Етнографски музеј Београд

Member of Museums.EU
Календар Догађања
радно време музеја

Гостовања Етнографског музеја

Изложба Где сви ћуте оне говоре, аутора Мирослава Митровића, биће отворена у петак, 7. септембра у Музеју града на Петроварадинској тврђави.

У питању је део богате збирке народних музичких инструмената Етнографског музеја.

Реч је о делу богате збирке народних музичких инструмената Етнографског музеја у Београду. Обухваћено је више од 50 различитих гусала из свих крајева у којима Срби живе и у којима су живели. Посетиоци ће бити у прилици да виде како гусле изгледају, да чују нешто више о њиховом значају и улози у српској култури, о начину њихове израде и лепоти звука који оне стварају.

Отварање изложбе је у 13 часова, а поставка се може погледати до 7. октобра.

 

***

 

У петак, 8. јуна у 18 сати у Завичајном музеју у Руми биће отворена изложба Етнографског музеја у Београду, Уситњавање – прича о авану. Аутори изложбе су Јелена Манојловић, Милош Матић, Светлана Митровић, Даниела Пејовић и Иван Станић.

Етнографски музеј у Београду, Музеј науке и технике – Београд и Универзитет у Београду – Фармацеутски факултет представљају изложбу „Уситњавање – Прича о авану“, посвећену предмету авану, једном од најстаријих човекових алатки чија је функција остала непромењена до данашњих дана.

Изложбом се истражује, валоризује и презентује до сада ретко излаган музејски предмет – аван – као спецична човекова алатка суштински непромењена од праисторије. Њега с правом можемо да сматрамо цивилизацијском инсигнијом – означитељем човековог престанка преживљавања и почетка културе исхране. Континуирана употреба у фармацији сврстала га је у алатку која је симбол фармације. Аван (тарионик) је прва алатка која се користила за израду лекова још у старом Египту. У праисторији су први авани израђивани од камена. У периоду антике израђивали су се од камена и мермера, плитки и слични чинији. У средњем веку, осим камена и дрвета, почиње да се користи и бронза. Од краја 18. века почињу да се праве и од порцелана и стакла. Данас се они израђују од најразличитијих природних и вештачких материјала. Управо због тога аван је јединствено културно наслеђе многих култура света, а свакако и наше културе. У култури балканских народа уситњавање и аван имају цивилизацијски континуитет. На изложби ће, кроз причу о авану, бити презентован не само његов културни значај, већ и шири културни контекст уситњавања хране и других намирница и материја, заправо културолошки значај човекове активности уситњавања.

 

На изложби биће представљени разни примерци авана, од праисторије до данашњих дана, из збирки Етнографског музеја у Београду, Музеја науке и технике – Београд, Универзитета у Београду – Фармацеутског факултета, Музеја Града у Београду, Народног музеја у Пожаревцу, Археолошког института САНУ, приватне збирке Стевана Вукова, фармацеута из Зрењанина, и из приватних колекција.

Као пратећи програм изложбе биће организовани  предавања и радионица уз подршку Института Јосиф Панчић и Универзитета у Београду – Фармацеутског факултета.

Изложба је реализована уз подршку Еуцерин Србија.

 

***

 

 

У петак, 25. маја 2018. у 14 сати, у Жупанијском музеју Мошински Мор у Сексарду у Мађарској, биће отворена изложба Косовски и шаркоски вез: културне паралеле, ауторки Ирене Филеки (музејски саветник Етнографског музеја у Београду) и Марте Фукс (кустос Жупанијског музеја Мошински Мор у Сексарду).

Реч је о изложби која је настала као резултат заједничког истраживачко-изложбеног пројкта Косовски и шаркоски вез, покренутог у октобру 2015. године. након посете представника Мађарског фолклорног центра из Суботице, Удружења за фолклор жупаније Толна и Жупанијског музеја Вошински Мор из Сексарда Етнографском музеју у Београду.

У фокусу истраживања је текстилна радиност и културно наслеђе области Шаркоз у Мађарској и Косово на Косову и Метохији и вез као једна од њихових особености.

Кренуло се од сличности (боје, облици, распоред) косовског веза и веза из Шаркоза, и покушаја истраживања порекла тих везова не би ли се пронашле тачке подударања и могућег преузимања одређених културних елемената.  Имајући у виду у међувремену настале промене, с временом је истраживање проширено и на историју тих везова.

Уочено је неколико паралела: стално обнављање косовског веза и веза из Шаркоза, њихова слична функција у обадруштва и опстанак до данас. Вредности косовског народног стваралаштва и народног стваралаштва из Шаркоза – у овом случају веза –биле су издигнуте из сопственог друштвеног система и уграђене у систем националне културе у одговарајућим идеолошким, културним, економским и друштвеним околностима. Током тог процеса вез из Шаркоза је по питању мотива, њихов распореда, боје и технике остао непромењен, док је косовски вез прошао кроз корените промене. Као саставни део градске културе оба веза су претрпела функционалне промене, што им је омогућило опстанак до данашњих дана.

У поређењу мађарске и српске народне уметности постоји значајна разлика. У Србији је у изградњи националног идентитета важну улогу имало народно стваралаштво и вез с Косова (које у јавном животу важи за колевку српства), док је вез из Шаркоза био само један у мноштву истакнутих етничких група (Калотасег, Маћо) с територије Мађарске. Косовски вез је и данас саставни део градске културе широм Србије, док је вез из Шаркоза углавном заступљен у оквиру локалне средине.

Даљи подстицај очувању косовског и шаркоског веза дат је 2012. године када је под називом “Народно стваралаштво Шаркоза” вез, ткање, везење, низање бисера и шивење народних ношњи стављено на националну листу Нематеријалне културне баштине Мађарске, а косовски вез уписан на листу нематеријалног културног наслеђа Републике Србије као засебни културни елемент који у себи обједињује традиционални косовски вез и варијанту веза практиковану у градовима између два светска рата.

 

***

У уторак, 22. маја 2018. године, у галерији Култруног центра Власотинце отворена је изложба О Христифору Црноловићу – почетак. Изложба је наставак сарадње између Етнографског музеја у Београду и Културног центра Власотинце, поводом обележавања 50 година рада Манакове куће.

Изложба се састоји од 19 предмета, које је користио Х. Црниловић током свог истраживачког и научног рада. Уз личне предмете на изложби је приказано и 5 постера димензија 60 cm са 90 cm, на којима је описан животни пут Х. Црниловића, главне карактеристике његовог рада, као и детаљи о самој збирци.

На отварању су говориле Весна Бижић Омчикус, музејски саветник и аутор илзожбе је Јелена Туцаковић, кустос.

 

Фотографије изложбе:

 

 

***

 

Изложба Нематеријално културно наслеђе Србије, на којој су представљени елементи нематеријалног културног наслеђа Србије уписани у Национални регистар и Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства, отворена је 15. маја у Словенском етнографском музеју у Љубљани. Изложбу, која је део међународног представљања нематеријалног културног наслеђа Србије, отвориле су генерална директорка директората за културно населеђе Министарства културе Словеније и Њ. Е. Зорана Влатковић, амбасадорка Републике Србије у Словенији.

На изложби аутора Данијеле Филиповић, кустоса Центра за нематеријално културно наслеђе при Етнографском музеју у Београду, приказана су традиционална знања и вештине, обичајне праксе и веровања, укорењене у прошлости, које су заједнице у Србији као део живог наслеђа и обележје идентитета сачувале до данашњих дана. Представљени су и сегменти наслеђа из Србије који су уписом на Унескову Репрезентативу листу нематеријалног културног наслеђа човечанства постигли међународну видљивост и препознатљивост – породична слава и традиционална народна игра коло. У Национални регистар који се води у Центру за нематеријално културно наслеђе Србије, до сада је уписано 37 елемената који показују богатство и разноликост културног наслеђа присутног на територији Србије, подсећајући истовремено да различите заједнице, живећи на истом културном подручју деле и размењују традиционалне форме понашања и чувају их за генерације које долазе.

Изложба, која је део сарадње Етнографког музеја у Београду и Словенског етнографског музеја, посетиоци Словенског етнографског музеја ће моћи да посете до 4. јуна 2018. године.

 

 

Фотографије поставке:

 

 

***

 

У петак, 11. маја  2018. у 19 сати, у Галерији савремене уметности у Панчеву биће представљена изложба Етнографског музеја у Београду, под називом Коцкасти универзум: Лего у Србији, ауторке Ане Дајић.

Изложба се остварује у оквиру 7. Међународног бијенала уметничког дечјег израза – БУДИ под називом „Лепо се играј!“

На отварању окупљенима ће се обратити Градоначелник града Панчева, господин Саша Павлов и Амбасадор Данске у Србији, Њ.Е. господин Андерс Кристијан Хаугор.

7. Међународно бијенале уметничког дечјег израза – БУДИ одржава се у организацији Културног центра Панчева и БУДИ-ја уз подршку Града Панчева, Министарства културе и информисања Републике Србије и Амбасаде Данске у Републици Србији.

 

О изложби:

Претеча компаније ЛЕГО основана је 1932. године, у данском селу Билунд, када је столар Оле Кирк Кристиансен започео посао производње мердевина и даски за пеглање. Убрзо је Оле почео да од остатака материјала прави дрвене играчке, а само две године касније компанија преусмерава своју индустријску делатност, оријентише се само на производњу играчака и добија име “ЛЕГО”– скраћеницу насталу од две данске речи “леп годт”, у преводу “лепо се играј”. Размишљајући о новим материјалима, отпорнијим од дрвета, Оле схвата да пластика, као материјал чија је масовна производња почела после Другог светског рата, пружа невероватне могућности.  Након година експериментисања, ЛЕГО коцка је 1958. добила данашњи облик, чврстину, компактност и издржљивост, што је отворило пут бескрајним могућностима грађења и креирања. Кроз породични посао, три генерације Кристиансенових створиле су ванвременску играчку – ЛЕГО коцке које имају неограничени потенцијал у игрању, представљају дугогодишњу забаву за све узрасте, алатку за развијање маште, креативности и учења.

На изложби ћемо приказати како је ова популарна играчка стигла у Србију (Југославију) и како је од шездесетих година, када је ЛЕГО званично ушао на југословенско тржиште, па до данас текао његов комерцијални живот: како се добављао, продавао, рекламирао. Такође ћемо приказати и начине на који је ЛЕГО био коришћен у игри, у приватним просторима, јер је игра са овим коцкама обележила детињство, разигравала машту и обликовала игру више генерација деце, који су рођени и одрастали у Југославији и Србији.

 

***

 

У четвртак, 10. маја 2018 у 15 сати у Земаљском музеју Босне и Херцеговине биће отворена изложба Етнографског музеја у Београду под називом Текстил и украшавање у култури Срба XIX и прве половине XX века ауторки Марине Цветковић и Јелене Тешић Вулетић.

Одабраним предметима Етнографски музеј у Београду представља богато етнографско културно наслеђе Србије настало у сложеним историјским оквирима, етничким процесима и специфичним културним условима. Изложени предмети су сведочанства вековног знања, искустава, вештина и стваралаштва српског народа.

Поред изразите вишеслојности етнографског културног наслеђа где доминира словенски, односно, српски културни слој, на основу специфичних типолошких карактеристика с временом су се издвојиле три културно-географске целине: панонска, динарска и централнобалканска. На тим просторима Срби су вековима живели самостално или у етнички мешовитим срединама.

У Етнографском музеју у Београду чува се више од 50.000 етнографских предмета, већином из XIX и прве половине XXвека. Најбројнији су предмети које је израђивало, обликовало, украшавало и користило сеоско становништво. Наиме, земљорадници и сточари су у прошлости чинили већину становништва. У мањем обиму, фонд Етнографског музеја садржи и део стваралаштва сеоских и градских занатлија.

На изложби Текстил и украшавање у култури Срба XIX и прве половине XX века  одабраним текстилним рукотворинама и накитом указје се на богатство српског етнографског културног наслеђа, истичу се разноврсност и сложеност значења изложених предмета и скреће пажњана изражену ликовну димензију народног стваралаштва. Иако је ликовност евидентно присутна и на другим етнографским предметима израђеним од дрвета, керамике, метала и камена, најизраженија је и најинспиративнија управо на текстилним рукотворинама и на накиту.

Народно ликовно стваралаштво обједињује заједничке културне вредности и естетику, представља колективни израз, док истовремено истиче посебност културног идентитета српског народа. Ово стваралаштво се креће у наслеђеним моделима, задатим оквирима који се преносе са генерације на генерацију. Процес преображавања овог стваралаштва одвијао се лагано, у дугим временским размацима.

Текстилни предмети и накит су у свом ширем културном контексту били носиоци и бројних ознака идентитета: социјалних, родних, означавали су узраст, статус, верску и националну припадност. Имали су и важну улогу у обичајном и социо-комуникацијском животу појединца и заједнице којој су припадале. Тако су, на пример, накит и текстилне рукотворине били незаобилазни у свадбеним обичајима. Девојка је приликом удаје у нови дом доносила богату спрему која је садржала разноврсне наменски прављене текстилне рукотворине. С друге стране, млада је имала централну улогу у свадбеним обичајима, те је своју свадбену ношњу додатно украшавала брижљиво одабраним накитом и раскошним оглављем. Управо су ови елементи кићења сублимирали различита значења: економска, статусна и заштитна (магијска). Традиционални накит на изложби израђен је различитим техникама и од различитих материјала, у распону од најједноставнијих до занатски веома сложених производа.

Изложба је отворена до 10. јуна 2018.

 

 

Фотографије изложбе:

 

***

 

У среду 26. јуна 2017.  је у Националном музеју у Њу Делхију, у 18 сати по локалном времену, Етнографски музеј у Београду отворио изложбу Текстил и украшавање у култури Срба XIX и прве половине XX века ауторки Марине Цветковић и Јелене Тешић Вулетић, музејских саветница.

После индијског ритуала паљења свећица за добру срећу и успешан почетак, поздравним говором се публици  обратио др Б. Р. Мани, директор Националног музеја који је реч дао др Мирјани Менковић, директору Етнографског музеја. Госпођа Менковић је аудиторијум упознала с просторним, друштвеним и културним контекстом из кога потиче материјал приказан на изложби. Изложбу је отворила госпођа Рашми Верма, државни секретар Министарства културе и туризма Републике Индије.

Изложба је отворена у присуству већег броја представника Владе Републике Индије, дипломатског кора и представника културног и јавног живота Њу Делхија и Индије.

Изложба је реализована уз подршку и сарадњу Министарства кулутре и информисања Републике Србије, Министарства спољних послова и Амабасаде Републике Србије у Индији.

Говор др Мирјане Менковић

О нашој изложби на сајту Амбасаде Републике Србије у Индији:

http://www.newdelhi.mfa.gov.rs/newstext.php?subaction=showfull&id=1501145926&ucat=19&template=Frontpage3_thread

http://www.newdelhi.mfa.gov.rs/cir/gallery.php

 

 

***

 

Од 31. маја 2017. у Центру за културу Вељко Дугошевић, Кучево, у оквиру манифестације Хомољски мотиви, биће представљена изложба Гуњ, јелек и прслук, аутори: Татјана Микулић и Вилма Нишкановић.

 

У оквиру овогодишње манифестације Музеји Србије 10 дана од 10 до 10, а у складу са темом Музеј у гостима, изложбе Етнографског музеја у Београду биће представљене у Јагодини и Новом Пазару.

11. маја у 13 сати у Музеју Рас у Новом Пазару биће отворена изложба Писмо и традиција: натписи на етнографским предметима, ауторке Вјере Медић.Изложба ће бити отворена за посетиоце до 30. јуна 2017.

О изложби

У фонду Етнографског музеја којег чини преко 50.000 етнографских предмета традиционалне културе Срба и осталих народа са простора Србије и ширег Балканског простора из периода 19. и 20.века, издваја се група од 1200 музејских предмета на којима су обликовани мотив и слова и словних натписа. Ови специфични мотиви изведени на предметима материјалне, друштвене и духовне културе представљени су на изложби у више различитих облика: као појединачно слово или иницијал, монограм – композиција иницијала и украсног, хералдичког или симболичког мотива, у облику имена и презимена или имена и звања, краћег или дужег натписа.

Основну карактеристику издвојене грађе представљају разноврсни предмети, који се према примарној употреби у свакодневном животу и према етногеографском пореклу, у Етнографском музеју чувају и истражују у оквирима систематски формираних музејских збирки: Привреде, Заната, Покућства и посуђа, Текстилног покућства, Народних ношњи, Справа и помагала, Музичких инструмената, Накита, Оружја, Предмета уз обичаје, Народних знања и веровања и осталих збирки.

Поред тога, разноликост садржаја и форми натписа на овим предметима нагласили су и  комплексна значења која су етнографски предмети и натписи на њима имали у традиционалном животу појединца и заједнице, неовисно о њиховој техничкој, уметничкој или формалној разноликости.  На изложби су приказане неке од најважнијих функција натписа:

-Натписи као историјски извор

-Натписи као ознака идентитета

-Натписи у функцији означавања власништва

-Иконографска функција натписа

-Натписи као средство комуникације

-Заветни или вотивни натписи

-Симболички натписи

-Ликовна функција натписа – писмо као орнамент и сигнатура аутора.

Анализом различитих функција натписа на етнографским предметима прати се однос, развој и преплитање утемељених вредности традиционалног српског друштва 19. и 20. века са његовим тежњама за усвајањем токова савременог европског грађанског друштва и просветом као приоритетом.

Од ретке појаве словних натписа на предметима из духовне културе до велике заступљености мотива писма на предметима свакодневне употребе осликава се процес неформалног описмењавања становништва и рефлексија развоја институционалног школства и просвете. Такође представља и пример виталности српске традиције која је савремене културне тековине усвојила на специфичан начин.

11. маја у 19 сати у Завичајном музеју у Јагодини биће отворена изложба Живот народа и претрајавање храмова: фотографска сведочанства Етнографског музеја, аутора: Јелене Савић и Бојана Јовановића. Изложба ће бити отворена за посетиоце до 11. јуна 2017.

О изложби

У документацији Етнографског музеја чува се известан број негатива и фотографија који  садрже представу православних храмова и народа окупљеног око њих. Док је на цртежима архитектуре често испред грађевине приказана људска фигура, на фотографијама је избегавана, како би се добио савршен, вечан, а не „ефемеран“ утисак.  Суштински, сами споменици делују вечно тек уз живот који тече крај њих и који је привремен. Разлог снимања људи уз храмове био је у представи обичаја, најчешће прославе црквене славе, када би се сви оденули у „недељно рухо“, показујући тако различите врсте сеоског, грађанског и комбинованог одела. Цркве и манастири су на тај начин претрајавали кроз време као жиже окупљања становништва.У избору фотографских сведочанстава Етнографског музеја представили смо она која граде повесницу од најстаријих храмова преко готово свих средњовековних, до појединачних познијих храмова, па све до данашњег времена. Заједничка одлика им је непрекинут живот, на којима блесне детаљ, попут домаћих говеда, буша, магарета, државног службеног возила, сада олдтајмера, ситница на ношњи, попут веза на кошуљи, сата на ланцу или одликовања.

18. маја у 19 сати у Завичајном музеју у Јагодини, др Милош Матић одржаће предавање о издавачкој делатности Етнографског музеја у Београду.

 

***

 

У оквиру дана града Панчева и манифестације 16. Етно глас, сусрети певачких група у Панчеву је отворена изложба Гуњ, јелек, прслук ауторки Вилме Нишкановић, музејског саветника Етнографског музеја у Београду и др Татјане Микулић, вишег кустоса Етнографског музеја у Београду.

Дана 7. 11. изложбу су отворили Дејан Трифуновић, уметнички директор КУД Станко Пауновић, Немања Ротар члан Градскок већа задужен за културу и омладину и др Мирјана Менковић, директор Етнографског музеја у Београду.

Изложба ће бити отворена до 21.11. 2016. у холу Градске управе у Панчеву.

 

***

 

У петак 7. 10. 2016. у Музеју тепиха Азербејџана, у Бакуу, у присуству дипломата, стручне јавности и бројне публике, отворена је изложба Етнографског музеја у Београду Игра шарених нити: колекција пиротских ћилима Етнографског музеја у Београду, аутора Марине Цветковић, музејског саветника. На отварању изложбе говорила је др Мирјана Менковић, директор Етнографског музеја, а изложбу је отворила заменица министра културе и туризма Азербејџана.

До 6. новембра 2016. посетиоци изложбе ће моћи да виде 26 одабраних пиротских ћилима који представљају највиши домет текстилног стваралаштва Србије, и на којима се може
сагледати специфичан развој и трансформација пиротског ћилимарства као дела ширих друштвено-економских и историјских промена српског друштва.

https://www.youtube.com/watch?v=CXe9a28abVg&feature=youtu.be

http://www.medeniyyet.gov.az/news-details?id=2768

http://news.atv.az/az/culture/79896-xalca-muzeyinde-serginin-acilisi

http://azertag.az/xeber/Xalcha_Muzeyinde_Pirot_kilimlerinin_sergisi_achilib-999592

http://www.azerbaijan-news.az/index.php?mod=3&id=107138

http://www.asanradio.az/news/5287

http://salamnews.org/az/news/read/239277

http://www.azcarpetmuseum.az/news-322.html

http://www.aznews.az/index.php?c=news&id=120128

http://azerbaijan.az/portal/newsaz.html?action=GetFullNews&ldid=2005-07-26&ltid=21%3A41%3A33&ndid=2016-10-08&nid=4

http://arxiv.az/az/azertag.az/73937969/Xalca+Muzeyinde+Pirot+kilimlerinin+sergisi+acilib

http://ensonxeber.az/15903-xalca-muzeyinde-pirot-kilimlerinin-sergisi-acilib-xalca-muzeyinde-pirot-kilimlerinin-sergisi-acilib-fotohtml

http://klipler.tv/news/shownews/80674-xalca-muzeyinde-serginin-acilisi-fotolar.html

http://azeri.press/medeniyyet/284497-xalca-muzeyinde-serginin-acls–fotolar.html

image-0-02-05-00d927c56ba293bb3a728bacd40ee3eb099108746c022a407a83a4258cae8700-V  image-0-02-05-6f9687305fc606b100c4128d64316d5b7fa772c358f8b0036e3b06b9741b229b-V

image-0-02-05-3f3c8792b3647c15c975ddec1b92e66b00da18d7ad8b13e7d51e32d48d5ff7b6-V

image-0-02-04-3dc60d80e92db40bdb3f99b34c81b8bfca3a537117976508f29ea1cff6a28af8-V

 

***

 

Од 28. јануара 2015.  Кад сви ћуте оне говоре, Мирослав Митровић, Музеј у Руми

Изложба Где сви ћуте оне говоре: гусле Етнографског музеја у Београду биће отворена у  четвртак, 10. децембра 2015. у 18 сати у  малој сали Музеја Срема

Аутор изложбе: Мирослав Митровић, виши кустос, етнолог

На изложби Где сви ћуте оне говоре – Гусле Етнографског музеја у Београду по први пут од оснивања Етнографског музеја јавности су представљене одабране гусле из Збирке народних музичких инструмената.

Изложба ће бити отворена за посетиоце до 8. јануара 2016. године.

***
Изложбом Шумадијска сукња 1860–1960, 5.  новембра 2015. отпочео је 15. Етно глас  фестивал у Панћеву

Аутор изложбе: мр Татјана Микулић, кусттос

Изложба приказује специфичан развојни пут и трансформације које је доживела шумадијска сукња. Она је чинила незаобилазан део женског одевног инвентара, а током времена је постала синоним шумадијске женске ношње. У корпус одевања сеоске жене ушла је 60-их година 19. века, под утицајем градског обрасца одевања. Током наредних деценија доживљавала је бројне промене у кроју, материјалима од којих се израђивала, димензијама, декорацији и колориту. Изложене сукње представљају избор из збирке народних ношњи Србије Етнографског музејa у Београду.

Изложба ће бити отворена за посетиоце до 8. новембра 2015. године.

 

***

 

И Бог, И Преци, православље и народна религија

Изложба И Бог, И Преци, православље и народна религија je приређена у Етнографском музеју у Београду 28. јуна 2013. године  поводом обележавња 1700 година од увођења слободног проповедања хришћанства на некадашњем простору Римског царства, потписивањем Миланског едикта 313. године у време цара Константина.

У сведеној форми, редукована због промене простора, гостује у Народном музеју у Панчеву од 20. 08. до 20.09. 2015. године.  Аутор изложбе је др Весна Марјановић, музејски саветник Етнографског музеја у Београду.  Координатор изложбе у Народном музеју у Панчеву је  Александра Лилић Јаковљевић, виши кустос.  Народни музеј у Панчеву и Етнографски музеј у Београду поседују до данас веома добру међумузејску сарадњу на свим пољима музејске делатности па и на пољу размене изложби.

Садржај изложбе И Бог, И Преци, православље и народна религија је религијски контекст народне перцепције хришћанства и православља. Подељена у два комплементарна дела: (1) канонски, православни део изложбе припада цркви и сакралном простору. Односи се на увођење духовности и религијских догми у животе људи пред Богом, усмерава правила понашања и одређује постизање равнотеже духовног садржаја свакодневице и празника; (2) преци су метафора народом контексту религије, прихватању светог простора укрштеног са веровањима у моћ предака и њиховим „снажним“ деловањем на овоземаљски свет.  Култ предака je преживео сва времена и у модерном добу се разоткрива у низу архаичних ритуала повезаних с погребним обичајима, али је видно присутан и у свим другим сегментима било да се ради о симболичном понашању у току свадбеног церемонијала или у време већих светковина током године.

 

***

 

Етнографски музеј у Београду на ЕKСПО 2015

Етнографски музеј у Београду – установа културе од националног значаја ће се у оквиру Светске изложбе ЕКСПО 2015, која се одржава у Милану од 1. маја до краја октобра 2015, представити изложбом Култура исхране Србијe ауторке Душице Живковић, музејског саветника. Изложба је у складу с централном темом Окуси храну, осети живот  и посвећена је феномену исхране који је, путем мултимедијалне презетнтaције, сагледан с различитих аспекaта, полазећи од географских, историјских и културних утицаја, преко начина припремања, чувања и конзумирања хране, до обичаја и ритуала у вези са исхраном. Важан сегмент изложбе је представљање обичаја породична слава који је у новембру 2014. године уписан на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства и део је друштвених ритуала и пракси у којем је, поред религијског, присутан и културни образац гошћења и гостопримства.

_MG_7447

***

 

Изложба Где сви ћуте оне говоре: гусле Етнографског музеја у Београду и гусларског друштва Петар Перуновић Перун из Зрењанина биће отворена у петак, 8. маја 2015. у  малом салону Народног музеја Зрењанин.

Изложбом Где сви ћуте оне говоре – Гусле Етнографског музеја у Београду Етнографски музеј је први пут од свог оснивања изложио и представио јавности одабране гусле из Збирке народних музичких инструмената, а прво гостовање ове изложбе је управо у Народном музеју Зрењанин. Етнографски музеј је издвојио око 50  гусала из своје збирке, сакупљаних од средине 19. века до данас. Изложба је подељена у пет целина. Прва целина представља гусле 19. века, време правог гусларства, време Вука и Његоша, Филипа Вишњића и Тешана Подруговића. Друга целина су гусле из периода Првог светског рата – гусле које су ношене и враћене са Солунског фронта међу којима се издвајају гусле које је израдио војник инвалид 1917. године у Бизерти, Тунис, од војничког шлема. Трећа целина обухвата гусле из времена између два светска рата, док четврту целину у овом историјском ходу гусала представљају гусле од Другог светског рата до данас. Посебну, пету целину чине гусле изузетно интересантне по посебном украшавању, необичним материјалима или ликовним техникама.

У склопу ове изложбе представљена је и поставка посвећена Гусларском друштву Петар Перуновић Перун из Зрењанина. На поставци су изложене гусле чланова Друштва, ношња динарског типа, као и гусле у зачетку и алат за израду овог музичког инструмента.

Затварање изложбе биће обележено промоцијом књиге Дејана Томића Гусле у стиховима српских песника.

Изложба ће бити отворена за посетиоце до 6. јуна 2015. године.

gusle

***
Словенски карневали

Изложба Словенски карневали  у којој је учествовало 12 словенских земаља отворена је у Палати УНЕСКО -а у Паризу 3. јуна 2014. Српску секцију о маскама, поворкама и карневалима, у име Етнографског музеја у Београду, представила др Весна Марјановић, музејски саветник. Изложба наставља своја гостовања, а прво у низу је гостовање у Етнографском музеју Истре у Пазину. Отварање изложбе је 14. фебруара у 10:30 и њиме отпочиње дводневни сусрет учесника изложбе и оних које интересује ова тема. Након отварања, планирана је посета смотри звончара у Матуљама, посета Звончарској музејској збирци у Рукавцу. У недељу се организује округли сто под називом Покладне традиције и проблем представљања другог у глобализираном свијету. Средином марта изложба се сели у Словенски етнографски музеј у Љубљану.

_MG_8074

***

 

Путеви хране у Србији

Мултимедијална изложба Етнографског музеја у Београду „Путеви хране у Србији“ аутора музејског саветника Душице Живковић биће одржана у Културном центру Србије у Паризу, од 19. новембра 2014. до 17. јануара 2015. годинe.

Користећи мултидисциплинарни приступ и полазећи од географски условљеног окружења, уз сагледавање историјског и друштвеног контекста и  културних утицаја, на изложби је представљена културе исхране, као незаоблазни део приватног, али и јавног живота сваког појединца. Пратећи ток прошлости јела и представљајући кухињу, јеловник и храну, од народне традиционалне сеоске софре, преко грађанске и владарске трпезе, сагледана је јединствена национална кухиња у Србији и кулинарски идентитети појединих региона, условљени многобројним локалним културним специфичностима.

Феномен исхране је посматран као процес, од производње и начина привређивања, промета, прераде и обраде намирница, конзумирања и коришћења, до обичајне праксе развијене у оквиру породичног и годишњег религијског циклуса. У том смислу, посебно интересантан сегмент изложбе је представљање обичаја „Породична слава“, који је номинован за упис на УНЕСКО-ву Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства у 2014. години и део је друштвених ритуала и пракси у којем је, поред религијског, присутан и културни образац гошћења и гостопримства.

 

..

——————–

На лудом камену
13–16. 11. 2014.

Изложба венчаних фотографија и цртежа невести из Србије, из збирки Етнографског музеја у Београду, биће представљена у оквиру 14. сусрета певачких група ЕТНО ГЛАС, у Панчеву.

Аутор: Весна Душковић, музејски саветник Етнографског музеја у Београду

Отварање изложбе је у четвртак, 13. новембра 2014. у 19 часова.

 

..

——————–

Шумадијска сукња 1860–1960
24. 10 – 22.11 2014.

На изложби се кроз 14 изложених експоната приказује специфичан развојни пут и трансформације које је доживела шумадијска сукња. Она је чинила незаобилазан део женског одевног инвентара, а током времена је постала синоним шумадијске женске ношње. У корпус одевања сеоске жене ушла је 60-их година 19. века, под утицајем градског обрасца одевања. Током наредних деценија доживљавала је бројне промене у кроју, материјалима од којих се израђивала, димензијама, декорацији и колориту. Изложене сукње представљају избор из збирке народних ношњи Србије Етнографског музејa у Београду.

Поставка изложбе биће у производном погону Казнено-поправног заводу за жене у Пожаревцу и она је у институцији оваквог типа вишеструко је значајна. На првом месту, осуђенице се упознају са историјатом и разноврсношћу сукања са наших простора, односно богатим културно-историјским наслеђем Србије. Са друге стране, оваквим проактивним приступом и ангажманом Музеј се позиционира као друштвено свестан и интерактиван елемент друштва, који утиче на подизање нивоа јавне свести у читавом друштву.

Изложба је реализована у сарадњи са Министарством правде, Управом за извршење кривичних санкција и Казнено-поправним заводом за жене у Пожаревцу. Реализацију изложбе омогућило је Министарство културе и информисања Републике Србије.

Аутор: мр Татјана Микулић

 

 

У оквиру изложбе Шумадијска сукња 1860-1960  за жене на издржавању казне у КП Заводу у Пожаревцу одржане су радионице веза и ткања. Петнаест осуђеница је имало прилику да се у уторак опроба у различитим техникама веза, док су јуче показале своје умеће у ткању гајтаном. Радионице је одржала конзерватор Данијелка Радовановић.

Стечено знање затворенице ће имати прилику да примене приликом декорације текстила који израђују у кројачници, дечијих играчака што ће широј јавности бити представљено на узвратној изложби у Етнографском музеју следеће године.

 

 

Данас, 24. октобра 2014.  је у Казнено-поправном заводу за жене у Пожаревцу отворена изложба „Шумадијска сукња 1860-1960“ ауторке мр Татјане Микулић.

Управо је на радни ангажман затвореница акценат ставио управник КПЗ-а Мирослав Исаковић који је истакао едукативни карактер и значај овакве изложбе за њихово креативно провођење времена. В.д. директора Енографског музеја у Београду др Мирјана Менковић истакла је да је ово први пут да неки музеј поставља изложбу у затвору и  указала на огромну важност друштвеног ангажовања музеја не само у Србији, већ и у свету.

 

..

——————–

Скривени свет балканских жена
Женска одећа за улицу с краја 19 и у 20. веку из колекције Етнографског музеја у Београду и Земаљског музеја Босне и Херцеговине у Сарајеву
10–30. септембар 2014.

У неколико последњих деценија с краја 20. и почетка 21. века, стицајем трагичних друштвених и политичких околностиизменила се културна слика бившег југословенског простора. Сложена и крхка југословенска друштвена конструкција, додатно је усложњена новим границама и поделама после окончања ратних сукова из деведесетих година 20. века. Културна сарадња између неких од највећих и најзначајнијих институција културе на Балкану, али и на простору Југоисточне Европе, какве су, неспорно, Етнографски музеј у Београду и Земаљски музеј Босне и Херцеговине у Сарајеву, није остваривана у дугом временском периоду. Усложњавању и тако тешког стања у области културне баштине у региону, додатно је допринело садашње безмало двогодишње принудно затварање врата Земаљског музеја за публику и потпуно незавидан положај у коме су се нашли запослени кустоси и особље Музеја.

Аутори: Мирјана М. Менковић и Светлана Бајић

 

..
——————–
Словенски карневали
3. јун 2014

Етнографски музеј у Београду, заједно са 12 словенских земаља, учествује на тој међународној изложби Словенски карневали у Палати UNESCO у Паризу.

Изложба је отворена у уторак 3. јуна у 13 сати, отварању је присуствовало више од 200 званица.

Изложба је под покровитељством UNESCO-а, а у организацији Форума словенских култура који ове године прославља 10 година рада.

Координатор изложбе свих словенских земаља Европе је Словеначки етнографски музеј из Љубљане.

Српску секцију о маскама, поворкама и карневалима, у име Етнографског музеја у Београду, представља др Весна Марјановић, музејски саветник.

 

..
——————–
Свадба у Србији крајем XIX и почетком XX века

Током Дана алжирске културе у Србији, одржаних од 29. маја до 24. јуна 2013. године, Етнографски музеј у Београду је био домаћин Националном музеју народне уметности и обичаја града Алжира који се нашој публици представио изложбом Свакодневни живот у граду Алжиру.

Етнографски музеј у Београду сада узвраћа посету и алжирској публици ће се у Палати културе града Алжира, од 18. маја до 18 јуна 2014, представити изложбом Свадбе у Србији крајем XIX и почетком XX века, ауторки Тијане Чолак-Антић и Вилме Нишкановић.

Циљ изложбе је да представи модел српске свадбе пре 100 година, али уједно и да покаже богатство и регионални диверзитет српског културног наслеђа, нарочито народних ношњи сачуваних у збиркама Етнографског музеја у Београду. Због тога је свака фаза свадбеног обреда представљена другом облашћу Србије: просидба девојке у источној Србији, излазак младе из њене родитељске куће у јужној Србији, венчање у централној Србији, улазак у младожењину кућу у граду и рођење детета у северној Србији.

Да би се показала универзалност српских свадбених обреда, приказана је свадба на примеру периода с краја XIX и почетка XX века. То је доба кад у српском друштву европеизација и урбанизација још нису узеле маха. Наиме, током XIX века Србија се налазила на прекретници. Ослободивши се вишевековне турске владавине поново је постала самостална држава, као што је била у средњем веку. Србија је, у жељи да се достигне напредак суседне Средње Европе, крајем XIX века била спремна на велике и брзе промене.

Музејска продавница и књижара др Сима Тројановић

У атријуму музеја налази се продавница сувенира. У њој можете купити копије средњевековног накита израђене од сребра, текстилно покућство, делове народних ношњи

Подржите нас

Подржите Етнографски музеј кроз донације, спонзорство или учлањењем у Клуб сарадника Етнографског музеја. Подршка јавности, појединаца, компанија и организација, помаже нам да изградимо и обновимо музеј, организујемо изложбе, унапредимо конзервацију, и развијамо своје едукативне програме.

Збирке

У музеју се чувају збирке предмета из ХVIII, XIX и XX века, али и старе и ретке књиге, фотографије, три велика албума акварела Николе Арсеновића који је сликао народне ношње од 1840. до 1870, радови Владислава Тителбаха, Карола Поп де Сатмарија (Carol Popp de Szathmáry), Ђоке Миловановића и радови неколицине сликара етнографа (Никола Зега, Драгутин Инкиостри, Олга Бенсон…). У збиркама се чува око 200.000 музеалија међу којима је више од 56.000 етнографских предмета.

Претражите сајт

×