Етнографски музеј Београд

Member of Museums.EU
Календар Догађања
радно време музеја

Радионице

РАДИОНИЦЕ И ШКОЛЕ СТАРИХ УМЕТНИЧКИХ ЗАНАТА

У МАНАКОВОЈ КУЋИ

 

Етнографски музеј у Београду од почетка 90-тих година прошлог века успешно организује у Манаковој кући програм упознавања полазника са појединим старим традиционалним занатима и народним рукотворинама: ручно ткање, уметничка керамика, традиционални народни вез, златовез, филигран, итд.

Програми су конципирани у виду вишемесечних радионица које су прерасле у праве школе и базирају се на програмима који се спроводе на уметничким академијама и школама.

 

ШКОЛА РУЧНОГ ТКАЊА

 

Прве радионице настале су за време изложбе Торбе Србије у функцији преноса добара, ауторке Софије Костић, кустоса Етнографског музеја у Београду, која је одржана у Манаковој кући од 10. маја до краја августа 1990. За време трајања изложбе одржана је радионица ткања као пратећи део програма изложбе. Радионица је изазвала велико интересовање код публике, и то је била велика мотивација за сараднике изложбе Бранку Боројевић-Џокић, пројектанта изложбе и Надежду Ристић-Влајковић, академског сликара текстила и професора да направе озбиљнији програм за курс ткања са предавањем и практичном наставом. Овај курс који је одржан у оквиру изложбе Торбе Србије у функцији преноса добара био је претеча и инспирација свих каснијих курсева и радионица у Манаковој кући.

 

Ручно ткање тромесечни програм

Један циклус Школе ручног ткања траје три месеца, односно 12 термина (4 термина месечно), у трајању од 3,5 сата.

Пред сваки нови тромесечни циклус организује се промотивна, једнодневна радионица (трајање 3 сата).

Полазници школе, поред својих радова, добијају збирку ткачких шема, као и сертификат Етнографског музеја у Београду о завршеној Школи ручног ткања.

 

САДРЖАЈ И НАСТАВНЕ ТЕМЕ ОБУКЕ

 

Часови се реализују кроз практичан рад, односно ткање узорака различитих врста преплетаја, у комбинацији са теоријскиим делом наставе. Обрађују се технике ручног ткања на нитним хоризонталним разбојима, као и ћилимарске, односно таписеријске технике на вертикалном разбоју.

 

НИТНИ ХОРИЗОНТАЛНИ РАЗБОЈ

Наставне теме:

 

 

 

ВЕРТИКАЛНИ РАЗБОЈ

Наставне теме:

 

Ручно ткање – једномесечни програм

 

Мастер клас – Ткана чипка

Трајање: 4 термина, по 3,5 сата

Циљ мастер класа је да поново окупи полазнике који су прошли основни програм Школе ручног ткања и да им се понуди додатна обука која би подразумевала компликованије преплетаје. Сваки мастер клас обрађује неки ручно ткани предмет из богатих збирки Етнографског музеја у Београду, као и из спомен-збирке Х. Црниловића из Манакове куће. Ради се по мотивима орнаментике ручно тканих предмета као што су пешкири, прегаче и слично.

Наставне теме:

 

Школу ручног ткања води Ивана Чолић.

 

ШКОЛА УМЕТНИЧКЕ КЕРАМИКЕ

 

Са прекидом за време трајања рестаурације Манакове куће од 2014. до данас Школа уметничке керамике привлачила је несумљиво највеће интересовање код публике.

Школа је намењена свима који желе да упознају и науче овај стари и уметнички занат без обзира на узраст и професију, а чињеница да се у њу могу уписати само благовремено пријављени кандидати говори да је керамика постала привлачан позив за многе и начин да се уђе у свет уметности у коме се може открити пуно задовољства и стваралачких изазова.

Школа уметничке керамике организована је у два сегмента: основни и напредни ниво, сваки у блоку од три месеца, односно 12 термина (4 термина месечно), у трајању од 3 сата.

Пред сваки нови циклус организујемо информативну, уводну и бесплатну радионицу у трајању од једног сата.

Полазници школе, по завршетку обуке, поред својих радова, заједничке изложбе добијају и сертификат Етнографског музеја у Београду о завршеној школи уметничке керамике.

 

Програм школе уметничке керамике основни ниво

 

Наставне теме:

 

– Појам керамике, опрема и материјали

– Историјат керамике и традиција

Практичан рад:

– Форме прављене из руке, техником кобасица, плоча, комбиновано

– Ситна пластика и рељеф

– Утилитарна и декоративна керамика

– Цртеж, декор, боја

 

Програм уметничке керамике напредни ниво

 

Практичан рад:

 

– Рад на грнчарском точку

– Слободна форма – скулптура

– Коришћење калупа за потребе уметничког стваралаштва

– Употреба и начин коришћења глазура

– Основе технологије керамике

 

Школу уметничке керамике води Лазар Ранчић.

 

ШКОЛА ТРАДИЦИОНАЛНОГ ВЕЗА И ЗЛАТОВЕЗА

 

Школа традиционалног веза инспирисана је мотивима са предмета спомен збирке Христифора Црниловића која је изложена на сталној поставци у Манаковој кући:

 

НАРОДНЕ НОШЊЕ И НАКИТ ЦЕНТРАЛНОБАЛКАНСКОГ ПОДРУЧЈА ИЗ 19. И ПРВИХ ДЕЦЕНИЈА 20. ВЕКА

 

Природна околина, културно историјски утицаји, преношење знања с колена на колено као и лични стваралачки чин присутни су увек у обликовању народног стваралаштва. Оно је слика вештине, ликовног схватања и стваралачког домета народа који је преко орнамената, боја и техника извођења и врсте бодова проговорио из дубине свог бића, да би на свој начин и својом ликовношћу изразио тежњу за лепотом. Стваралаштво као шта је традиционални вез, обликовано је кроз векове, осим естетске и употребне намене, више или мање испољених ликовних карактеристика, у себи садржи и дубљи смисао, онај иреални, духовни, коме су подређене често и практичне и ликовне компоненте. Све су то разлози и више него довољни да се пробуди интересовање код публике и љубитеља овог уметничког заната и сачувају технике израде традиционалног веза као неизмерног блага и богатства етничких група централнобалканског подручја, сусрета истока и запада, трговачких спајања утицаја далеких култура и путописних записа која могу да послуже и као инспирација савременом употребном дизајну.

Оживљавање старих народних умећа и техника украшавања тканина део су тромесечног плана рада радионица златовеза и Школе традиционалног веза.

Програм рада школе сачинио је стручни тим:

Ирена Филеки, музејски саветник етнолог у Етнографском музеју и руковалац збирке Вез и чипке.

Данијелка Радовановић, конзерватор – саветник Етнографског музеја у Београду у пензији

Др ум Вера Марковић и Милена Ђурица, костимограф и кустос Манакове куће.

 

Школа традиционалног веза одржава се понедељком од 17:00 до 20:30 часова , траје укупно три месеца у два блока годишње.

Радионице златовеза одржавају се петком од 17:00 до 20:30 часова у трајању од једног месеца.

 

Пред сваки нови тромесечни циклус организује се информативна једнодневна радионица (трајање 3 сата) са предавањем о врстама и техникама народног веза и златовеза.

Полазници школе, поред својих радова, учествују на заједничкој годишњој изложби полазника школа и радионица старих уметничких заната као и сертификат Етнографског музеја у Београду.

 

Школу традиционалног веза и Златовез воде Данијелка Радовановић и Вера Марковић.

 

ДЕСЕТ ДАНА ФИЛИГРАНА

 

У оквиру летњег програма радионица за очување старих уметничких заната и према показаном великом интересовању посетилаца изложбе „РАСКРШЋЕ” која је приказана у Манаковој кући од 9. априла до 30. маја 2019. године аутора Горана Ристовића – Покимице, Манакова кућа је организовала школу за почетнике и љубитеље уметничког заната филиграна са називом „Десет дана филиграна“ у трајању од 16. до 27. јула 2019. Предавачи су били Горан Ристовић-Покимица и Ивана Стојановска Станковић. Због интересовања публике које и даље траје, ове радионице су у плану и за 2020. годину у оквиру летњег програма са циљем да буду део сталног програма радионица у Манаковој кући.

 

 

Музејска продавница и књижара др Сима Тројановић

У атријуму музеја налази се продавница сувенира. У њој можете купити копије средњевековног накита израђене од сребра, текстилно покућство, делове народних ношњи

Подржите нас

Подржите Етнографски музеј кроз донације, спонзорство или учлањењем у Клуб сарадника Етнографског музеја. Подршка јавности, појединаца, компанија и организација, помаже нам да изградимо и обновимо музеј, организујемо изложбе, унапредимо конзервацију, и развијамо своје едукативне програме.

Збирке

У музеју се чувају збирке предмета из ХVIII, XIX и XX века, али и старе и ретке књиге, фотографије, три велика албума акварела Николе Арсеновића који је сликао народне ношње од 1840. до 1870, радови Владислава Тителбаха, Карола Поп де Сатмарија (Carol Popp de Szathmáry), Ђоке Миловановића и радови неколицине сликара етнографа (Никола Зега, Драгутин Инкиостри, Олга Бенсон…). У збиркама се чува око 200.000 музеалија међу којима је више од 56.000 етнографских предмета.

Претражите сајт

×