музеју ће бити изложене репрезентетивне реплике предмета из Бенаки музеја у Атини. Реч је о најстаријем грчком приватном музеју Антонија Бенакија (1873-1954), пасионираног колекционара уметничких предмета грчке, персијске, кинеске и турске културе. Музеј је посебно познат по колекцијама накита из хеленистичког, византијског и поствизантијског периода, као и уметничких дела из Египта из ранохришћанских времена, укључујући и чувене портрете из древног града Фајума.

Реплике предмета изложених у Етнографском музеју у Београду:

 

***

 

У оквиру пратећег програма изложбе Срце Украјине украјинске уметнице Олесје Вакуленко, биће одржане две радионице.

Радионица Витинанке је у среду 12. априла у 14 сати, за одрасле, у Клубу Етнографског музеја (улаз Студентски трг 1), број места ограничен на 30 персона. Полазници ће се током трајања радионице упознати са традиционалном техником украјинске народне декоративне уметности. Реч је о шароликим украсима за куће, исеченим маказама или изрезаним ножем у облику ажура и силуета од белог и шареног папира. Њих су користили за украшавање зидова, прозора, полица, каљевих пећи, камина и пећи.

Радионица Петривка  је у 13. априла у 15.15 сати, за одрасле и децу (улаз Студентски трг 13) број места ограничен на 20 персона. Током ове радионице полазници ће осликавати јаја петривским сликањем, које је настало у Украјини још пре појаве хришћанства. Људи су веровали да се у лепим орнаментима крије магична снага, која штити власнике од злих сила и недаћа.

Улаз слободан.

Број места ограничен.

Пријаве на: 062/8247137

 

***

 

У Етнографском музеју у Београду ће у среду 12. априла у 19 сати бити одржан концерт енглеске ренесансне музике.

На репертоару ће бити дела писана за лауту и друге ренесансне инструменте чији су аутори Џон Дауленд, Филип Росетер, Тобајас Хјум и Томас Форд. За потребе овог концерта за две гитаре и гитару и глас, музика је аранжирана и транскрибована за извођење на гитари. На концерту ће наступити Лука Божанић, гитара и глас и Вук Драгичевић, гитара.

Улаз је слободан.

 

***

 

У понедељак 10. априла у 18 сати , биће отворена изложба Срце Украјине,  украјинске уметнице Олесје Вакуленко.

На изложби ће бити представљене витинанке и  петривке. 

Витинанке представљају врсту украјинске народне декоративне уметности. То су шаролики украси за куће, исечени маказама или изрезани ножем у облику ажура и силуета од белог и шареног папира.  Њих су користили за украшавање зидова, прозора, полица, каљевих пећи, камина и пећи. Петривке представљају врсту сликања којим је украшавана не само  унутрашњост куће (зидови и пећи), већ и спољашња фасада, а онда и посуђе, свадбене шкриње, намештај и други прибор за домаћинство.

priglashenie

 

***

 

Циклус етнолошких филмова који се одржава сваког другог четвртка у кино – сали Музеја, одржаће се и 6. априла у 12 сати. Тема је  ,,У сусрет Ускрсу“ и биће приказани следећи филмови : Васкршња јаја и Света Недеља на Сицилији.

О филмовима:

Васкршња јаја (7 минута)

Аутор Добривоје Пантелић. О фарбању јаја у Рађевини.

Света Недеља на Сицилији (90 минута)

Аутор Жан-Ли Шеве. Циклус обичаја уочи Ускрса и за сам Ускрс на Сицилији. Различити народи и културни слојеви још увек егзистирају на овом острву, уједињени у локалној традицији.

 

***

 

У организацији Кола српских сестара, у среду 5. априла у 18 сати одржаће се Беседа владике Арсенија.

 

***

 

Етнографски музеј у Београду расписује конкурс за доделу Награде Боривоје Дробњаковић за најбољи студентски завршни мастер рад из области етнологије и антропологије. Циљ доделе награде је стимулисање развоја науке и очувања културног наслеђа и афирмација младих етнолога и антрополога у Србији. Подношење предлога се врши искључиво електронским путем на адресу: nagradadrobnjakovic@etnografskimuzej.rs са назнаком ,,За Награду Боривоје Дробњаковић“, најкасније до 18. априла 2017. године.

Радови који се доставе након овог рока неће бити узети у разматрање. Сви учесници ће бити писмено обавештени о резултату конкурса у року од 15 (петнаест) дана од дана закључења конкурса.

Награда се додељује за радове које су студенти одбранили у претходној календарској години на Филозофском факултету у Београду на Одељењу за етнологију и антропологију.

Одлуку о додели награде доноси Комисија коју именује Управни одбор. Комисију чине еминентни стручњаци из области етнологије и антропологије.

Награда се састоји од плакете и новчаног износа, који за сваку годину утврђује Управни одбор Музеја.

Услови конкурса за доделу награде 2017

Правилник 

 

***

 

Концерт швајцарског музичара Алапа Јецера одржаће се у суботу, 1. априла 2017. у 19 сати.

Алап Јецер је музици посвећен више од 30 година, и то претежно медитативном „New Age“ жанру. До сада је одржао бројне концерте широм Европе и Америке и објавио 7 компакт-дискова. У својим нежним и релаксирајућим интерпретацијама користи различите инструменте – осим гитаре, флауте и синтисајзера ту су јерменски дудук, индијска тампура и келтска харфа. Његова музика се у великој мери ослања на фолклорно наслеђе различитих земаља.

У својим интерпретацијама Јецера користи различите инструменте – осим гитаре, флауте и синтисајзера, ту су јерменски дудук, индијска тампура и келтска харфа.

Улаз слободан.

 

***

 

Представљање књиге Завичајност у речима, Завичајност у пјесмама и Завичајност у излазима аутора Ђура Си. Куљанина одржаће се у уторак, 28. марта у 12 сати.

О књигама ће говорити Дарко Перић, новинар, Златко Тарле, новинар, Душан Ђаковић, књижевни критичар и аутор.

 

***

 

У суботу 25. марта у 19 сати биће одржан концерт поводом педесетогодишњице од оснивања КУД-а Димитрије Котуровић,

Наступају: солиста Драгана Крстић, Александар Јован Крстић (кавал), певачка група Вез, играчи КУД-а Котуровић.

Улаз слободан.

 

***

 

У суботу 25. марта у 19 сати биће одржан концерт поводом педесетогодишњице од оснивања КУД-а Димитрије Котуровић,

Наступају: солиста Драгана Крстић, Александар Јован Крстић (кавал), певачка група Вез, играчи КУД-а Котуровић.

Улаз слободан.

 

***

 

У Манаковој кући ће у уторак, 14. марта у 18 сати бити отворена изложба Умиј се-обриши се лепо: реквизити за личну хигијену 20. века у етнографској збирци Градског музеја Сента, ауторке Нагy Абонyи Агнес.

Представљањем музејских експоната, односно предмета за одржавање личне хигијене, изложба упознаје посетиоце са сегментом културе личне хигијене у 20. веку посебно везано за време Божића и Ускрса, највећих годишњих празника Мађара-католика.

Изложба је отворена до 29. априла 2017.

 

Фотографија са отварања:

 

Фото: мр Ивана Масниковић-Антић

 

***

 

У оквиру манифестације коју организује Француски институт у сарадњи са културним институцијама у Србији, Етнографски музеј учествује са својим програмом. У уторак, 14. марта у 12 сати у кино-сали музеја биће приказан филм Срећа … обећана земља. Овај филм је био представљен на 23. Међународном фестивалу етнолошког филма.

 

О филму:

Срећа…обећана земља (Le Bonheur…terre promise) – Француска, 2012, 94 минута, српски титл

Режисер: Лоран Асе (Лаурент Хассе)

 

***

 

Циклус етнолошких филмова који се одржава сваког другог четвртка у кино – сали Музеја. Овог четвртка, 9. марта у 12 сати тема је Жене пастирице – повратак природи.

Биће приказана два филма:

1. Олга и време: минимални јутарњи еп, Manuele Cecconello, Italija, 2007, (56 minuta)

 2. Чејен, тридесет година, Michele Trentini, Italija, 2008, (58 minuta)

Кроз две интимне приче публика се упознаје с данашњим начином живота жена пастирица у Италији. Једна је посао наследила, док друга, пастирски начин живота одабире у својим тридесетим годинама. Слике с талијанских пашњака права су припрема за пролећно буђење.

Реч о филмовима:

Саша Срећковић, музејски саветник, Етнографски музеј

Тамара Николић Ђерић, кустос – спољни стручни сарадник, Етнографски музеј

 

***

 

Хеленска фондација за културу и Етнографски музеј у Београду приређују изложбу радова 60 најпознатијих грчких наивних сликара (Христоса Кангараса, Јаниса Теофилосa, Боста, Кети Николау, Јаниса Аморгианоса, Ники Елефтериjади и др.). Изложба ће бити отворена 9. марта у 19 часова.

Дела су настајала у периоду од краја 19. до почетка 21. века и обрађују теме из грчке историје, традиције и свакодневице у вртлогу градске верве, али и мирнијег сеоског живота на острвима и у залеђу.

На изложби ће бити представљене слике које нас враћају у прошлост и просторе једне заборављене Грчке за којом толико чезнемо.

Изложба је са великим успехом приказана у Цариграду, Једрену и Риги а сада, у овим за културу суморним временима, стиже и у нашу престоницу на радост београдске публике.

Изложбу можете посетити у Етнографском музеју у Београду од 10. марта до 7. априла. 

Фотографије са отварања:

 

Фото: мр Ивана Масниковић-Антић

 

NAIVA GRCKA 1

 

***

 

Радионица израде цетова од пуста одржаће се у суботу, 4. марта 2017. у термину од 11 до 14 сати. Радионицу води Смиљка Мишковић.

Број места је ограничен.

Цена: 500 динара уз обезбеђен материјал за рад

Пријаве на: svetlana.mitrovic@etnografskimuzej.rs

 

***

 

Радионица израде луткица од пуста одржаће се у суботу, 25. фебруара 2017. у термину од 11 до 14 сати. Радионицу води Смиљка Мишковић.

Број места је ограничен.

Цена: 500 динара уз обезбеђен материјал за рад

Пријаве на: svetlana.mitrovic@etnografskimuzej.rs

 

***

 

Циклус етнолошких филмова који се одржава сваког другог четвртка у кино -сали Музеја. У четвртак 23. фебруара у 12 сати, биће приказана два филма на тему живота уз реку. Уводну реч имају Саша Срећковић (музејски саветник, Етнографски музеј) и Тамара Николић Ђерић (кустос – спољни стручни сарадник, Етнографски музеј).

 

О филмовима:

КАВИЈАР  КОНЕКШН (58′) – режија и сценарио: Драган Николић, Прабаба продакшн, Београд, Србија, САД, 2008 година.
Синопсис: Браћа Пацов покушавају да преживе бавећи се ловом на моруне на обалама Дунава. Безуспешно покушавају да досегну тренутке свога оца, легендарног „краља кавијара“ и сањају о великом улову и лакој заради. Када Европска унија забрани лов на моруну у водама Дунава, живот браће Пацов ће морати да се промени.

 

ЖИВОТ И СМРТ НА РЕЦИ ГАНГ (50′)  – режија Марко Сувајџић, сценарио: Кери Сувајџић, Ситра продукција, Београд, Србија и Црна Гора, 2004. година.
Синопсис: Свеобухватни докумнетарни филм који истражује индијску религију, филозофију, духовну традицију и обичајну праксу која се упражњава целим током 250 км дуге реке Ганг у Индији.

 

***

 

Мој свет вуне – изложба вунених предмета, израђених техником сувог и мокрог пуста, ауторке Смиљке Мишковић. На изложби су представљени савремени употребни предмети (теписи, фотеље, лустери и сл.).

Отварање изложбе је у уторак, 14. фебруара 2017. у 19 часова.

Изложба ће бити постављена до 5. марта 2017.

 

***

 

Поводом Сретења и обележавања Дана државности, 15. фебруара 2017.  у 13 сати у Атријуму Етнографског музеја наступиће хор Кир Стефан Србин.

Програм:

БОЖЕ ПРАВДЕ – Даворин Јенко

ОТЧЕ НАШ – Миодраг Говедарица

СТИХИРА – Светолик Пашћан-Којанов

ЛИТРРГИЈА (одломак) – Корнелије Станковић / возгласе произноси Светозар Вујић, бас-баритон

ВЕЧЕРИ ТВОЈЕЈА ТАЈНИЈА – Јосиф Маринковић

ВЕЛИКО СЛАВОСЛОВЉЕ (скраћена верзија) – Александар Гавански

Улаз слободан.

 

***

 

ПУСТOOД одржаће се у среду 8. фебруара 2017.  у 18 часова у Манаковој кући.

Србиja / 55’, 2014.
РEДИTEЉ: Нeбojшa Илић Илкe
СЦEНAРИСTA: Дрaгaнa Стojкoвић, Нeбojшa Илић Илкe
КAMEРMAН: Нeбojшa Илић Илкe
MOНTAЖA: Нeбojшa Илић Илкe
ПРOДУЦEНT: Eтнoгрaфски музej у Бeoгрaду, Нeбojшa Илић Илкe

Филмски пoртрeт Христифoрa Црнилoвићa, српскoг сликaрa, кoлeкциoнaрa и прeдaнoг истрaживaчa трaдициoнaлнe културe, чиja сe бoгaтa спoмeн-збиркa дaнaс чувa и излaжe у Maнaкoвoj кући у Бeoгрaду

 

***

 

Приморска баштина – вјечита инспирација

Етнографски музеј у Београду и Удружење Паштровића и пријатеља Паштровића у Београду ,,Дробни пијесак“ организују Дане Стефана Митрова Љубише у Београду ове године тематски посвећене приморској баштини као вечитој инспирацији, са посебним освртом на паштровску свадбу и музичку традицију Црногорског приморја.

Недеља 13. март, 18 часова

– отварање документарне изложбе фотографија ,,Свадбени споменар Паштровића“ др Миле Медиговић Стефановић; изложбу ће отворити акад. Бранислав Митровић, проф. архитектуре

– промоција монографије ,,Невјеста у свадбеном кругу“ др Миле Медиговић Стефановић (друго издање; издавачи: Удружење Паштровића и пријатеља Паштровића у Београду ,,Дробни пијесак“ и Друштво за развој културе ,,Бауо“, Петровац на Мору, 2016). Учествују: ауторка, рецензенткиња др Мирјана Благојевић и Јована Тодоровић.

Понедељак 14. март 18 часова

– представљање књиге ,,Зачух вилу у дубрави ђе пјесан поје: зборник радова о музичким и музици сродним темама“ (издавачи: Удружење Паштровића и пријатеља Паштровића у Београду ,,Дробни пијесак“ и Друштво за развој културе ,,Бауо“, Петровац на Мору, 2016), приређивачи др Злата Марјановић и Душан Медин, МА

Учествују: приређивачи, рецензенткиња мр Добрила Поповић, Јована Тодоровић (студ. глуме) и Миља Зеновић (флаута)

Уторак 15. март у 18 часова

– представљање књиге др Злате Марјановић – ,,Приморју на велико знамење: одабрани радови о музичкој традицији Боке Которске, Грбља, Маина, Побора, Брајића, Будве, Паштровића и Спича (2005-2015)“ (издавачи: Удружење Паштровића и пријатеља Паштровића у Београду ,,Дробни пијесак“ и Друштво за развој културе ,,Бауо“, Петровац на Мору, 2016).

Учествују: ауторка, рецензенткиње др Александра Јовић Милетић и др Мила Медиговић Стефановић, Јована Тодоровић (студ. глуме) и ученици етномузиколошког одсека Средње музичке школе ,,Стеван Мокрањац“ из Краљева.

 

***

 

У уторак 7. фебруара 2017. у 16.30 сати отварање изложбе Дани иранске културе у Етнографском музеју. На изложби ће бити приказане фотографије савременог Ирана, илустрације иранских уметника и уметничке рукотворине. На отварању ће наступити група Нагме из Исфахана која ће извести традиционалну иранску музику. Дани иранске културе у Етнографском музеју трају до 11. фебруара 2017.

Фотографије са концерта:

 

Фото: мр Ивана Масниковић-Антић

 

***

 

Отварање изложбе Старинска ткања и заборављени преплитаји, ауторке Братиславе Идвореан-Стефановић одржаће се 18. 1. 2017. у 13 часова

Пројекат Одсека за занате и домаћу радиност Етнолошког одељења Музеја Војводинеразвијан је под радним насловом Архаизми текстилних традиција или Мултиетничка слика традиционалног ткања у Војводини.

 Актуелна презентација Старинска ткања и заборављени преплетаји баца светло на поједине архаизме из текстилних фондова кроз њихове форме и функције које су одавно изобичајене, те сада углавном непознате савременицима. Изузетне споменичке вредности покретне материјалне текстилне културе овде су и у фокусу заштите нематеријалне културне баштине. Изложене музеалије представљене су у одговарајућем садржајном и хронолошком контексту архивских фотографија; како би реална и имагинарна значења ових архаизама могла изронити из дубина фондова традиционалне симболике. Стога ово може бити прилика да се сагледа низ анахроних призора са музеалијама (из средине 19. и првих деценија 20. века) репрезентима хетерогених текстилних традиција Војводине, у тематској експозицији, у 2014. години.

 

***

 

Недеља кинеског документарног филма од 16. до 21. јануара 2017:

Понедељак, 16. јануар у 19 сати, у кино-сали Музеја, Прича о добрим људима,  60’

Уторак, 17. јануар у 19 сати, у кино-сали Музеја, Приче о Румунима у Кини  60’ и Neiqiu Shen Ma 13’

Среда 18.  јануар у 19 сати, у кино-сали Музеја, Побратимљена села 111’

Четвртак 19.  јануар у 19 сати, у кино-сали Музеја, Ледени град  30’ и Мала Кина у Србији 30

Петак 20. јануар у 19 сати, у кино-сали Музеја, Певач Mugur Ciubancan 26’ и  Господин Лихуаи Хе и његов реализам32’

Субота 21. јануар у 19 сати, у кино-сали Музеја, Пут за Тибет 30’и Лиан Си кинески традиционални руком  рађени папир 16’ и Живот и љубав18’

 

***

 

Представљање књиге Кореограф и народна игра на сцени, аутора др Драгослава Џаџевића одржаће се у уторак 10. јануара у 12 часова у  Атријуму Етнографског музеја.

Др Драгослав Џаџевић, антрополог и познати кореограф, носилац бројних награда за кореографије на такмичарским фестивалима у земљи и широм света, сублимирао је своје искуство у књизи Кореограф и народна игра на сцени, и тиме обогатио фолклорну литературу. Ова књига, осим опширног представљања народне игре као друштвене акције, првенствено ће, у недостатку школе за кореографе, корисно послужити кореографима као нека врста уџбеника. С пуно детаља и примера аутор упознаје читаоца с достигнућима на пољу кореграфисања народне игре, с нарочитим освртом на специфичности престављања на сцени. Посебна пажња је посвећена педагошком раду с младима, као и начину остваривања уметничке визије кореографа, водећи рачуна о специфичности и основним елементима аутентичне народне игре.

***

 

Након гостовања у Новом Саду, Кикинди и Панчеву, Тржница- трбух града у Београду затвара циклус гостовања с циљем отварања дијалога између музеја и заједнице, прехране и етнологије.

У Манаковој кући се у четвртак 29. децембра 19 часова отвара изложба Етнографског музеја Истре и Повијесног и поморског музеја Хрватског приморја из Ријеке која је осмишљена као путујућа изложба, и за иновативност и музеолошку сарадњу награђена годишњом наградом „Милован Гаваци“ Хрватског етнолошког друштва.

Како истичу ауторке „…истражујући тржнице у Ријеци и Пули циљ није био истакнути само специфичне значајке тих двију тржница већ указати на универзалну тему односа купаца и продавача која је карактеристична за све тржнице. Кроз тај однос отворене су бројне теме попут неформалног ословљавања на тржницама, (не)свјесног смјера кретања купаца када купују намирнице, питања повјерења, сусретања знанаца, мита о аутентичности, тренда здраве прехране те многа друга питања важна за живот тржница.“

Уз ауторке изложбе Тању Коцковић Заборски и Ивану Шарић Жиц, изложбу ће отворити др.сц. Љиљана Гавриловић и др.сц. Лидија Никочевић, Директорка Етнографског музеја Истре.

Изложбу, која ће бити до 28. јануара 2017, прати филмска пројекција, предавања и свакодневно стручно вођење.

Контакт особа је кустос Јелена Туцаковић 062/8066-725

 

***

 

Отварање изложбе Ванвременска лепота je у петак, 28. 10. 2016. у 19 часова у Манаковој кући.

Музеј старине Наталије Леонидовне Шабељске – је најблиставија појава у руског колекционарства. У музеју који се налази у Москви, на углу Садове и Бронске у породичном дому власнице, налазило се око четири хиљаде предмета. Међу њима је и јединствена колекција руских народних ношњи из губернија европске Русије. У колекцији Н. Л. Шабељске су се чували предмети велике уметничке вредности везани за свакодневни живот од текстила, дрвета, кости, керамике, метала, стакла. То су узорци веза и чипке, црквеног веза и скупих тканина, као и дуборезом украшен вретена, прибор за предење, ковчежићи од слоноваче, накит, плочице, играчке од глине и дрвета и т.д.

У току 1890-их г. колекција «Музеја старина» је више пута била приказивана у Русији и иностранству. Међу најамбициозније пројекте треба убројати изложбу у Историјском музеју у Москви, уприличену у част отварања VIII Археолошког конгреса (1890), организовану у Петербургу у Николајевском дворцу на изложби Црвеног Крста за помоћ гладнима (1892). Снажан одјек колекције је изазвала на Светској изложби у Чикагу, као и у другим градовима САД (1893), а одмах затим – у Бриселу и Антверпену (1894 г.). На Светској изложби у Паризу 1900 г. колекција Н. Л. Шабељске је добила бронзану медаљу.

Значајан део колекције «Музеја старине» (око 2250 предмета) данас се чува у Руском етнографском музеју. Посебан понос колекција су предмети народне ношње: рукави и сарафани, шугаји, прслуци, женска одећа за појас, кецеље, појаси, шушпани – као и разнолики типови оглавља и украса. У колекцији има око 240 највреднијих оглавља: вологодска свадбена «круна», торопецки «шишак», нижегородски кокошники великих димензија са шљокицама од сеченог седефа, каквима су украшене и мале тверске «потпетице», архангелски и вологодски венци, јужноруске челенке.

Колекција се одликује високим степеном репрезентативности разних локалних традиција у одевању руса (комплет с прегачом, сарафаном, сукњом на пруге). Велики део експоната су уникатни предмети, како због коришћења скупих материјала (тканина, бисера, седефа, златне нити), тако и због сложности технологије и врхунском нивоу израде (вез, ткање, златовез, преткивање), као и по историјској и уметничкој вредности.

 

***

Отварање изложбе Деца Русије, Осврт на столеће је у четвртак, 27. 10. 2016. у 19 часова у Манаковој кући.

На изложби су представљени факсимили фотографија обједињени темом «Деца Русије: осврт на столеће». Гледана кроз објектив етнографа-фотографа пред посматрачем се ниже галерија портрета припадника народа  Руске Царевине на размеђу  ХIХ-ХХ века: фотографије дочаравају ток одрастања детета у традиционалном друштву од раног детињства до адолесценције. Изложба представља својеврсни мост преко столећа, који спаја децу из прошлости са новим поколењем.

Изложба је отворена до 22. децембра 2016.

***

Јубиларни 25. Међународни фестивал етнолошког филма отворен је синоћ, 12. октобра у Етнографском музеју у Београду. Свечано отварање започето је наступом културно уметничког друштва Станко Пауновић, са нумером „Отвор порте домаћине“, приказ лазаричког обичаја из Горње Пчиње у извођењу женске групе певача. На отварању су се обратили др Мирјана Менковић, директор музеја и господин Љубомир Рељић, етнолог и оснивач Фестивала. Имали смо задовољство да отварању присуствује велики број пријатеља музеја и Фестивала, сарадника, колега, доајена етнолошког филма и свих који годинама уназад прате рад и развој ове манифестације.
Овом приликом додељене су свечане плакете колегама и сарадницима који су заслужни за развој ове изузетне манифестације. Плакете су додељене господи: Љубомиру Рељићу, др Нашку Крижнару, Каменку Катићу, Столету Попову, Божидару Зечевићу и Душану Дрљачи. За крај, још један наступ културно уметничког друштва Станко Пауновић дочарао је отварање, овог пута са ,,Влашким играма из Хомоља“. Фестивал ће бити отворен до 16. октобра и том приликом биће приказано укупно 57 филмова, 32 у такмичарском, 21 у информативном и 4 у непрофесионалном делу програма. У петак 14. октобра, са почетком од 12 часова, биће одржан Округли сто на тему „Етнолошки филм и масовн(ост) комуникације“.

***

 

У петак 7. 10. 2016. у Музеју тепиха Азербејџана, у Бакуу, у присуству дипломата, стручне јавности и бројне публике, отворена је изложба Етнографског музеја у Београду Игра шарених нити: колекција пиротских ћилима Етнографског музеја у Београду, аутора Марине Цветковић, музејског саветника. На отварању изложбе говорила је др Мирјана Менковић, директор Етнографског музеја, а изложбу је отворила заменица министра културе и туризма Азербејџана.

До 6. новембра 2016. посетиоци изложбе ће моћи да виде 26 одабраних пиротских ћилима који представљају највиши домет текстилног стваралаштва Србије, и на којима се може
сагледати специфичан развој и трансформација пиротског ћилимарства као дела ширих друштвено-економских и историјских промена српског друштва.

https://www.youtube.com/watch?v=CXe9a28abVg&feature=youtu.be

http://www.medeniyyet.gov.az/news-details?id=2768

http://news.atv.az/az/culture/79896-xalca-muzeyinde-serginin-acilisi

http://azertag.az/xeber/Xalcha_Muzeyinde_Pirot_kilimlerinin_sergisi_achilib-999592

http://www.azerbaijan-news.az/index.php?mod=3&id=107138

http://www.asanradio.az/news/5287

http://salamnews.org/az/news/read/239277

http://www.azcarpetmuseum.az/news-322.html

http://www.aznews.az/index.php?c=news&id=120128

http://azerbaijan.az/portal/newsaz.html?action=GetFullNews&ldid=2005-07-26&ltid=21%3A41%3A33&ndid=2016-10-08&nid=4

http://arxiv.az/az/azertag.az/73937969/Xalca+Muzeyinde+Pirot+kilimlerinin+sergisi+acilib

http://ensonxeber.az/15903-xalca-muzeyinde-pirot-kilimlerinin-sergisi-acilib-xalca-muzeyinde-pirot-kilimlerinin-sergisi-acilib-fotohtml

http://klipler.tv/news/shownews/80674-xalca-muzeyinde-serginin-acilisi-fotolar.html

http://azeri.press/medeniyyet/284497-xalca-muzeyinde-serginin-acls–fotolar.html

image-0-02-05-00d927c56ba293bb3a728bacd40ee3eb099108746c022a407a83a4258cae8700-V  image-0-02-05-6f9687305fc606b100c4128d64316d5b7fa772c358f8b0036e3b06b9741b229b-V

image-0-02-05-3f3c8792b3647c15c975ddec1b92e66b00da18d7ad8b13e7d51e32d48d5ff7b6-V

image-0-02-04-3dc60d80e92db40bdb3f99b34c81b8bfca3a537117976508f29ea1cff6a28af8-V

 

***

 

Амбасада Републике Чешке у сарадњи са Етнографским музејом отвориће изложбу „Цар на четири трона – Животни пут Карла IV у 14 тачака“ дана 4. октобра 2016. године у 18 часова у Манаковој кући (Гаврила Принципа бр. 5).

Изложба „Цар на четири трона“, која ће бити отворена до 21. октобра 2016, организована је поводом 700. годишњице од рођења Карла Луксембуршког, једног од најзначајнијих чешких владара. Посетиоци ће моћи да се у 14 тачака упознају са животом Карла IV од његових почетака па све до смрти, као и са његовим значајем и заоставштином.

Осим изложбе у Манаковој кући ће дана 19. октобра од 18 часова бити уприличена и пројекција филма Сласти оца домовине, а још два филма о овом значајном владару, Ноћ на Карлштејну и Глас за римског краља, биће приказана у Југосоловенској кинотеци у петак 7. октобра (пројекције од 18 и 20.30 часова) у оквиру манифестације Дани чешког филма, која ће трајати од 5. до 8. октобра.

 

***

 

Отварање изложбе Писмо и традиција: Натписи на етнографским предметима, ауторке Вјере Медић је 20. 9. 2016. у 13 часова.          

У фонду Етнографског музеја којег чини преко 50.000 етнографских предмета традиционалне културе Срба и осталих народа са простора Србије и ширег Балканског простора из периода 19. и 20. века, издваја се група од 1200 музејских предмета на којима су обликовани мотиви слова и словних натписа. Ови специфични мотиви изведени на предметима материјалне, друштвене и духовне културе представљени су на изложби у више различитих облика: као појединачно слово или иницијал, монограм – композиција иницијала и украсног, хералдичког или симболичког мотива, у облику имена и презимена или имена и звања, краћег или дужег натписа.

 

***

 

У сарадњи са Институтом Конфуције у Београду, у Етнографском музеју ће се у периоду од 26.  до 30. септембра 2016. одржати Циклус кинеског филма.

Програм:

Битка код Црвене стене (2008)

Жанр: епски спектакл (140 минута)

Филм „Битка код Црвене стене“ базиран је на догађајима који су се одиграли у периоду Три краљевства у древној Кини. У раном трећем веку краљевство Ву напао је војсковођа Цао Цао и његови ратници…

Понедељак, 26. септембар 2016. у 19 часова

 

Битка код Црвене стене 2 (2009)

Жанр: епски спектакл (140 минута)

У наставку приче о Три краљевства канцелар Цао Цао започиње борбу против краљевства Ву и Шу. Краљевства Ву и Шу су се ујединила у борби против Цао Цао-а. Две хиљаде бродова је спаљено, а кинеска историја промењена је заувек…

Уторак, 27. септембар 2016. у 19 часова

 

Мођин – изгубљена легенда (2015)

Жанр: акција (127 минута)

Прича о троје бивших ловаца на благо и пљачкаша гробова, такозваних Мођина, који сада живе обичним животом на улицама Њујорка. Али када им приступи тајанствени клијент са занимљивим пословним предлогом, они одлучују да се врате својим пустоловним и пљачкашким коренима. Пут ће их одвести у тајанствене кинеске катакомбе…

Среда, 28. септембар 2016. у 19 часова

 

Притајени тигар скривени змај (2000)

Жанр: Акција, авантура, драма (120 минута)

Легендарни ратник Ли Му Баји, уморан од дугогодишњег трагања за убицом свог учитеља, одлучује да се посвети духовној страни борилачких вештина. При повратку са свог духовног путовања у намери да преда свој чувени мач, „Зелену судбину“, среће стару љубав, ратницу којој никада није признао своја права осећања. Поновно зближавање љубавника бива прекинуто због крађе мача…

Четвртак, 29. септембар 2016. у 19 часова

 

Притајени тигар, скривени змај – Мач судбине (2016)

Жанр: Акција, авантура, драма (102 минута)

Прича о изгубљеној љубави, легендарном мачу и последњој прилици за искупљење; наставак је култног филма „Притајени тигар, скривени змај“ који је освојио Оскара за најбољи страни филм. И у овом делу позната кинеска глумица Мишел Јео ће се побринути да господар зла не дође до митског мача, Зелене судбине…

Петак, 30. септембар 2016. у 19 часова

УЛАЗ СЛОБОДАН!

 

***

 

Отварање изложбе Живот народа и претрајавање храмова – фотографска сведочанства Етнографског музеја одржаће се 20. августа 2016.  Аутори изложбе су мр Бојан Поповић, виши кустос (Народни музеј – Галерија фресака) и Јелена Савић, виши кустос (Етнографски музеј у Београду).Изложба ће бити отворена до 21. октобра 2016.

У документацији Етнографског музеја чува се известан број негатива и фотографија који  садрже представу православних храмова и народа окупљеног око њих. Док је на цртежима архитектуре често испред грађевине приказана људска фигура, на фотографијама је избегавана, како би се добио савршен, вечан, а не „ефемеран“ утисак.  Суштински, сами споменици делују вечно тек уз живот који тече крај њих и који је привремен. Разлог снимања људи уз храмове био је у представи обичаја, најчешће прославе црквене славе, када би се сви оденули у „недељно рухо“, показујући тако различите врсте сеоског, грађанског и комбинованог одела. Цркве и манастири су на тај начин претрајавали кроз време као жиже окупљања становништва.У избору фотографских сведочанстава Етнографског музеја представили смо она која граде повесницу од најстаријих храмова преко готово свих средњовековних, до појединачних познијих храмова, па све до данашњег времена. Заједничка одлика им је непрекинут живот, на којима блесне детаљ, попут домаћих говеда, буша, магарета, државног службеног возила, сада олдтајмера, ситница на ношњи, попут веза на кошуљи, сата на ланцу или одликовања.

 

***

 

Изложба  канадско-српске уметнице Гордане Брелих Невидљива нит (An Invisible Thread) биће отворена 29. августа 2016. у 19 h у Етнографском музеју у Београду. Отварању ће присуствовати уметница Гордана Брелих као и Њ.Е. Филип Пинингтон, амбасадор Канаде који ће отворити изложбу. Изложба ће бити отворена до 12. септембра 2016.

***

 

Отварање изложбе Гуњ и јелек као инспирација ауторке Евице Пенезић, одржаће се  2. августа  2016. у 19 часова.

Вишедеценијска сарадња Етнографског музеја и српских дизајнера представљена је изложбом рукавица једне од најпознатијих модних креаторки у Србији. Да се декоративни елементи традиционалне одеће и веза могу пренети и на тако важан детаљ одевања као што су рукавице, ова изложба је најлепша потврда.

У више наврата током истраживања односа форме, функције и дизајна рукавица Евица Милованов Пенезић нашла је полазиште у ризници Етнографског музеја. Управо рукавице из тих колекција нашле су свој пут до дама од стила широм света. Најпознатија међу њима свакако је британска принцеза Кејт Мидлтон, војвоткиња од Кембриџа.

 

***

 

Отварање изложбе Салаши – између идеализованог и стварног одржаће се 28. 7. 2016. у 20 часова.

Аутори изложбе су Весна Недељковић Ангеловска, музејска саветница и Феђа Киселички, музејски фотограф Музеја града Новог Сада.

Породична газдинства на обрадивом земљишту, удаљена од насеља, позната под именом салаши, још увек могу да се нађу у плодној равници Војводине. Пољопривредна производња од које су људи на салашима живели била је у тесној вези са њиховим местом становања. То значи да су се куће, заједно са свим економским објектима, налазиле на самом имању, а имање се састојало од обрадивог земљишта, воћњака и ливада. Поред повезаности становања и привређивања, важна карактеристика салаша била је њихова изолованост, односно њихова физичка удаљеност од насеља – села и градова.

 

***

 

Отварање изложбе Сеоско и градско, женско и мушко – универзално: Прегаче и кецеље из збирке Етнографског музеја одржаће се 13. 7. 2016. у 19 часова.  Аутори изложбе су: Иван Станић и Светлана Митровић

У Етнографском музеју у Београду чувају се прегаче, које чине део сеоске ношње, и кецеље које су део градске ношње.

Прегача припада свакодневном инвентару женске ношње. То је четвороугаони кројени комад израђен од црне вуне, црног атласа или плиша, украшен везом памучним или вуненим концем, златном или сребрном нити;везује се око струка. Заштитни је део одеће и покрива спољни део гардеробе. Рађен је како у домаћој радиности тако и код терзија. Жена је прегачу носила током целога живота и није се појављивала без ње.

Kецеља почиње да се користи у градским срединама у Србији од друге половини 19. века, с формирањем грађанске породице и с појавом послуге.

Кецеља је одевни предмет који се носи на предњем делу тела. Њена улога је практична, декоративна или ритуална, а указује и на друштвени положај носиоца. Кецеље су израђиване од памука, муслина, лана, платна, коже (ковачи), гуме, а неке ис додатком олова (рендгенски техничар). Везују се  око струка.

 

***

 

Танграм Центар и Етнографски музеј у Београду, уз подршку Секретаријата за културу Београда и ове године приређују Манифестацију Манаково културно лето.  Манифестација се отвара 7. јула програмом ДОБРО ВЕЧЕ БЕОГРАДЕ (поетско вече драмског уметника Витомира Вица Дардића), а завршава се 23. јула 2016.

Сви програми се одржавају у Манаковој кући и њеном дворишту са идејом да нас врате у романтичарски Београд  с краја 19. и почетка 20.века.

Мултидисциплинарни уметнички програм подељен је у три целине: ТЕАТАР НА ЂУМРУКУ (поетске вечери, монодраме, етно театар), САВАМАЛСКИ КОНЦЕРТ (етно музика, класична музика, модерна етно музика, акустична рок музика) и КИНО МАНАК (филмови).

Сви програми почињу у 20,30 сати.

 

Manakovo kulturno leto 2016

 

***

 

Отварање изложбе фотографија Александра Лукића под називом Српска прича, одржаће се 28. јуна 2016. у 19 часова. Изложба је отворена до 10. јула 2016.

 

***

 

Отварање изложбе, Савремен живот културног наслеђа / New spirit of Heritage одржаће се 13. јуна 2016. у 21.00 h

Стварање одеће је, поред временског преплитања, изложено и просторном утицају. Као део културе и обичаја једног народа одевање потиче како из оригиналног тако и из позајмљеног. Када је одевање модерно то преплитање домаћег и страног постаје нарочито видљиво јер мода путује брзо и делује глобално.Културно наслеђе даје „живост“ моди, а мода живот савремном наслеђу.Мода представља савремени културни израз једног друштва, средство културне размене и дијалога. Управо из тог разлога на овој изложби ћемо се подсетити пројеката које је MS Click реализовао у сарадњи са Етнографским музејом од 1994 године, али видећемо и неке нове моделе реализоване од стране домаћих и иностраних дизајнера чија инспирација је специјално за ову прилику била традиција наших простора.

 

***

 

Отварање изложбе радова ученика школе ТЕХНОАРТ је у уторак 24. маја 2016. у 19 часова.

ТЕХНОАРТ као школска установа има за циљ да што адекватније одговори на изазове који јој се постављају. Захваљујући свом специфичном споју уметничких смерова и машинског одсека који је основан 1962. године, добија се један занимљив, круцијални склоп који функционише већ дуги низ деценија.

У Етнографском музеју биће приказани радови ученика са смерова јувелир уметничких добара и стилски кројач. Ово је једна од могућих ситуација када се могу видети радови ученика на једном месту.

Захваљујући изложбама које се одвијају сваке године, посетиоци се упознају са нашом школом и шта све могу да ураде ученици наших смерова током четворогодишњег школовања и припремању да наставе своје школовање на неким од наших уметничких факултета.

 

***

 

Изложба Реклама – рам за портрет савремене жене?! биће представљена у Етнографском музеју у Београду у периоду од 12. до 22. маја 2016.

Аутор Сара Николић, студенткиња етнологије и антропологије Филозофског факултета у Београду

Изложба представља студентски рад на антрополошком истраживању положаја и улоге жене, тј. односа према жени онако како је она представљена у рекламама које се емитују на телевизији. Изложбом се презентују традицијски и модерни културни наративи о жени и њеној улози у породици и свкодневици уопште. Ауторка полази од неколико кључних друштвених и културних стереотипа о жени и презентује њихову употребу у савременим телевизијским рекламама.

DSC_0046  DSC_0156  DSC_0167

Фото: мр Ивана Масниковић-Антић

 

***

Обновљену Манакову кућу отвориo je Иван Тасовац, министар културе и информисања Републике Србије у четвртак, 12. маја 2016. у 12 сати. Поздравну реч је упутила, др Мирјана Менковић, директор Етнографског музеја у Београду.

1. Архитектура објекта и Збирка

Један од најстаријих објеката старобалканске архитектуре у Србији из прве половине 19. века, Манаова кућа, комплетно санирана, ревитализована и с новим, уређеним амбијенталним окружењем, после пуних пет деценија од последњег конзерваторког третмана, биће отворена за публику као један од централних догађаја Манифестације Музеји Србије – Од 10 до 10 у2016. години.  У Манаковој кући, која се налази у склопу Етнографског музеја у Београду од отварања 1968. године, смештена је највећа етнографска  спомен збирка у Србији.

По садржају, Етнографска спомен-збирка Христифора Црниловића заправо представља својеврстан музеј. Осим 2 600 предмета велике културне вредностиЗбирка обухвата и 1 617 негатив-плоча објеката снимљених на терену и из збирке, више од 22 000 листова рукописне грађе забележене на терену и из литературе, као и приручну библиотеку са више од 700 књига и часописа. Све то сабрао је предано, зналачки, уз велике тешкоће и самоодрицање, истраживач и патриота Христифор Црниловић, с циљем не само да сакупља и чува разноврсне творевине народне културе већ и да сагледа и открије њихово порекло, значење, улогу и развој са етнолошког становишта. То се, пре свега, односи на сеоске и градске ношње и накит, а у мањој мери и на друге колекције у Збирци (покућство, делови дрворезбарених ентеријера, ћилими, алати појединих заната, прибори за пушење, писање, чешљање, предење, бојење, ткање, затим оружје, коњска опрема, предмети уз обичаје, музички инструменти, црквени предмети и др.). Изузев нумизматике, археолошког материјала, старословенскогоружја и средњевековног накита, већина материјала пореклом је из 19. и 20. века, а потиче из Србије и Македоније, и, у мањем броју, из других балканских крајева и Грчке.

 

2. Стална изложбена поставка у Манаковој кући

Поптуно обновљена, конзервирана стална изложба Народне ношње и накит централнобалканског подручја из 19. и првих деценија 20. века, аутора Јасне Бјеладиновић Јергић, биће свечано представљена публици. Служба конзервације Етнографског музеја обрадила је преко 500 стотина појединачних предмета. Унапређена изложба о раду Х. Црниловићу, нови мултимедијални изложбени садржаји, саставни су део ове изузетне изложбене поставке која  приказује основне елементе Црниловићевог етнографског истраживачког рада на терену оствареног у периоду између два светска рата.

 

3. Пратећа изложба у склопу отварања Манакове куће

Језик  као запис културе

По први пут, посебна пажња посвећена је представљању рукописне заоставшине Христифора Црниловића која спада у ред највреднијих дијалектолошких записа о језику и култури у Србији, али и на ширем простору Балкана с почетка 20. века. Недовољно истражен корпус рукописних записа Христифора Црниловића са преко 22000 листића повод је да стручни тим Етнографског музејајезик као запис културе, стави у фокус интересовања шире публике. Публици ће бити представљен део оригиналне рукописне заоставштине, али и један изузетан одевни предмет с простора југоисточне и источне Србије на који је Црниловић посебно указао – мановил, врста непросечене хаљине без рукава – и кроз мултимедијалну презентацију указати на важност језичких записа, ширење термина кроз простор, промене у одевном предмету које ти записи региструју и да кроз дијалектолошке ареале можемо заправо посматрати и истраживати културне контактне ареале.Језик се тако очитава као запис културе.

Такође, други део изложбеног простора у приземљу биће искоришћен за још једно визуелно представљање културе, а то је презентација филма о Христифору Црниловићу ПУСТООД аутора Небојше Илића Илкета, који је освојио бројна признања на домаћим и међународним фестивалима кратког и документарног филма.

 

Шта све подразумева реконструкција и заштита, као и промоција нових програма у Манаковој кући 2016. године?

4. Изведени радови

Наводимо неке од већих радова. Инсталације: изведене су у потпуности нове инсталације јаке и слабе струје. Објекат је опремљен савременим системом заштите од пожара, уведен је видео надзор, систем јавног разгласа, као и нова расвета; постављена је нова хидрантска мрежа, која сада  у потпуности испуњава услове заштите од пожара. Замењен је и дотрајали развод санитарне мреже са свим уградним елементима и др.

Архитектонско грађевински радови – ентеријер: обијен је потклобучени малтер са свих зидова, који су били погођени влагом; очишћени су зидови од камених блокова и импрегнирани средством за импрегнацију камена; извршена је обрада свих унутрашњих зидова; постојећи подови обложени дрветом су машински очишћени и третирани заштитним премазима, а тамо где је било потребно и пројектом предвиђено, уграђен је нов бродски под, третиран на исти начин као постојећи; подови обложени циглом су такође машински очишћени и на њих је нанет заштитни премаз против хабања; столарија унутар објекта је делом рестаурирана, а делом је израђена и уграђена нова, по узору на постојећу; извршена је рестаурација изложбених витрина;сви елементи дрвене кровне конструкције су прегледани и заштићени средством за импрегнацију дрвета и др. Екстеријер: извршена је комплетна санација фасаде објекта и санација потпорних зидова у дворишту; извршена је рестаурација фасадне столарије и прозорских решетки;сва стакла на спољашњим крилима врата и прозора су замењена новим, израђени су нови дрвени капци по узору на постојеће;чишћење, фуговање и заштита калдрме у дворишту; постављено спољашње осветљење и др.

ИЗВРШЕНА ЈЕ ЗАШТИТА НЕПОКРЕТНОГ КУЛТУРНОГ ДОБРА, ОТКЛОЊЕНИ СУ СВИ НЕДОСТАЦИ ЗБОГ КОЈИХ КОРИШЋЕЊЕ ОБЈЕКТА НИЈЕ БИЛО БЕЗБЕДНО И СИГУРНОСТ ОБЈЕКТА ЈЕ ПОДИГНУТА НА ЗНАТНО ВИШИ  НИВО.

 

 

5. Организација простора и амбијентално уређење

Кључно је да је главни улаз у Манакову кућу, ширином тротоара и главног горњег улаза, проширен за више од 2 метра, да је урађена нова подлога и да су предњи део куће и 3 паркинг-места испред сада један део амбијенталног зеленог уређења, који  се пружа и дуж ограде у постојећем дворишту.

 

Приземље Манакове куће (без изложбеног простора и простора продавнице) –постала је  модерно опремљена кухиња/РАДИОНИЦА, која је погодна за промоције и презентације, а целом дужином зида је изведен и мали приручни депо у коме се складишти оно што је потребно за радионице које ће се и даље одржавати. Основна идеја је била да се максимално ослободе све комуникационе линије, у мери у којој се то може и сме, а што до сада није био случај.

 

6. Стручни програми и унапређење рада Манакове куће

 Манакова кућа више од две деценије спроводи едукативне радионице посвећене очувању старих техника и заната.

 Нови фокус програма усмерен је ка томе да Манакова кућа постане активно стециште размене знања, умећа, искуства, свега што јесте жива традиција и нематеријално културно наслеђе у Србији, а што је у најтешњој вези с радом Центра за НКН Србије Етнографског музеја и националним регистром нематеријалног културног наслеђа. С тим у вези, савремена музејска продавница понудиће нове производе који до сада нису били саставни део музејске понуде, производе који ће бити повезани и с новим едукативним и промотивним програмима које ће Манакова кућа нудити. Манакова кућа је замишљена као место за ексклузивне презентације које ће подразумевати дегустацију и продају домаћих традиционалних производа, али са стручно потврђеним производним садржајем и квалитетом. За почетак, 10-15 одабраних производа садржи личне карте о мапи НКН, занатских центара, занатлија и произвођача у Србији. Идеја је да направимо специјалнизовану музејску продавницу која најширој публици приближава традиционалну производњу у Србији и која озбиљним малим произвођачима нуди могућност да праве врхунске дегустације за клијенте из региона, али и целог света. Циљ је успоставити сарадњу с једним бројем производних и занатских центара који ће се развијати, популарисати и унапређивати од  2016. године и кроз презентацију у Манаковој кући.

 

 

Београд, мај 2016.                                                           Етнографски музеј у Београду

 

 

DSC_9874   DSC_9909  DSC_9979

DSC_9848  DSC_9889  DSC_9897

Фото: мр Ивана Масниковић-Антић

 

***

 

 

У понедељак, 23. фебруара 2015. Етнографски музеј у Београду су посетиле чланице Међународног клуба жена (International Women Club).

Фотографије посете:

 

Фото: мр Ивана Масниковић-Антић

***

 

Званичан сертификат о упису Породичне славе на УНЕСКО- ву Репрезентативну листу нематеријалног наслеђа човечанства листу, што представља први упис културних добара из Србије на ову листу  је 21. јануара 2015. стигао у Музеј.  Одлуку о упису славе донео је Међувладин комитет за заштиту нематеријалног културног наслеђа, на свом редовном заседању одржаном у седишту Унеска у Паризу. Истраживање савремене породичне славе, као и припрему комплетне документације за номинацију, обавио је Етнографски музеј. Породична слава је тако постала глобално видљива и препознатљива као битан део културног наслеђа Србије.

0101000022-Certificate-EN

0101000024-Decision 9.COM-EN

У суботу, 20. децембра 2014. од 11 до 14 часова одржана је радионица израде накита од перлица. Радионицу је водила Радмила Узелац, виши конзерватор техничар.

У суботу, 13. децембар 2014. од 11 до 14 часова одржана је радионица израде новогодишњих украса од филца. Радионицу је водила Радмила Узелац, виши конзерватор техничар.

 

Фотографије са радионице:

 

 

***

 

Током током трајања изложбе Где сви ћуте оне говоре: гусле из збирке Етнографског музеја у Београду, аутора Мирослава Митровића, Слободан Бендераћ је посетиоцима изложбе демонстрирао занатске технике у изради гусала. Резултат његовог рада су гусле под називом Виле ће се грабит кроз вијекове (да им вијенце достојне исплету), посвећене  Гаврилу Принципу.

gusle

Слободан Бендераћ је израдио и гусле под називом Ту кнезови нису ради кавзи и поклонио их Етнографском музеју у Београду и тако обогатио збирку музичких инстумената. Даривање предмета музеју представља један од начина прикупљања предмета за музејске фондове и залог за будуће генерације.

49 824 gusle i gudalo 1

У суботу, 6. децембра је у Етнографском музеју у Београду одржана радионица пустовања, радионицу је водила Смиљка Мишковић. Током радионице полазнице су се упознале са техником израде сувог и мокрог филца. Тема радионице били су новогодишњи украси.

 

Фотографије са радионице:

 

 

Уколико сте заинтересовани за учешће у радионици, пишите нам: mirjana.kraguljac-ilic@etnografskimuzej.rs и svetlana.mitrovic@etnografskimuzej.rs

 

***

 

Слава на Унесковој Репрезентативној листи нематеријалног култруног наслеђа

„Породична слава“ уписана је на Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства Унескоа, на основу данашње одлуке Међувладиног комитета за заштиту нематеријалног културног наслеђа.

Предлагач Славе, Етнографски музеј у Београду, је у складу са одлуком Националног комитета за нематеријално културно наслеђе и Министарства културе и информисања, израдио потребну документацију, видео и фото материјале којим се један од наших најпрепознатљивијих обичаја кандидује за УНЕСКО-ву Репрезентативу листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.

Центар за нематеријално културно наслеђе Етнографског музеја, припремио је и упутио у процедуру усвајања у марту 2013. године сву потребну документацију за упис Породичне славе на УНЕСКО-ву Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства. Уз подршку локалних самоуправа, регионалних музеја, туристичких и невладиних организација и појединца припремљени су предлози с циљем да се допринесе заштити овог сегмента елемената нематеријалног наслеђа, али и да они поред регионалног и националног значаја, добију ширу, међународну видљивост.

Процедуру уписа елемената нематеријалног културног наслеђа Србије на Репрезентативну листу нематеријалног култруног наслеђа човечанства покренули су Национални комитет за нематеријално културно наслеђе и Центар за нематеријално културно наслеђе Етнографског музеја, уз подршку Националне комисије за сарадњу са УНЕСКО Министарства спољних послова и Министарства културе и информисања.

zasedanje Medjuvladinog komiteta za zastitu nematerijalnog kulturnog nasledja,Unesko Pariz (1)

Резултати конкурса

Етнографски музеј у Београду је у времену од 20. септембра до краја новембра 2014. године представио изложбу Где сви ћуте, оне говоре: гусле Етнографског музеја у Београду, аутора Мирослава Митровића вишег кустоса Етнографског музеја у Београду и изложбу ауторских радова мајстора за израду гусала Слободана Бендераћа под називом Пламен крај огњишта.

У априлу месецу је расписан конкурс за израду гусала на тему Први светски рат. који је трајао до новембра месеца.

Након завршетка конкурса, чланови жирија – Данка Лајић Михајловић (председница жирија, етномузиколог), Драган Раденовић (професор факултета примењене уметности), Бошко Вујачић (народни гуслар), Слободан Бендераћ (мајстор израде гусала) и Мирослав Митровић (виши кустос), доделили су највећи број гласова гуслама које је израдио Момир Тончић.

На конкурсу је Момир Томчић представио и ове гусле

Гусле које је израдио Веселин Нишавић Вешо

и гусле које је израдио Драгић Бугарин.

Процес уписа СЛАВЕ, првог елемента националног културног наслеђа из Србије ушао је у завршну фазу.

У документу УНЕСКО-а, на страни 56, путем линка http://www.unesco.org/culture/ich/doc/src/ITH-14-9.COM-10+Add.-EN.doc  и

http://www.unesco.org/culture/ich/index.php?lg=en&pg=748  можете прочитати садржај који се односи на славу, обичај прослављања свеца, заштитника породице.

У оквиру пројекта Традиција, модернизам и постмодернизам у култури становништва Шумадије, кустоси Етнографског музеја у Београду – Установе културе од националног значаја су током протекле и ове недеље обишли десет села а у наредна два дана намеравају да обиђу још шест. Тренутно су на терену и обављају емпиријска истраживања Марина Цветковић (Начелница одељења за проучавање народне културе, виши кустос), Ирена Филеки МА (музејски саветник),  и колегиница из Музеја у Приштини, Мина Дармановић (музејски саветник) и др Весна Марјановић (музејски саветник) шеф пројекта. Рад на терену протиче успешно и захваљујући помоћи колегиница из Народног музеја у Крагујевцу Наташе Николић и Светлане Радојковић.

 

***

 

Данас, 13. октобра, у 13 часова одржана је конференција за новинаре поводом XXIII међународног фестивала етнолошког филма.

Фестивал су представили и потом дали одговоре на питања присутних чланови Селекционе комисије Фестивала Владимир Анђелковић, дипломирани продуцент ФДУ и Далибор Пешић, етнолог и антрополог, извршни директор Фестивала Марко Стојановић, члан жирија Фестивала етнолог Саша Срећковић и новинар Петар Јончић, сарадник Етнографског музеја.

Свечана церемонија отварања XXIII међународног фестивала етнолошког филма, петак 17.10.2014. у 19 часова.
Атријум Етнографског музеја.

У емисији Под знаком питања гостовала је др Мирјана Менковић, вд директора Етнографског музеја. Говорила је  о српском народном благу и предању, породици као чувару историје и идентитета једног народа, традицији и особеностима простора на којима живе Срби.

Више информација на:

http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/96/14/09/30.09.14_pod_znakom_pitanja_mirjana_menkovic_64bps.mp3
http://www.slovoljubve.com/emisije/pod-znakom-pitanja-mirjana-menkovic

Етнографски музеј у Београду у понедељак, 22. септембра, посетили су господин Иван Тасовац министар културе и информисања Републике Србије и госпођа Александра Фулгоси, помоћник министра за културно наслеђе. Посета је имала радни карактер.  Министар Тасовац је најпре обишао зграду Етнографског музеја како би се упознао с њеним стањем и начином коришћења. Посета је настављена разговором с др Мирјаном Менковић, в. д. директором Музеја и три помоћника директора. Др Менковић је министру представила шта је током протекла три месеца урађено у Етнографском музеју у Београду. Осим тога, предочене су и активности у наредном периоду, превасходно планови и припреме за израду пројектне документације постојећег стања Музеја. Министар Тасовац је подсетио на проблем у вези са запошљавањем нових радника као општи проблем у култури и пружио подршку обављању основне делатности Музеја истакавши,  да треба устрајати на сарадњи са институцијама културе које су истог ранга као и Етнографски музеј у Београду. Министар Тасовац исказао је задовољство због резултата које су запослени у Музеју остварили у врло кратком временском року.

 

Фото: мр Ивана Масниковић-Антић

 

***

 

У недељу 21. септембра Етнографски музеј у Београду – Установа културе од националног значаја, прославио је своју славу, Малу Госпојину. Славски обред сечења колача,  освештење и благослове обавио је свештеник Славиша Поповић. Појали су чланови хора Кир Стефан Србин.

 

Фото: мр Ивана Масниковић-Антић

 

***

 

Руководећи тим Етнографског музеја у Београду – Установа културе од националног значаја позива вас да заједно прославимо Дан Музеја – 113. година од оснивања и 110. година од Прве сталне поставке Музеја!

Субота, 20. септембар у 13,00 сати, Атријум Етнографског музеја, Студентски трг 13, Београд

ДОБРО ДОШЛИ!

OLYMPUS DIGITAL CAMERAФото: мр Ивана Масниковић-Антић

Ирена Гвозденовић, помоћник директора за организацију и инвестиције
мр Милош Матић, помоћниик директора за програмску делатност
др Мирјана Менковић, вд директора Музеја
Вера Шарац-Момчиловић, помоћник директора за бригу и старање о збиркама и депоима

 

***

 

У четвртак 20. августа у Великој Галерији Дома Војске Србије у Београду отворена је изложба Даница Јовановић (1886–1914) ауторке др Јасне Јованов. У циљу да се на што свеобухватнији начин прикаже богат уметнички рад Данице Јовановић, изложба обухвата 75 радова из музејских и приватних колекција. Aмбијентална поставка употпуњена је излагањем ношњи из Етнографског музеја у Београду којим се на посебан начин акцентује једна од најчешћих тема у сликарству Данице Јовановић: сељанке и сељаци Србије. Према речима ауторке др Јасне Јованов, изложба смешта Даницу Јовановић у контекст када је стасавала, осветљава околности које су формирале њен уметнички лик, али и сурове околности почетка Првог светског рата када је њен живот прекинут стрељањем у подножју Петроварадинске тврђаве.

Изложба Даница Јовановић (1886–1914), је отворена до 20. септембра 2014. године.

————————

Државни секретар за културу господин Дејан Ристић посетио је 12. августа 2014. године Етнографски музеј у Београду. У пријатном разговору с директорком др Мирјаном Менковић и помоћницима директора Вером Шарац Момчиловић и мр Милошем Матићем, господину Ристићу су укратко предочени садашњи и наредни поступци у организацији рада Етнографског музеја. С друге стране, господин Ристић је пре свега пренео подршку Министарства културе и информисања, а потом је образложио начело афирмације институција културе, као и опредељеност Министарства да има пуно поверење у сручност установа културе у креирању сопствених активности и намера.

У уторак, 22. јула т.г.у радној посети и у обиласку Етнографског музеја у Београду – Установа културе од националног значаја, била је г-ђа Александра Фулгоси, помоћник министра културе за културно наслеђе и г-ђа Весна Марицки, саветник у Министарству.

Циљ посете и разговора вођених са стручњацима Музеја био је да се у интензивним и директним консултацијама размотре реални капацитети за спровођење развојних пројеката Музеја у следеће четири године.

Г-ђа Фулгоси је у пратњи стручњака Музеја обишла целу зграду, депое и изложбени простор, како би се сагледало целокупно затечено стање Музеја.

У прилогу доносимо неколико фотографија из ове радне посете коју стручни тим процењује као врло важном за будући рад Музеја.

Стручни тим Музеја

Београд, 22 07 2014

 

Фото: мр Ивана Масниковић – Антић

Музејска продавница и књижара др Сима Тројановић

У атријуму музеја налази се продавница сувенира. У њој можете купити копије средњевековног накита израђене од сребра, текстилно покућство, делове народних ношњи

Подржите нас

Подржите Етнографски музеј кроз донације, спонзорство или учлањењем у Клуб сарадника Етнографског музеја. Подршка јавности, појединаца, компанија и организација, помаже нам да изградимо и обновимо музеј, организујемо изложбе, унапредимо конзервацију, и развијамо своје едукативне програме.

Манакова кућа

Манакова кућа је саграђена око 1830. године у Савамалској улици, на старом путу који је повезивао Варош-капију и стару београдску четврт Савамалу. Један од власника куће био је Манак Михаиловић, цинцарски досељеник из Македоније по коме је Манакова кућа добила име и задржала га до данас.
Неправилан облик основе Манакове куће условљен је обликом парцеле на којој је подигнута. Кућа је саграђена у бондручној конструкцији и састоји се од подрума зиданог каменом, приземља и спрата, грађена је у бондручној конструкцији.

Претражите сајт

×