Душковић, Весна, Пут дувана у Србији, Етнографски музеј, Београд, 2006.

95 стр.; илустр.; 21 cm

Тираж: 1500

Цена: распродато

Текст на српском и енглеском језику

…

Поред текста о гајењу дувана у прошлости, у каталогу се могу видети фотографије које сведоче о начину његове прераде (сечење, селекција и низање дувана), израде предмета који су коришћени за пушење (луле, наргиле, цигарлуци – муштикле, чибуци, кутије и кесе за дуван) и предмета који су служили за паљење дувана (машице, кресиво, кесе за кресиво). У Србији има мало писаних података о гајењу и употреби дувана и овим радом се скреће пажња на значај музејских предмета као драгоценог извора за проучавање и реконструкцију ове делатности на нашим просторима.

Шарац-Момчиловић, Вера, Чија је ово капа? Златом везена оглавља Српкиња од Сентандреје до Земуна и од Темишвара до Ђакова у XIX и првој половини XX, Етнографски музеј, Београд, 2006.

127 стр.; илустр.; 21 cm

Tираж: 700

Цена: 650 динара

…

Уводни део текста се односи на значајне догађаје и личности јужно – панонског културног подручја осликавајући друштвене околности Србије ХIХ и почетка ХХ века. У наредним поглављима описано је одевање богатих Српкиња са посебним освртом на златом везена оглавља: убрађаје, мараме и капе. Аутор анализира свечана оглавља као симболе, указује на културне утицаје централне и средње Европе на простору од Сентандреје до Земуна и од Темишвара до Ђакова.

Тешић, Јелена, Патина и сјај: накит инспирисан традицијом, Tomašević group, Етнографски музеј, Београд, 2006.

24 стр.; илустр.; 21 cm

Tираж: 500

Текст на српском и енглеском језику

Цена: распродато

…

Изложба Патина и сјај настала је као резултат сарадње између кустоса Јелене Тешић руковаоца збирке накита и Предрага Томашевића златара из Београда. Инспирисан накитом из збирке Етнографског музеја Томашевић је израдио колекцију уметничког накита. Његова креативност у изради испољава се у оквиру савремених стилова и прати европске трендове. Јелена Тешић пише о накиту из прошлости кроз поглавља: Наушнице, Накит за груди (огрлице), Привесак, Крст, Брошеви, Дугмад, Наруквице и Прстен.

Колекција јесен/зима 1867, српска колекција из Руског етнографског музеја у Санкт Петербургу: 6. децембар 2005 – 6. март 2006, аутори: Нишкановић, Вилма, Олга Карпова, Весна Бижић – Омчикус и Наталија Прокопјева, Етнографски музеј, Београд, 2006.

110 стр.; илустр.; 21 cm

Tираж: 700

Текст на српском и руском језику

Цена: распродато

…

Кроз три тематске целине: Српска колекција у збиркама Руског етнографског музеја (Олга Крапова), Свесловенска изложба у Москви (Весна Бижић – Омчикус), Ношње из српске колекције Руског етнографског музеја у Санкт Петербургу (Вилма Нишкановић) представљено је српско културно наслеђе које се чува у Руском етнографском музеју у Санкт Петербургу. Реч је о предметима традиционалне српске културе: народне ношње из Србије и других српских земаља, фотографије и архивски документи који представљају најстарији сачуван етнографски материјал. Предмети су 1866. године допремљени са Балкана у Москву за потребе одржавања велике етнографске изложбе и од тада се налазе у Русији. У прилогу се налази списак са каталошком обрадом предмета представљених на изложби. Овај материјал је први пут изложен у нашој земљи.

Родић, Зоран, Збирка покућства. I – Шкриње, ковчези, сандуци и наћве, Етнографски музеј, Београд, 2006.

114 стр.; илустр.; 21 cm

Tираж: 500

Текст на српском и енглеском језику

Цена: 600 динара

…

Шкриње су најстарији делови покућства сеоског и градског становништва коришћене за одлагање одеће, накита, новца и других драгоцености, али у одређеним приликама и за чување брашна и мешење хлеба. У српској култури посебна пажња је посвећена изради шкриња и начину њиховог украшавања. Аутор даје опис техника израде шкриња, материјале од којих су прављене и орнаментике која је на њима заступљена.

Традиционална култура Срба у Српској Крајини и у Хрватској, уредник Јасна Бјеладиновић – Јергић, Етнографски музеј, Београд, 2006.

215 стр.; илустр.; 21 cm

Tираж: 500

Цена: 400 динара

…

Централна тема студијског каталога је живот Срба на просторима Далмације, Лике, Горског Котара, Кордуна, Баније, Жумберка, Славоније, западног Срема и Барање. У тексту су обрађени етнички, конфесионални и историјски процеси и битни садржаји народног живота, документоване чињенице које непобитно потврђују континуитет од тринаест векова постојања Срба у оквиру граница данашње Хрватске. Спољни сарадници, међу којима су Ђорђе Јанковић, Андреј Вујновић, Слободан Милеуснић, Јован Илић и Славица Гароња – Радованац, својим студијама из области археологије, историје, становништва и народног усменог стваралаштва допринели су бољем разумевању културних процеса који су се одвијали на поменутим подручјима. Обраду етнолошких тема у каталогу, концепцију, избор материјала и поставку изложбе урадили су стручњаци Етнографског музеја у Београду: Братислава Владић – Крстић, Зоран Родић, Велибор Стојаковић, Вера Шарац – Момчиловић и Вјера Медић.