Етнографски музеј Београд

Member of Museums.EU
Календар Догађања
радно време музеја

Вести

У четвртак 17. јуна у 18 сати у Манаковој кући биће одржано предавање под називом Султани невруз и суфизам на Балкану. Предавач је Константин Новаковић, историчар уметности и фотограф.

Традиција обележавања Султани невруза, празника који означава долазак пролећа, али и дан рођења шиитског имама Алије задржала се међу појединим суфијским редовима до данас. Том приликом, дервиши изводе зикр, основни дервишки ритуал који представља слављење Бога, а који укључује пробадање посебним ритуалним оруђем. Суфизам или тесавуф представља мистични аспект ислама са циљем приближавања Богу путем који се назива тарик, кроз љубав, аскетизам и екстатичко јединство са Богом. Следбеници суфизма називају се дервишима односно суфијама а места њиховог окупљања су текије. Вековима присутан на Балкану, суфизам се и данас практикује у текијама широм региона, па тако на Косову, као и у Северној Мекедонији, Албанији и Босни и Херцегоивини постоји велики број дервишких заједница и активних текија.

Током предавања биће приказане фотографије, као и видео снимци обележавања Султани невруза којем је аутор присуствовао у више наврата и у различитим текијама, настојећи да документује и додатно истражи практиковање овог дервишког ритуала. Осим тога, предавање има за циљ да посетиоце упозна са основама суфизма, доласком овог мистичног правца ислама у наше крајеве, те локацијама у Београду које су у прошлости биле значајне за дервише.

 

***

У уторак, 15. јуна 2021. године од 18 часова одржаће се прва  информативна и уводна радионица у оквиру новог циклуса Школе уметничке керамике у Манаковој кући

***

У суботу, 12. јуна 2021. године у 19 часова у Манаковој кући биће отворена изложба матурских радова ученика Техноарт Београд школе за машинство и уметничке занате, смера јувелир уметничких предмета и гравер уметничких предмета.

Изложба је настала као резултат сарадње професора и ђака Техноарт Београд- школе за машинство и уметничке занате и кустоса у Манаковој кући, са жељом да се очува занатска умешност, вештина, естетика традиције и као надахнуће преточи у савремени и уникатни производ.

***

У четвртак, 10. јуна 2021. године у 18 часова у Манаковој кући биће одржано предавање под називом Иран у освит пандемије коронавируса. Предавач је Константин Новаковић, историчар уметности и фотограф.

У тренутку када почиње да се назире крај кризе и повратак уобичајеном животу чији саставни део за многе представљају путовања, путописно предавање о Ирану, земљи која је међу првима била погођена коронавирусом ће посетиоце упознати са путничким искуствима током последљих  дана „нормалности“ као и током драматичних  дешавања у тренуцима избијања пандемије.

Уместо уобичајене, „туристичке“ руте трагом културно-историјских знаменитости, пропутовање Ираном које ће овом приликом бити представљено било је усмерено пре свега ка фотографском документовању религијских церемонија и социјалних тема почевши од Курдистана на северозападу земље, традиционалног спорта зурхане у централним деловима Ирана, обележавања годишљице Исламске револуције Техерану, као и традиционалне женске ношње у јужној покрајини Хормозган. У том смислу, биће презентован материјал који је у вези са поменутом темом, уз осврт на сам доживљај путовања као и ситуацију која је у овој земљи настала појавом коронавируса.

***

У четвртак, 3. јуна 2021. године у 18 сати у Манаковој кући биће одржано предавање под називом Уметност на точковима: декорација возила у земљама Индијског потконтинента. Предавач је Константин Новаковић, историчар уметности и фотограф.

Декорација возила пристуна је у многим земљама широм света у којима су  локалне традиције овог вида фолклорне уметности попримиле препознатљив облик. Најпознатији примери оваквих возила су мататуи у Кенији, филипински џипнији, тап-тапови на Хаитију, те декотора камиони у Јапану. Овај феномен најраспрострањенији је у земљама Индијског потконтинента попут Пакистана, Индије и Бангладеша у којима су различите врсте декорисаних возила општеприсутне и представљају саставни део крајолика и идентитета многобројних урбаних средина. И док се феномен осликавања возила на Западу углавном везује за одређене субкултуре, у овом делу света он представља израз  припадности одређеним религијским и конфесионалним групама, локалних традиција и уопштено говорећи, светоназора њихових власника. У том смислу, богато декорисана возила у земљама јужне Азије неретко имају улогу статусних симбола. Радионице за опремање возила запошљавају десетине хиљада људи у овом делу света, представљајући значајну грану локалних привреда. Упркос великој популарности, као и чињеници да су у процес декорисања возила укључени многобројни традиционални занати, овај специфични вид народне уметности још увек није темељно проучен нити валоризован као форма културног наслеђа.

Посетиоци ће имати прилику да се упознају са феноменом украшавања возила, како у земљама Индијског потконтинента тако и глобално, процесом настајања декорација, симболиком и просторним диспозицијом мотива, као и његовом социјалном димензијом. Биће представљен материјал који је  настао је на терену, у многобројниом радионицама за декорисање возила у овом делу света током протекле деценије.

 

***

У четвртак, 27. маја 2021. године у 18 сати биће одржано предавање о животу и делу сликара Живка Стојсављевића, предавач је Константин Новаковић, историчар уметности и сликарев унук.

Уметничка заоставштина Живка Стојсављевића броји више стотина слика и цртежа који се чувају у музејима, државним установама и предузећима, као и многим приватним колекцијама у земљи и иностранству. Једна од најрепрезентативнијеих Стојсављевићевих радова из такозване „далматинске“ фазе коју карактерише присуство фолклорних и историјских тема обојених национално-романтичарским духом чува се у ликовној збирци Етнографског музеја у Београду. Наиме, слику Книнско народно коло (1928), која уједно представља његов први рад који је доспео у неку музејску збирку, Етнографски музеј у Београду откупио је непосредно по њеном настанку.

Книнско народно коло (1928)

 

Живко Стојсављевић (Бенковац, 1. октобар 1900 – Београд, 19. јануар 1978)

 

Живко Стојсављевић рођен је у Бенковцу, 1900. године. По завршетку гимназије у Задру, одлучује да настави своје школовање у Италији. Тамо, у периоду од 1918. до 1924. године завршава Краљевски институт лепих уметности у Фиренци и Виши краљевски институт лепих уметности у Риму. По повратку у своју родну Далмацију, прво ради у маниру сецесије, а касније потпада под утицаје конструктивног сликарства. По доласку у Београд, почетком тридесетих година, укључује се његов у уметнички живот, излажући неколико пута самостално, и редовно на колективним изложбама. У том периоду, његово сликарство поприма карактеристике београдске школе четврте деценије, и као такво може се подвести под одреднице поетског реализма и интимизма. Доследан сопственој поетици, и у послератном периоду упркос свим потешкоћама наставља да слика у сличном маниру. На кратко прекинуту излагачку активност наставља већ крајем рата, кроз учешће у небројеним колективним изложбама у земљи и  иностранству, редовно приређујући уз то и самосталне изложбе. Од 1952. године постаје члан Друштва српских уметника „Лада“. У Стојсављевићевој послератној стваралачкој хронологији јасно се издвајају два периода: зеленоплави, и позни, колористички. Први, присутан у његовом стваралаштву током четрдесетих и педесетих година, окарактерисан је чврстом формом, валерском моделацијом и колористичким изразом, са доминацијом карактеристичних, зеленкастих тонова. Позни период, који је трајао од почетка шезедсетих па до краја живота, обележен је повратком на импресионистички начин сликања, удружен са снажним колористичким изразом. Почевши од студентских дана, па све до дубоке старости бавио се декоративним зидним сликарством, фрескосликарством и израдом витража. Поред тога, радио је и у просвети током скоро четири деценије. Живко Стојсављевић је преминуо 1978. године у Београду.

***
Дарови (5. мај – 5. јун 2021)

У Манаковој кући од 5. маја до 5. јуна 2021. године можете погледати изложбу слика власотиначког уметника Александра Спасића под називом ,,Дарови“. На изложби су приказана 24 уља на платну инспирисана сталном изложбеном поставком Манакове куће „ Народне ношње и накит централно балканског подручја у 19. и првим деценијама 20 века“.

Изложбом „Дарови“ наставља се сарадња Етнографског музеја у Београду и Културног центра Власотинце на промовисању лика и дела Христофора Црниловића.

 

***

У понедељак, 2. новембра 2020. у 13 сати у Манаковој кући отворена је изложба под називом Прича о Нини ауторке Маје Марјановић.

Изложба је посвећена кустосу Нини Сеферовић (1947‒1991). која је била задужена за руковање збирком Христифора Црниловића и оживљавање програма у Манаковој кући од 1984. до 1989. године. У овом  кратком периоду остварила је узлет на културној сцени града  ауторским изложбама и изложбама својих колега, низ међународних сарадњи и атрактивних предавања. Изложбом „Прича о Нини“ у знак сећања на Нину Сеферовић,  Етнографски музеј одаје признање колегиници ванредног ентузијазма, смелости и истрајности чије су изложбе имале велику посећеност. Нина је на темељу Етнографске спомен-збирке Христифора Црниловића у Манаковој кући створила оазу културних исходишта, која се обраћала различитим групама посетилаца. Импресивни резултати за само шест година рада обавезују нас да се овом изложбом, кроз плакате, каталоге фотографија, рукописе и припреме, оним што нам је остало после ње, призовемо у сећање године када је започета ова прича…

 

Снимак са отварања изложбе Прича о Нини

 

***

 

Изложба Кошуља – увек, ауторке Маје Марјановић биће отворена у петак 26. октобра 2020. године у 13 сати у Манаковој кући (Гаврила Принципа бр. 5). На изложби ће бити приказане женске и дечје кошуље из Власотинца, део Етнографске спомен-збирке Христифора Црниловића.

Христифор Црниловић је значајан део својих истраживања посветио култури одевања у балканским градовима, наглашавајући сличности и разлике међу одевним предметима, бележећи њихов изглед и начин употребе.

Изложене кошуље су настале и ношене у Власотинцу крајем 19. века. Њима је Христифор Црниловић у своју збирку унео део матријалног наслеђа средине којој је и сам припадао, о чему сведочи кошуља коју је лично израдила његова мајка Василија.

 

***

 

У среду,  3. октобра 2019. године од 19 сати у Манаковој кући (Гавила Принципа 5) биће представљена књига ,,Лука у манастирима: о заустављеним тренуцима времена“ аутора Бориса Трбића и Јелене Туцаковић. 

 

Реч је о књизи која је написана у форми путописне прозе.
„Упоредо са секвенцом путовања кроз Стари Рас и Црну Гору, прожетом личним опсервацијама, бави се духовним и културним наслеђем, и историјским сећањима, покушавајући да одгонетне и рашчини због чега, раздвојени од простора где смо поникли, и даље покушавамо да се укотвимо тамо где још увек мислимо да припадамо“

***

 

Због техничких разлога Манакова кућа неће радити од 1. августа до 15. септембра 2018. године.

Хвала на разумевању!

 

***

 

У четвртак 26. јула 2018. године од 17 до 21 сат,  у оквиру манифестације Дани Власотинца у Манаковој кући, биће приређена промоција града Власотинца и манифестације Вински бал.

 

***

 

У четвртак 19. јула 2018. године у 19 сати, у оквиру манифестације Дани Власотинцау Београду, у Манаковој кући (Гаврила Принципа 5) ће бити отворена изложба слика Камен древног сневача, аутора Братислава Анђелковића – Бате из Вучја.

Изложбену поставку чине слике на каменим плочама, традиционалним употребним предметима, а биће изложено и тридесетак минијатура на различитим материјалима.

О изложби ће говорити академски сликар Ненад Станковић.

На отварању изложбе биће приказан и филм Камен древног сневача I и II, аутора Небојше Илића Илкета.

 

***

У петак 13. јула 2018. године у 19 сати у Манаковој кући ( Гаврила Принципа 5) биће одржана ретроспектива филмског стваралаштва 2006-2017 сниматеља Небојше Илића Илкета.

Током вечери ће говорити: Никола Лоренцин (професор режије на ФДУ у пензији), др Станислав Станковић (доцент Универзитета у Приштини Филозофског факултета у Косовској Митровици, сарадник Института за српски језик САНУ, Универзитета Кирил и Методиј и Филолошког Факултета Блаже Конески Скопље), Братислав Анђелковић-Бата из Вучја (сликар), Бранимир Станојевић (новинар).

                                         

***

 

У четвртак, 5. јула 2018. године у 19 сати у Манаковој кући (Гаврила Принципа 5) ће у оквиру Дана Власотинца у Београду бити отворена изложба Стара српска графика, легат Миодрага Нагорног.
На отварању изложбе говориће академик Динко Давидов и проф. др Срђан Марковић.

Збирка Старе српске графика, коју чине дрворези, бакрорези и литографије настале од почетка XVI до крајаXIX века,  део је сталне поставке Завичајном музеју у Власотинцу.

 

***

 

У суботу, 23. јуна од 11 до 14:30 часова у Манаковој кући одржаће се радионица израде накита од манистра (перлица). Поред учења израде традиционалног накита, ова радионица може да послужи и као инспирација за савремени дизајн.

ОПИС И ПЛАН РАДИОНИЦЕ:

1. Обилазак легата Христифора Црниловића. Предвиђено трајање за овај део радионице је 30 минута

2. Избор накита за израду: ћустек, наруквица или гривна, огрлица или јердан, бомбонице, писћуле…Планирање орнамента, скицирање и одабир шема, за овај део учесницима радионице ће бити представљени и дати на увид већ готови примерци накита и одштампане копије шема.

3. Израда накита уз асистенцију сарадника и организатора радионице. Учесници ће постати власници накита којег су израдили на радионици. У цену карте је урачунат материјал за израду накита.

Телефон за информације: 063 64 88 92, 011 30 36 114

 

***

 

У среду, 20. јуна 2018. у 19 сати у оквиру циклуса ЕТНОЛОШКИ ФИЛМОВИ У МАНАКОВОЈ КУЋИ #7 биће емитован филм ПА ЏО И ЛАВ.

 О филму:

Велика Британија 72’, 2016

РЕДИТЕЉ Бенџамин Вигли

ПРОДУЦЕНТ Ана Грифин

КАМЕРМАН Бенџамин Вигли

МОНТАЖА Бенџамин Вигли

СИНОПСИС

Филм се креће кроз простор и време, од Велике Британије до Гане, стварајући фантазмагорију тема које се истражују и доживљавају кроз Па Џоа и Џејкоба, а које подстичу публику да погледа у себе и своју културу и служе као сведочанство о богатим традицијама народа Га и уметности која заузима централно место у њиховим погребним обредима и националној баштини.

Модератор дискусије након пројекције филма: Вања Ристић, дипл. етнолошкиња-антрополошкиња, студенткиња мастер студија на Универзитету уметности у Београду.

 

Улаз на пројекцију филма се не наплаћује.

 

***

 

У четвртак, 14. јуна  2018. године од 16 до 17 часова биће одржана радионица израде накита под називом Ручна израда Византијског ланца ~  краљев преплет. Радионица је део пратећег програма у оквиру изложбе матураната и ученика Техноарт –школе за машинство и уметничке занате у Манаковој кући.

Радионица је показног карактера,  учесницима ће бити демонстрирана техника израде ланца и моћи ће самостално да праве преплет алкицама од материјала по личном избору.

Радионицу води: Деспина Четник – Црнчевић, професор са смера Јувелир уметничких предмета у Техноарт школи

 

***

 

14, 15, 16. јуна 2018. године од 20 часова у Манаковој кући ће се одржати аудио-визуелни перформанс на тему миграција Цинцара уз музичку пратњу.

Публика ће имати прилику да буде уведена у тему миграција Цинцара из Албаније и Грчке, из највећих цинцарских градова Москопоља, Крушева, Битоља у атмосфери рапсодије. Уз пратњу инструмента дудука пролази се кроз Манакову кућу и на тај начин се симболично наговештава долазак Цинцара у Србију и њихово потпуно сажимање са Србима. Кроз многе аспекте Цинцари се учвршћују у темеље грађанске класе у Србији.

Због свог богатства које су стекли сточарством, потом трговином а затим образовањем, они Србима остављају многа добра у трговини, политици , књижевности , науци и култури.

Кроз призму рапсода ( грчка реч која значи епски приповедач-појац) биће представљена компилација текстова најистакнутијих представника овог народа: Михајла Пупина, Николе Пашића, Коче Поповића, Јована Стерије Поповића, Бранислава Нушића и Борислава Пекића.

Аутор: Душанка Стојановић Глид; драматург: Неда Гојковић; кларинет: Владимир Гурбај; аудио: Љубомир Бандовић; видео: Миодраг Илић.

 

***

 

У среду, 6. јуна 2018. године у 19 сати, у Манаковој кући ће у оквиру циклуса програма Етнолошки филм бити представљен филм Обећање.

Улаз слободан.

 

О филму:

OБЕЋАЊЕ, Србија, Белгија , 74’

РЕДИТЕЉ 

Жељко Мирковић, Душан Гајић

ПРОДУЦЕНТ 

Душан Гајић, Жељко Мирковић

СЦЕНАРИСТА

Жељко Мирковић, Душан Гајић

КАМЕРМАН 

Миодраг Трајковић, Никола Мајдак

МОНТАЖА 

Павле Никић

СИНОПСИС

Француска породица настанила се у селу Рогљеву, да би са мештанима правила органско вино за међународно тржиште. Долазак странаца код неких је пробудио велике наде, а код других отпор и неповерење.

Модератор дискусије после пројекције, биће Владимир Перић, кустос-етнолог.

 

***

У Манаковој кући од 5. до 15. јуна 2018. године биће представљена изложба радова ученика и матураната Техноарт Београд-школе за машинство и уметничке занате.

Посетиоци ће моћи да види радове ученика који су настали протекле две године из више уметничко- занатских области, као што су: јувелир уметничког предмета, стилски кројач, конзерватор и рестауратор културног добра, калиграфско- сликарски радови ( писмо, минијатуре, иницијали…). Такође на изложби ће бити приказани овогодишњи матурски радови Техноарт школе, од којих су неки радови инспирисани предметима из Збирке Христифора Црниловића која се чува у Манаковој кући (накит).

Отварање изложбе је у уторак, 5. јуна 2018. године у 19 часова.

Изложбa је настала кроз сарадњу са професоркама Техноарт школе:

Деспина Црнчевић и Љиљана Лазовић

 

Контакта: Милена Ђурица, ликовни уредник програма, milena.djurica@etnografskimuzej.rs

 

 

***

 

У петак, 25. маја 2018.  године за Дан младости у 18 сати у Манаковој кући ће у склопу пратећег програма уз изложбу Ипак, похвала руци бити одржана радионица. Уметници ће на лицу места израђивати сувенире или мање уникатне радове, уз објашњење целокупног радног процеса, технологија и поступака рада, као и уз осврте на процес из перспективе њихових личних искустава и погледа на свет.

Програм:

Израда уникатног накита (Марио Укмар – Теди)

Од бабе до девојке– рестаурација мањих предмета (Заим Баловић- Заџа)

Израда минијатурних кућица од глинамола (Бојана Бан, акад. сликар)

 

***

У петак 25. маја 2018. године и у суботу 26. маја од 10 до 24 сата, Етнографски музеј у Београду ће се представити музејске сувенире и предстаљали програме, у оквиру манифестације Велика пијаца у организацији Београдског ноћног маркета.
***

 

У уторак, 22. маја 2018. године, у галерији Култруног центра Власотинце отворена је изложба О Христифору Црноловићу – почетак. Изложба је наставак сарадње између Етнографског музеја у Београду и Културног центра Власотинце, поводом обележавања 50 година рада Етнографског музеја у Манаковој кући.

Изложба се састоји из две целине: 19 личних предмета, које је користио Црниловић током свог истраживачког и научног рада и 5 постера, на којима је описан његов животни пут, главне карактеристике његовог рада, као и детаљи о самој збирци.

На отварању су говориле Весна Бижић Омчикус, музејски саветник и аутрор изложбе Јелена Туцаковић, кустос.

Фотографије изложбе:

 

 

 

***

 

У оквиру циклуса Етнолошки филмови у Манаковој кући, у среду, 23. маја 2018. године у 19 сати, биће представљени следећи филмови:

 

1) ДУХОВИ, Тајланд,, 4’ 30”, 2017

РЕДИТЕЉ Рајан Андерсон

ПРОДУЦЕНТ OXLAEY Media

СЦЕНАРИСТА Росмарин Онпром, Монруди Кунпет

КАМЕРМАН Рајан Андерсон

МОНТАЖА Рајан Андерсон

Шаман на југу Тајланда комуницира са сеоским духовима. Господин Тумсуан

повезује породице са духовима њихових мртвих рођака. Он је један од последњих

професионалних медијума на југу Тајланда. Током тродневног ритуала познатог

као „лимон“, он позива духове да уђу у једну жену из села. Када дух уђе у њено

тело, жена почиње да се тресе. „То је исто као када ветар додирује дрвеће“, каже

господин Тумсуан. „Видите да лишће трепери, али видите ли ветар? Не – али и

даље верујете да је то ветар.“ Духови су кратак документарни филм снимљен у

провинцији Сонгкла на Тајланду који приказује овај фасцинантан ритуал, коме је

тек мали број Тајланђана имао прилику да присуствује.

2) КУРУПИРА, Португалија, 11’ 45”, 2016

РЕДИТЕЉ Педро Фигеиредо Нето

ПРОДУЦЕНТ Педро Фигеиредо Нето

СЦЕНАРИСТА Педро Фигеиредо Нето

КАМЕРМАН Педро Фигеиредо Нето

МОНТАЖА Педро Фигеиредо Нето

Курупира је митолошко биће, које се често сматра демонским, а живи у шумама

Бразила. Овај документарни филм, снимљен у долини реке Жавари у Амазонији,

приказује једну од многих легенди о Курупири.

3) НЕОБИЧНА ПОВЕСТ О ПРИНЦУ ДЕТМЕРУ, Француска, 21’ 29 ”, 2017

РЕДИТЕЉ Адријен Ла Вапер, Корто Ваклав

ПРОДУЦЕНТ Адријен Ла Вапер

СЦЕНАРИСТА Адријен Ла Вапер, Корто Ваклав

КАМЕРМАН Адријен Ла Вапер

МОНТАЖА Корто Ваклав, Адријен Ла Вапер

Принц Детмер, познати конгоански плесач, управо је умро у популарном кварту

Бразавила. Породица организује сахрану и позива све његове пријатеље уз

уметничких кругова да му одају последњу почаст.

 

Модератор дискусије након пројекције филмова je Милош Рашић, докторанд на Одељењу за етнологију и антропологију, истраживач сарадник – Етнографски институт САНУ.

 

***

 

У петак 18. маја 2018. године у Манаковој кући у 19 сати биће отворена изложба под називом Ипак похвала руци (Ручни рад – поља примене). Представљени аутори: Заим Баловић-Заџа, Марио Тадео Укмар – Теди, Љиљана Гавриловић.

Ова изложба је мала почаст ручном раду,  његовим различитим сазнајним аспектима и вредносним димензијама. Ручни рад представља једно од основних одређења људске врсте и има суштински утицај на настанак и развој људске цивилизације.

Изложба Ипак, похвала руци бави се оним перспективама ручног рада које се ближе везују  за област културе у ужем смислу речи, односно подручје уметности.  Представљена су три уметника и мајстора са својим опусима који обухватају различите видове ручног рада. Тај ручни рад,  примера ради, оставља траг у изради серијских реплика одређених традиционалних производа (попут накита), али може досегнути бољу естетску вредност и тржишну цену  у производњи униката. Ручни рад такође може удахнути нов живот већ коришћеним материјалима (поступак рециклаже), али и готовим а старим производима, кроз својеврсну “наивну“ рестаурацију као уметнички поступак.

Изложба представља производе уметничких заната и ликовне радове у распону од употребних предмета (попут лампи)  до чисто естетских, неутилитарних  форми. Такође, у радовима се неретко преливају изворне природне форме и материјали с минималним хуманим интервенцијама (дрво) , те једноставне металне механичке  справе, у контексту својеврсних уметничких инсталација у простору.

Изложбу ће пратити радионице у којима ће уметници израђивати сувенире или мање уникатне радове, уз објашњење целокупног радног процеса, технологија и поступака рада, као и осврте на процес из перспективе њихових  личних искустава и погледа на свет.

Један од циљева изложбе је и указивање на флуидност  границе између уметности и заната, што нам пружа могућност широке интерпретације вредности ручног рада.

Добар момак, скулптура, Заим Баловић Баџа

Изложба се остварује у оквиру манифестације Музеји за 10.

 

***

 

Поводом Празника рада, 1. маја 2018. године изложбе у Етнографском музеју и у Манаковој кући ће бити затворене за посетиоце.

 

***

 

Поводом Ускрса, изложбе у Етнографском музеју и у Манаковој кући ће бити затворене за посетиоце 6, 8. и 9. априла 2018.

 

***

 

У среду, 11. априла 2018. године у 19 сати у Манаковој кући ће бити одржана пројекција филма Наша планина. Након пројекције дискусија, модераторка је Маша Перуничић, кустоскиња, МА политиколошкиња.

 

О филму:

„НАША ПЛАНИНА“
Бразил
36′, 2016
Редитељ / Сценариста / Камерман / Монтажа
Палома Јањез Серано, Бенџамин Љоренс Рокамора, Стефанија Виља, Даниел Лема,
Клара Клајнингер, Спирос Герусис
Продуцент
Big Tree Collective
У Рио де Жанеиру, десеторо младих људи који потичу из сасвим супротних
социоекономских средина – Гавее, богатог краја, и фавеле Росиња, планирају да сниме
документарни филм о филму на ком раде. Млади учесници у пројекту одлучују да
користе ресурсе и знања која им пружа организација Big Tree Collective како би
филмским средствима истражили социо-просторно сегрегирање заједничког окружења
у ком се одвија њихов свакодневни живот. Филм открива личне приче становника са обе
стране планине кроз размишљање о креирању наратива документарног филма који
говори о омладини. Овај експериментални филм приказује креативно сведочанство које
открива вакуум стереотипа, нудећи нове ставове и перспективе које предвиђају бољу
будућност како за обе заједнице, тако и за град.
Након пројекције дискусија, модераторка је Маша Перуничић, кустоскиња, МА политиколошкиња

 

***

 

У среду, 4. априла 2018. године у 19 сати, у Манаковој кући ће бити приказан филм Мали људи, велико дрвеће. Након пројекције филма биће одржан разговор о филму. Модератор разговора биће Реља Пекић, МА етнолог-антрополог.

 

О филму:

„МАЛИ ЉУДИ, ВЕЛИКО ДРВЕЋЕ“
Русија
45′, 2016

Редитељ: Вадим Витовцев
Продуцент: Олга Мичи
Сценариста: Вадим Витовцев
Камерман: Александар Кипер, Вјачеслав Красаков, Михаил Гудаков
Монтажа: Дмитри Гаенко

Централноафричка Република. У сенци подсахарских прашума живи племе најнижих људи на Земљи – Бака пигмеја. Они иду у лов у потрази за месом и беру плодове великог дрвећа, исто као што су то чинили стотинама година уназад. Моле се шумским духовима и уче децу да поштују шуму и да од ње узимају само оно што им је стварно потребно. Али мало помало, њихов традиционални начин живота се мења под притиском културе „Великог света“.

 

***

 

У среду, 28. марта 2018. године у 19 сати почиње програм под називом Етнолошки филмови у Манаковој кући. У оквиру овог програма биће приказивани најбољи филмови са Међународног фестивала етнолошког филма.

Ове среде биће приказан филм под називом Зграби и бежи (Grab and run), режија Розер Корела (Roser Corella). Разговор након пројекције.

О филму:

Након што је Киргистан добио независност 1991. године, дошло је до оживљавања древне праксе алакачу, која се грубо може превести као „укради и бежи“. Више од половине жена из Киргизије удаје се након отмице од стране будућих мужева. Неки успевају да побегну након насиља и мука, али већину ипак убеде да остану због традиције и страха од скандала. Алакачу је био забрањен у совјетском периоду, а незаконит је и према кријумчарском законику Киргизије. Ипак закон се ретко примењује када жене треба заштитити од ове насилне праксе.

 

***

 

У петак 23. марта 2018. године у 19 сати,  у простору Манакове куће (ул. Гаврила Принципа бр. 5) биће отворена изложба Дамаст – између заната и уметности, аутора Милана Панића, кустоса Етнографског музеја у Београду.

Посетиоци ће имати прилику да се  упознају са мануфактурним процесом израде ове специфичне декоративне тканине. На изложби се приказује промена односа заједнице према некада цењеном и угледном уметничком занату, породичним и колективним вредностима и наслеђу, као и спремност појединца да, кроз лични пример, допринесе да се ово вредно знање сачува и пренесе на наредне генерације.  А ова изложба управо представља један мањи допринос у остваривању тог циља.

 

***

 

Поводом Сретења, 15. фебруара 2018.  године улаз у Етнографски музеј у Београду и у Манакову кућу  биће слободан.

Истим поводом ће се у Музеју у 14:30h  одржати свечани традиционални концерт хора Кир Стефан Србин.

16. фебруара 2018. изложба ће у Музеју и у Манаковој кући због обележавања Дана државности бити затворена за посетиоце.

 

 

Програм:

  1. Даворин Јенко (1835-1914) БОЖЕ ПРАВДЕ – химна Реублике Србије
  2. Миодраг Говедарица ОТЧЕ НАШ
  3. Исаија Србин (15. век) АГИОС О ТЕОС

солиста – Страхиња Савковић, тенор

  1. Орландо ди Ласо (16. век) АВЕ ВЕРУМ
  2. Стеван Шрам СВЈАТИЈ БОЖЕ
  3. Теодосије Хиландарац (14. век) СТИХИРА из службе Светом Сави

хармонизација Светолик Пашћан-Којанов

  1. Јосиф Маринковић (1851-1931) ВЕЧЕРИ ТВОЈЕЈА ТАЈНИЈА
  2. Петар Динев (1889-1980) РАЗБОЈНИКА БЛАГОРАЗУМНАГО

солиста – Светозар Вујић, бас-баритон

  1. Александар Гавански (1901-1972) ВЕЛИКО СЛАВОСЛОВЉЕ (одломци)
  2. ВОСТАНИ СЕРБИЈЕ

текст – Доситеј Обрадовић, хармонизација – Божидар Црњански

 

Уметнички руководилац – Миомира Станишић-Шпирић

 

***

 

У четвртак 8. фебруара 2018. године у 19 сати, у Манаковој кући, одржаће се предавање проф. Станислава Станковића под називом Пустоодна светлост или четири кретања Христифора Црниловића.

Професор Станковић је предавач на Филолошком факултету Универзитета у Скопљу и Универзитета у  Приштини, и ради у Институту за српски језик САНУ у Београду. Као теренски лингвиста, бави се истраживањем српских народних говора у власотиначком крају, Биначком Поморављу, централном и јужном Косову, Доњем Пологу, Скопској Црној гори и широј кумановској регији, као и статусом и виталношћу српског језика на Косову и Метохији, као и проучавањем македонског језика у јужном Банату и његовим статусом и виталношћу у Републици Србији.

После предавања биће приказан филм Кучевиста или Душанов знак (Једна приповест о Скопској Црној гори), аутора Небојше Илића Илкета.

 

 

***

 

У петак, 2. фебруара 2018. године у 19 сати у Манаковој кући биће представљена књига под називом Ракија – укус историје, вештина прављења, уметност испијања. Аутори су Зоран Радоман, Владимир Дуловић и Илија Маловић

Ово дело је настало као резултат четворогодишњег практичног и теоријског истраживања културе производње ракије и уживања у њој. Аутори ракију посматрају као продукт традиције, културе и историјског трајања српског народа. Књига садржи више од 400 фотографија и око 400 страница на којима су научне чињенице, али и занимљивости и савети.

 

Музејска продавница и књижара др Сима Тројановић

У атријуму музеја налази се продавница сувенира. У њој можете купити копије средњевековног накита израђене од сребра, текстилно покућство, делове народних ношњи

Подржите нас

Подржите Етнографски музеј кроз донације, спонзорство или учлањењем у Клуб сарадника Етнографског музеја. Подршка јавности, појединаца, компанија и организација, помаже нам да изградимо и обновимо музеј, организујемо изложбе, унапредимо конзервацију, и развијамо своје едукативне програме.

Збирке

У музеју се чувају збирке предмета из ХVIII, XIX и XX века, али и старе и ретке књиге, фотографије, три велика албума акварела Николе Арсеновића који је сликао народне ношње од 1840. до 1870, радови Владислава Тителбаха, Карола Поп де Сатмарија (Carol Popp de Szathmáry), Ђоке Миловановића и радови неколицине сликара етнографа (Никола Зега, Драгутин Инкиостри, Олга Бенсон…). У збиркама се чува око 200.000 музеалија међу којима је више од 56.000 етнографских предмета.

Претражите сајт

×