Етнографски музеј Београд

Member of Museums.EU
  • Скорашњи чланци

  • Категорије

  • Архиве

  • Сељак у карикатури Јежа 1935-1990. године

     

    У среду, 10. фебруара 2021. године  отворена је излoжба Сељак у карикатури Јежа 1935-1990. године, ауторке др Татјане Микулић.

    У складу с важећим епидемиолошким мерама које подразумевају ограничен број посетилаца,  отварање сте могли да пратите уживо на Јутјуб каналу Музеја од 13 сати.

    Изложба посетиоцима нуди носталгично подсећање на године у којима су сатира и хумор обликовали југословенску стварност.

    Jeж je, кao вoдeћи сaтирични чaсoпис нa jугoслoвeнскoм прoстoру, низ деценија, зajeднo с њeму срoдним зaгрeбaчким Кeрeмпухoм, љубљaнскoм Пaвлихoм и сaрajeвским Чичкoм, крeирao и диктирao „пулс“ зaбaвнe штaмпe.

    У пeриoду од 1935. до 1990. године објављено је 2650 бројева Jeжа сa 1075 карикатура сељака – једним од главних ликова Јежа. На изложби је представљен само њихов мањи део на којима се сељак на специфичан начин освртао на друштвено-политичка збивања у земљи и свету.

     

    Приказане карикатуре распоређене су у четири целине:

    предратни период током кога сељак исмева свој тежак живот, решава националне проблеме у Краљевини и стрепи од ратних претњи;

    поратне године сељак је обележио као јунак пун елана, учесник социјалистичке обнове и изградње земље;

    „златно доба“, када у карикатури доминирају ведрије теме из свакодневице, сељакова опсесија судницама и кафанама, склоност пијачним преварама, a велику непознаницу представљала му је убрзана модернизација југословенског друштва;

    криза која се у последњој посматраној деценији огледа у суморним и тешким карикатурама које су рефлектовале економску и политичку кризу.

    Изложба истичe знaчaj кaрикaтурe кao сaжeтe визуeлнe фoрмe изрaжaвaњa. Указује на њен теоријско-методолошки потенцијал као извора истраживања, нарочито у културолошким проучавањима феномена одевања.

    Изложба је уједно и омаж Ошишаном јежу који је од свог првог броја објављеног 1935. године био и остао најзначајнији сатирични лист на овим просторима.

     

    Погледајте виртуелни обилазак изложбе

     

    Изложба ,,Сељак у карикатури Јежа 1935-1990. године”, ауторке Татјане Микулић води нас кроз чудесни свет Јежеве карикатуре током дугих 55 година.

    У првом у низу тумачења биће речи о почецима карикатуре у Србији. Сазнаћете за кога је нацртана прва карикатура, ко је читао Брку, а ко Геџу? Када су излазили Стратегијски разлози и Логорска клепетуша и када су Јежу ошишане бодље. Наравно, и откуд тај бескрајно симаптични сељак у карикатури?

    Наш јунак је на глави носио шајкачу која је, како ће се показати, током деценија мењала своја значења и попримала позитивне или негативне конотације у зависности од актуелних идеолошких стремљења.

     

     

    Погледајте интервју са Радивојем Бојичићем, главним и одговорним уредником листа ,,Јеж“

     

     

    Друго у низу тумачења посвећено је нашем јунаку, сељаку који је у годинама непосредно пред почетак Другог светског рата свој тежак положај, високе порезе и неслогу страначких лидера, уз неизбежну чашицу-две, коментарисао са својом браћом, сељацима Хрватом и Словенцем.

    Сазнаћемо од кога је више стрепео; да ли од ,,бриге” домаћих политичара или од европских ратних претњи? Ко су у првим деценијама 20. века били ликови оличени кроз приказе Џон Була, Ујка Сема, Маријане или Михела? А коју силу је симболизовао национални стереотип медведа?

    Сељак је носио шубару, док је шајкача асоцирала на војничку службу и славну ослободилачку прошлост.

    Погледајте видео:

    Треће у низу тумачења посвећено је турбулентном периоду од 1945 -1950. године у коме је доминирала афирмативна карикатура у соцреалистичком маниру најбоље ће скицирати речи Љубише Манојловића, тадашњег главног уредника Јежа: „Одозго из Агитпропа Централног комитета упозорења долазе у рафинираној форми. Да кроз шалу, смех и ведрину, нарочито снажан оптимизам, разгласимо наше успехе, да их поздравимо, подстичући на нове успехе, а да се истовремено подсмехнемо свим колебљивцима, скептицима, малограђанима и дешператерима. Да кроз хумор и сатиру откривамо, изобличавамо и жигошемо буржоазије града и села – да омету велико дело изградње социјализма. Али успехе, успехе истицати увек и пре свега.ˮ

    Наш јунак је на глави носио шубару, а капа шајкача постала је обележје државних непријатеља, војске и сеоске буржоазије.

    Погледајте видео:

    Током ,,златних” тридесет година, од 1950-1980. на Јежевим страницама доминирају ведрије теме из југословенске свакодневице. Исмевала се сељачка опсесија судницама и кафанама, склоност пијачним преварама, а велику непознаницу за њега представљала је убрзана модернизација друштва. Међутим, врло је вешто користио веспу, Мерцедес па и тв антену као статусни симбол у непрекидном такмичењу са, наравно, првим комшијом. Популарност фудбала, ЛОТО тикета, новокомпоноване музике, појава гастарбајтера и младалачких манифестација бунта оличених у конзумацији дрога и секса – све те теме пронашле су своје место уз сељака у карикатури.
    Шајкача је у карикатури представљала симбол простодушних сељака, некога на чији се рачун могло шалити. У извесном броју карикатура, током седамдесетих она је, кроз представу Србина, симболизовала етничку одећу.

    У оквиру пратећег програма изложбе, запутили смо се у Сремске Карловце и разговарали са Гораном Маравићем, истраживачем и колекционаром карикатура који у својој колекцији броји чак 2 милиона примерака. Одакле потичу његова интересовања која су преточена у двотомну историју југословенске карикатуре (у припреми и светске) сазнајте из нашег интервјуа.

    У оквиру пратећег програма изложбе, упутили смо се у Бешку како би смо се сусрели са Миром Стефановићем, познатим карикатуристом и сликарем. Миро је своје прве цртачке кораке направио управо у Јежу, а потом је своју богату каријеру наставио у Борби, Нин-у, Данасу. За свој рад награђиван је значајним међународним наградама, на конкурсима у Белгији, Бразилу, Јапану, Италији…
    Чак три његове карикатуре објављене у Јежу осамдесетих година прошлог века одабране су и приказане на изложби “Сељак у карикатури Јежа 1935-1990. године”.
    Погледајте интервју са Миром Стефановићем:

    Последње у низу тумачења изложбе о сељаку у Јежевој карикатури обухвата период од 1980-1990. године.
    Прву половину ове деценије обележиле су свакодневне теме, попут скупоће или несташица, да би се од 1984. године на насловницама Јежа појављивале карикатуре са освртом на политичку ситуацију у земљи, односно, исељавање са Косова.

    Шајкача у карикатури није више представљала обележје социјалног слоја, сељака, већ је кроз представу исељеника, Србина, симболизовала читав народ. Као ознака идентитета она наглашава и истиче хомогеност једне групе у односу на другу и на тај начин постаје етничка одећа. Њеном употребом уочава се функција одевања као моћног елемента политичке доминације и социјалне регулације.
    Изложба је отворена до 10. јуна 2021. године.

    Изложба је отворена до 10. јуна 2021. године.

    Претражите сајт

    ×