Етнографски музеј Београд

Member of Museums.EU
  • Скорашњи чланци

  • Категорије

  • Архиве

  • Лан и конопља у традиционалној култури Шумадије

     

    Гостујућа изложба Народног музеја Крагујевцa

    (8. фебруар – 5. март 2018)

    Аутор: Светлана Радојковић

    Отварање изложбе је у четвртак 8. фебруара у 13 сати.

     

    Лан и конопља су биљне културе које су, у Шумадијској области, у оквиру домаће радиности, гајене првенствено ради прераде влакана. Период обухваћен изложбом  је од краја 19. века до 70-их година 20. века, мада је традиција гајења ових сировина далеко старија. На основу предмета који се чувају, као културна добра, у оквиру Етнолошке збирке Народног музеја Крагујевац, етнолошке и друге стручне литературе, документарне грађе и грађе сакупљене током теренских истраживања објашњени су процеси гајења и прераде, као и примена лана и конопље у традиционалној култури Шумадије.

    Процес гајења обухвата сетву, жетву или чупање, кишељење (мочење) и сушење ланених и конопљаних стабљика. Следила је прерада влакана уз употребу одређених, углавном дрвених, алата и справа, а затим бељење, бојење и ткање на хоризонталном разбоју.

    Од ланених и конопљаних влакана, разноврсним техникама ручног ткања, добијана су платна и тканине. Од њих је израђивано текстилно покућство – разни прекривачи и покривачи (сламарице, чаршави, јастуци, губери)  које је првобитно било наменско, функционално и једноставно и у техничком и у ликовном смислу. Комбиновањем конопље и вуне израђиване су торбе и ћилимови, а комбинацијом са козјом длаком израђиване су и вреће, бисаге…

    Ланено и конопљано платно коришћено је и за кројење и шивење основних делова одеће: дугих и кратких мушких и женских кошуља, дугих мушких гаћа, панталона, сукања.

    Док су прерађивани у домаћој радиности сеоских заједница, лан и конопља и предмети израђени од ових сировина су осим утилитарне функције, носили и значајна социјална и обредно-религијска значења. За конопљу су везани многи обичаји и веровања, почев од сејања, затим гајења и процеса обраде, све до финалних производа, а наведена су веровања у њена  профилактична и лековита својства.

    У другој половини 20. века, свеукупним развојем друштва, индустрије, масовним коришћењем индустријског памука као полуфабриката, дошло је до напуштања гајења лана и конопље, најпре у областима ближим граду под утицајем градског тржишта, а затим и у удаљенијим селима.

     

     

     

    Претражите сајт

    ×