Етнографски музеј Београд

Member of Museums.EU
Календар Догађања
радно време музеја

Вести

У оквиру циклуса Етнолошки филмови у Манаковој кући, у среду, 23. маја 2018. у 19 сати, биће представљени следећи филмови:

 

1) ДУХОВИ, Тајланд,, 4’ 30”, 2017

РЕДИТЕЉ Рајан Андерсон

ПРОДУЦЕНТ OXLAEY Media

СЦЕНАРИСТА Росмарин Онпром, Монруди Кунпет

КАМЕРМАН Рајан Андерсон

МОНТАЖА Рајан Андерсон

Шаман на југу Тајланда комуницира са сеоским духовима. Господин Тумсуан

повезује породице са духовима њихових мртвих рођака. Он је један од последњих

професионалних медијума на југу Тајланда. Током тродневног ритуала познатог

као „лимон“, он позива духове да уђу у једну жену из села. Када дух уђе у њено

тело, жена почиње да се тресе. „То је исто као када ветар додирује дрвеће“, каже

господин Тумсуан. „Видите да лишће трепери, али видите ли ветар? Не – али и

даље верујете да је то ветар.“ Духови су кратак документарни филм снимљен у

провинцији Сонгкла на Тајланду који приказује овај фасцинантан ритуал, коме је

тек мали број Тајланђана имао прилику да присуствује.

2) КУРУПИРА, Португалија, 11’ 45”, 2016

РЕДИТЕЉ Педро Фигеиредо Нето

ПРОДУЦЕНТ Педро Фигеиредо Нето

СЦЕНАРИСТА Педро Фигеиредо Нето

КАМЕРМАН Педро Фигеиредо Нето

МОНТАЖА Педро Фигеиредо Нето

Курупира је митолошко биће, које се често сматра демонским, а живи у шумама

Бразила. Овај документарни филм, снимљен у долини реке Жавари у Амазонији,

приказује једну од многих легенди о Курупири.

3) НЕОБИЧНА ПОВЕСТ О ПРИНЦУ ДЕТМЕРУ, Француска, 21’ 29 ”, 2017

РЕДИТЕЉ Адријен Ла Вапер, Корто Ваклав

ПРОДУЦЕНТ Адријен Ла Вапер

СЦЕНАРИСТА Адријен Ла Вапер, Корто Ваклав

КАМЕРМАН Адријен Ла Вапер

МОНТАЖА Корто Ваклав, Адријен Ла Вапер

Принц Детмер, познати конгоански плесач, управо је умро у популарном кварту

Бразавила. Породица организује сахрану и позива све његове пријатеље уз

уметничких кругова да му одају последњу почаст.

 

Модератор дискусије након пројекције филмова je Милош Рашић, докторанд на Одељењу за етнологију и антропологију, истраживач сарадник – Етнографски институт САНУ.

 

***

 

У петак 18. маја 2018. у Манаковој кући у 19 сати биће отворена изложба под називом Ипак похвала руци (Ручни рад – поља примене). Представљени аутори: Заим Баловић-Заџа, Марио Тадео Укмар – Теди, Љиљана Гавриловић.

Ова изложба је мала почаст ручном раду,  његовим различитим сазнајним аспектима и вредносним димензијама. Ручни рад представља једно од основних одређења људске врсте и има суштински утицај на настанак и развој људске цивилизације.

Изложба Ипак, похвала руци бави се оним перспективама ручног рада које се ближе везују  за област културе у ужем смислу речи, односно подручје уметности.  Представљена су три уметника и мајстора са својим опусима који обухватају различите видове ручног рада. Тај ручни рад,  примера ради, оставља траг у изради серијских реплика одређених традиционалних производа (попут накита), али може досегнути бољу естетску вредност и тржишну цену  у производњи униката. Ручни рад такође може удахнути нов живот већ коришћеним материјалима (поступак рециклаже), али и готовим а старим производима, кроз својеврсну “наивну“ рестаурацију као уметнички поступак.

Изложба представља производе уметничких заната и ликовне радове у распону од употребних предмета (попут лампи)  до чисто естетских, неутилитарних  форми. Такође, у радовима се неретко преливају изворне природне форме и материјали с минималним хуманим интервенцијама (дрво) , те једноставне металне механичке  справе, у контексту својеврсних уметничких инсталација у простору.

Изложбу ће пратити радионице у којима ће уметници израђивати сувенире или мање уникатне радове, уз објашњење целокупног радног процеса, технологија и поступака рада, као и осврте на процес из перспективе њихових  личних искустава и погледа на свет.

Један од циљева изложбе је и указивање на флуидност  границе између уметности и заната, што нам пружа могућност широке интерпретације вредности ручног рада.

Добар момак, скулптура, Заим Баловић Баџа

Изложба се остварује у оквиру манифестације Музеји за 10.

 

***

 

Поводом Празника рада, 1. маја 2018. изложбе у Етнографском музеју и у Манаковој кући ће бити затворене за посетиоце.

 

***

 

Поводом Ускрса, изложбе у Етнографском музеју и у Манаковој кући ће бити затворене за посетиоце 6, 8. и 9. априла 2018.

 

***

 

У среду, 11. априла у 19 сати у Манаковој кући ће бити одржана пројекција филма Наша планина. Након пројекције дискусија, модераторка је Маша Перуничић, кустоскиња, МА политиколошкиња.

 

О филму:

„НАША ПЛАНИНА“
Бразил
36′, 2016
Редитељ / Сценариста / Камерман / Монтажа
Палома Јањез Серано, Бенџамин Љоренс Рокамора, Стефанија Виља, Даниел Лема,
Клара Клајнингер, Спирос Герусис
Продуцент
Big Tree Collective
У Рио де Жанеиру, десеторо младих људи који потичу из сасвим супротних
социоекономских средина – Гавее, богатог краја, и фавеле Росиња, планирају да сниме
документарни филм о филму на ком раде. Млади учесници у пројекту одлучују да
користе ресурсе и знања која им пружа организација Big Tree Collective како би
филмским средствима истражили социо-просторно сегрегирање заједничког окружења
у ком се одвија њихов свакодневни живот. Филм открива личне приче становника са обе
стране планине кроз размишљање о креирању наратива документарног филма који
говори о омладини. Овај експериментални филм приказује креативно сведочанство које
открива вакуум стереотипа, нудећи нове ставове и перспективе које предвиђају бољу
будућност како за обе заједнице, тако и за град.
Након пројекције дискусија, модераторка је Маша Перуничић, кустоскиња, МА политиколошкиња

 

***

 

У среду, 4. априла у 19 сати, у Манаковој кући ће бити приказан филм Мали људи, велико дрвеће. Након пројекције филма биће одржан разговор о филму. Модератор разговора биће Реља Пекић, МА етнолог-антрополог.

 

О филму:

„МАЛИ ЉУДИ, ВЕЛИКО ДРВЕЋЕ“
Русија
45′, 2016

Редитељ: Вадим Витовцев
Продуцент: Олга Мичи
Сценариста: Вадим Витовцев
Камерман: Александар Кипер, Вјачеслав Красаков, Михаил Гудаков
Монтажа: Дмитри Гаенко

Централноафричка Република. У сенци подсахарских прашума живи племе најнижих људи на Земљи – Бака пигмеја. Они иду у лов у потрази за месом и беру плодове великог дрвећа, исто као што су то чинили стотинама година уназад. Моле се шумским духовима и уче децу да поштују шуму и да од ње узимају само оно што им је стварно потребно. Али мало помало, њихов традиционални начин живота се мења под притиском културе „Великог света“.

 

***

 

У уторак, 28. марта у 19 сати почиње програм под називом Етнолошки филмови у Манаковој кући. У оквиру овог програма биће приказивани најбољи филмови са Међународног фестивала етнолошког филма.

Овог четвртка биће приказан филм под називом Зграби и бежи (Grab and run), режија Розер Корела (Roser Corella). Разговор након пројекције.

О филму:

Након што је Киргистан добио независност 1991. године, дошло је до оживљавања древне праксе алакачу, која се грубо може превести као „укради и бежи“. Више од половине жена из Киргизије удаје се након отмице од стране будућих мужева. Неки успевају да побегну након насиља и мука, али већину ипак убеде да остану због традиције и страха од скандала. Алакачу је био забрањен у совјетском периоду, а незаконит је и према кријумчарском законику Киргизије. Ипак закон се ретко примењује када жене треба заштитити од ове насилне праксе.

 

***

 

У петак 23. марта у 19 сати,  у простору Манакове куће (ул. Гаврила Принципа бр. 5) биће отворена изложба Дамаст – између заната и уметности, аутора Милана Панића, кустоса Етнографског музеја у Београду.

Посетиоци ће имати прилику да се  упознају са мануфактурним процесом израде ове специфичне декоративне тканине. На изложби се приказује промена односа заједнице према некада цењеном и угледном уметничком занату, породичним и колективним вредностима и наслеђу, као и спремност појединца да, кроз лични пример, допринесе да се ово вредно знање сачува и пренесе на наредне генерације.  А ова изложба управо представља један мањи допринос у остваривању тог циља.

 

***

 

Поводом Сретења, 15. фебруара 2018. улаз у Етнографски музеј у Београду и у Манакову кућу  биће слободан.

Истим поводом ће се у Музеју у 14:30h  одржати свечани традиционални концерт хора Кир Стефан Србин.

16. фебруара 2018. изложба ће у Музеју и у Манаковој кући због обележавања Дана државности бити затворена за посетиоце.

 

 

Програм:

  1. Даворин Јенко (1835-1914) БОЖЕ ПРАВДЕ – химна Реублике Србије
  2. Миодраг Говедарица ОТЧЕ НАШ
  3. Исаија Србин (15. век) АГИОС О ТЕОС

солиста – Страхиња Савковић, тенор

  1. Орландо ди Ласо (16. век) АВЕ ВЕРУМ
  2. Стеван Шрам СВЈАТИЈ БОЖЕ
  3. Теодосије Хиландарац (14. век) СТИХИРА из службе Светом Сави

хармонизација Светолик Пашћан-Којанов

  1. Јосиф Маринковић (1851-1931) ВЕЧЕРИ ТВОЈЕЈА ТАЈНИЈА
  2. Петар Динев (1889-1980) РАЗБОЈНИКА БЛАГОРАЗУМНАГО

солиста – Светозар Вујић, бас-баритон

  1. Александар Гавански (1901-1972) ВЕЛИКО СЛАВОСЛОВЉЕ (одломци)
  2. ВОСТАНИ СЕРБИЈЕ

текст – Доситеј Обрадовић, хармонизација – Божидар Црњански

 

Уметнички руководилац – Миомира Станишић-Шпирић

 

***

 

У четвртак 8. фебруара у 19 сати, у Манаковој кући, одржаће се предавање проф. Станислава Станковића под називом Пустоодна светлост или четири кретања Христифора Црниловића.

Професор Станковић је предавач на Филолошком факултету Универзитета у Скопљу и Универзитета у  Приштини, и ради у Институту за српски језик САНУ у Београду. Као теренски лингвиста, бави се истраживањем српских народних говора у власотиначком крају, Биначком Поморављу, централном и јужном Косову, Доњем Пологу, Скопској Црној гори и широј кумановској регији, као и статусом и виталношћу српског језика на Косову и Метохији, као и проучавањем македонског језика у јужном Банату и његовим статусом и виталношћу у Републици Србији.

После предавања биће приказан филм Кучевиста или Душанов знак (Једна приповест о Скопској Црној гори), аутора Небојше Илића Илкета.

 

 

***

 

У петак, 2. фебруара 2018. у 19 сати у Манаковој кући биће представљена књига под називом Ракија – укус историје, вештина прављења, уметност испијања. Аутори су Зоран Радоман, Владимир Дуловић и Илија Маловић

Ово дело је настало као резултат четворогодишњег практичног и теоријског истраживања културе производње ракије и уживања у њој. Аутори ракију посматрају као продукт традиције, културе и историјског трајања српског народа. Књига садржи више од 400 фотографија и око 400 страница на којима су научне чињенице, али и занимљивости и савети.

 

Музејска продавница и књижара др Сима Тројановић

У атријуму музеја налази се продавница сувенира. У њој можете купити копије средњевековног накита израђене од сребра, текстилно покућство, делове народних ношњи

Подржите нас

Подржите Етнографски музеј кроз донације, спонзорство или учлањењем у Клуб сарадника Етнографског музеја. Подршка јавности, појединаца, компанија и организација, помаже нам да изградимо и обновимо музеј, организујемо изложбе, унапредимо конзервацију, и развијамо своје едукативне програме.

Збирке

У музеју се чувају збирке предмета из ХVIII, XIX и XX века, али и старе и ретке књиге, фотографије, три велика албума акварела Николе Арсеновића који је сликао народне ношње од 1840. до 1870, радови Владислава Тителбаха, Карола Поп де Сатмарија (Carol Popp de Szathmáry), Ђоке Миловановића и радови неколицине сликара етнографа (Никола Зега, Драгутин Инкиостри, Олга Бенсон…). У збиркама се чува око 200.000 музеалија међу којима је више од 56.000 етнографских предмета.

Претражите сајт

×