С обрамицом низ пут

Датум изложбе
20. септембар – 15. децембар 2021.
Аутори
др Марко Стојановић
На изложби су представљени наизглед једноставно обликовани, у основи лучно закривљени комади дрвета са урезима или издигнућима на оба краја, који спречавају да терет који се преноси склизне са њих, у народној култури памте се под називима обрамице, обравице, обранице, обрамњаче, обрамке, кобшке, кобилке  и другим

У сврху преноса воде до куће или неопходних оброка за раднике на њивама, пољима и виноградима, употребљаване су свакодневно, а не мање значајна је употреба за пренос посуда са млеком и млечним производима са сточарских насеља до кућа или пренос разноврсне робе за продају на пијацама и сеоским вашарима. Посебно место заузима пренос „хране за мртве“, чињеница како су обрамице током употребе у тзв. свечаном  времену и простору ритуализованих ситуација посмртних обичаја постајале својеврсни предмети у култу.

Синергија мушкараца који су обрамице правили и жена које су их најчешће користиле најпре је оличена у културним прожимањима снаге и вештине потребне за културу привређивања према издржљивости, довитљивости и разноликости на основу које су плодови културе исхране одржавали живот, а обичајна пракса структуру народне побожности. Највиши степен синергије огледа се у томе што су често обрамице посебно прављене за одређену женску особу и по веровању је штитиле од злих сила. Девојкама или невестама штитиле су живот и будући пород од злих природних и божанских сила те стога употребљаване у обичајној пракси током годишњег, као и циклуса свадбених обичаја.

Незаменљиве алатке којима је унапређен пренос лакших и тежих терета, обрамице су употребљаване на целокупној територији Србије и показују како су културна прожимања, утицаји и прилагођавања становништва на малом простору исказали одлике панонске, централнобалканске и динарске културне зоне. У вртлогу историјских, културних и простором условљених процеса напретка традиционалних заједница, употреба тих алатки показала је способност народне културе да у сваком свом појавном елементу означи јединство три степена утемељавања у целокупан систем вредности. Каскада на првом степенику означава настанак и развој што функционалнијих алатки, наставља се њиховим украшавањем и укључивањем у домен народног схватања естетике, да би напокон, на основу интуитивних ставова како сваки употребни предмет од животне важности у себи носи онострану енергију, ушла у поље народних веровања.

У таквом светлу посматрано, прагматична, једноставна решења ка динарском појасу на западу предочавају разборит, практичан ум посвећен повољном резултату што мањег напора уложеног у израду и употребу, који уједно оличава заједницу људи усмерених једни према другима. Обрамице центалнобалканских простора на истоку, пак, речито говоре о вековном трајању традиционалних заједница,  које су опстале у синергији са природним окружењем и слојевима бројних култура, чак цивилизација. Од праисторије и антике до данас опипљиви свет човека био је домаћин неопипљивом, свету митских бића, предака и божанстава, који је по веровањима значајно утицао на живот заједница и појединаца.

Плодне војвођанске равнице и побрђа одувек су биле циљ сеоба и насељавања где је искључиво сарадњом могуће опстати. У таквом окружењу су начин израде, облици, орнаменти и други украси на обрамицама најпре указивали на културна преузимања и прожимања која су водила што бољим резултатима за обе, или чак многе стране у суживоту. Конструктивна и пластична решења карактеристична за области испод Саве и Дунава прихватана су или прилагођавана географским и привредним условима подручја Војводине, а заузврат су, најпре румунска и мађарска народна култура, даривале српском становништву праксу бојења и украсних бојених композиција.

Иди на врх