На изложби се кроз 14 изложених експоната приказује специфичан развојни пут и трансформације које је доживела шумадијска сукња. Она је чинила незаобилазан део женског одевног инвентара, а током времена је постала синоним шумадијске женске ношње. У корпус одевања сеоске жене ушла је 60-их година 19. века, под утицајем градског обрасца одевања. Током наредних деценија доживљавала је бројне промене у кроју, материјалима од којих се израђивала, димензијама, декорацији и колориту. Изложене сукње представљају избор из збирке народних ношњи Србије Етнографског музејa у Београду.
Поставка изложбе биће у производном погону Казнено-поправног заводу за жене у Пожаревцу и она је у институцији оваквог типа вишеструко је значајна. На првом месту, осуђенице се упознају са историјатом и разноврсношћу сукања са наших простора, односно богатим културно-историјским наслеђем Србије. Са друге стране, оваквим проактивним приступом и ангажманом Музеј се позиционира као друштвено свестан и интерактиван елемент друштва, који утиче на подизање нивоа јавне свести у читавом друштву.
Изложба је реализована у сарадњи са Министарством правде, Управом за извршење кривичних санкција и Казнено-поправним заводом за жене у Пожаревцу. Реализацију изложбе омогућило је Министарство културе и информисања Републике Србије.
У оквиру изложбе Шумадијска сукња 1860-1960 за жене на издржавању казне у КП Заводу у Пожаревцу одржане су радионице веза и ткања. Петнаест осуђеница је имало прилику да се у уторак опроба у различитим техникама веза, док су јуче показале своје умеће у ткању гајтаном. Радионице је одржала конзерватор Данијелка Радовановић.
Стечено знање затворенице ће имати прилику да примене приликом декорације текстила који израђују у кројачници, дечијих играчака што ће широј јавности бити представљено на узвратној изложби у Етнографском музеју следеће године.
Данас, 24. октобра 2014. је у Казнено-поправном заводу за жене у Пожаревцу отворена изложба „Шумадијска сукња 1860-1960“ ауторке мр Татјане Микулић.
Управо је на радни ангажман затвореница акценат ставио управник КПЗ-а Мирослав Исаковић који је истакао едукативни карактер и значај овакве изложбе за њихово креативно провођење времена. В.д. директора Енографског музеја у Београду др Мирјана Менковић истакла је да је ово први пут да неки музеј поставља изложбу у затвору и указала на огромну важност друштвеног ангажовања музеја не само у Србији, већ и у свету.
Follow
