Прилози за Гласник Етнографског музеја у Београду достављају се редакцији до 1. августа текуће године искључиво у електронској форми, и то на електронску адресу redakcija@etnografskimuzej.rs.
Аутори су обавезни да за сваки прилог наведу своје име и презиме, научну и стручну титулу, институцију у којој су запослени, електронску пошту и број контакт телефона (пожељно мобилни) . Уколико има више аутора текста, потребно је појединачно за сваког од њих навести све горенаведене податке.
Текст прилога мора бити опремљен према даљим Техничким упутствима. Гласник се штампа ћирилицом и ауторима се препоручује да текстове прилажу писане ћириличним писмом. Уколико аутор приложи текст писан латиничним писмом подразумева се да прихвата издавачку политику Гласника и штампање на ћирилици. Текстови на страним језицима штампају се писмом језика на којем су писани. Сваки приложени текст се лекторише.
Сви текстови треба да буду написани у програму MicrosoftWord, на страни А4, писмом Times New Roman, величина 12 pt, проред 1,5 линија, уз обавезно означавање редног броја свих страница (пагинирање).
Сваки приложени стручни или научни рад мора да садржи следеће целине: име аутора, место запослења (институцију), наслов, апстракт, кључне речи, текстуални део рада, списак коришћене литературе, резиме.
Апстракт треба да садржи до 250 речи, а кључних највише до 8. У апстракту би требало представити проблем који се обрађује, метод који се користи и садржај текста у кратким цртама.
Текст рада може да има највише 9.000 речи, а монографске студије и етнографска грађа могу бити обима до 15.000 речи. Аутор има пуну слободу да унутар рада издваја целине, с тим што је дужан да издвојене целине јасно означи.
Аутори су обавезни да приликом цитирања и навођења литературе користе искључиво формат Chicago Manuel of Style, а детаљнија обавештењања потражити на електронској страници http://www.chicagomanuelofstyle.org/tools_citatio nguide.html
Цитирање унутар текста. У тексту се у заграду ставља презиме аутора и година издања одговарајуће библиографске јединице без зареза између презимена аутора и године, а по потреби се наводи број странице одвојен зарезом, нпр.:
(D’Andrade 1995) ili (D’Andrade 1995, 37) ili (Strauss and Quinn 1977, 121/136) или (Марјановић 2008, 25-29).
Списак литературе (референци) на крају рада навести по абецедном или азбучном реду презимена аутора, а уколико се наводи више библиографских јединица истог аутора које имају исту годину издања, оне се додатно означавају малим почетним словом абецеде, нпр. (Матић 2010а) .
Фусноте (напомене) при дну стране треба да садрже мање важне детаље, допунска објашњења, назнаке о коришћеним изворима (попут научне грађе, wеб страница, приручника и сл.), али нису замена за цитирану литературу. Цитирање неког аутора у фусноти једнако је начину цитирања у тексту.
Књиге (монографије):
Уколико постоје три или више аутора, пише се презиме првог аутора, а онда се додају имена и презимена осталих аутора. У цитирању у тексту наводи се само име првог аутора и додаје се скраћеница и др., односно ет ал. Након назива књиге прво се наводи место издања па издавач одвојен двотачком. Уколико има више издавача, они се одвајају цртицама. Уколико има више места издања, наводи се име само првог града.
D’Andre, Roy. 1995. The Development of Cognitive Anthropology. Cambridge: Cambridge University Press.
Strauss, Claudia and Naomi Quinn. 1977. A Cognitive Theory of Cultural Meaning. Cambridge: Cambridge University Press.
Ковачевић, Иван, Бојан Жикић и Иван Ђорђевић. 2008. Страх и култура. Београд: Српски генеалошки центар – Одељење ѕа етнологију и антропологију Филозофског факултета.
Уредник монографије или зборника радова:
Bonner, Simon J. (ed.) 2005. Manly Traditions. The Folk Roots of American Masculinities. Bloomington: Indiana University Press.
Gavrilović Ljiljana, Stojanović Marko (ur.) 2008. Muzeji u Srbiji – započeto putovanje, Muzejsko društvo Srbije, Beograd.
Поглавље у монографији или зборнику радова:
Fine, Gary Alan. 2005. „In the Company of Men: Female Accommodation and Folk Culture of Male Groups“. In Manly Traditions. The Folk Roots of American Masculinities, ed. Simon J. Bonner, 61-76. Bloomington: Indiana University Press.
Стојановић Марко. 2005. Улога музеја у одржавању идентитета дијаспоре. У Положај и идентитет српске мањине у југоисточној и централној Европи, САНУ, Научни скупови Књ. CIX, Одељење друштвених наука Књ. 25, Међуодељенски одбор за проучавање националних мањина и људских права, Београд, 413-420.
Чланак у штампаном часопису:
D’Andre, Roy and Michael J. Egan. 1974. The Color of Emotion. American Ethnologist I: 49-63.
Стојановић Марко. 2010, Манифестациони туризам у Белој Цркви – нови одговори на стара питања, Гласник Етнографског института САНУ 58, Етнографски институт САНУ, Београд 174-189.
Теза или дисертација:
Denby, P. 1981. The Self Discovered: The Car in American Folklore and Literature.PhD diss. Indiana University.
Ковачевић, Иван. 1981. Етнологија у српском просветитељству. Докторска дисертација. Универзитет у Београду – Филозофски факултет.
Wеб сите:
Wеб сите се наводи унутар текућег текста или у фусноти и обично се изоставља из листе референци. Уколико аутор жели да wеб страницу стави у листу референци, то може учинити на следећи начин:
Howard, Clark. 2001. The True Story of Charyl Chessman.
Доступно на:
www.crimelibrary.com/classics3/chessman/index.html
Закон о национализацији најамних зграда и грађевинског земљишта. „Службени лист ФНРЈ“ бр. 52/58. Доступно на: www.informator.co.rs/informator/tekstovi/privatizacija_102.htm-23k
Аутори треба да обрате пажњу на то где се стављају запета, двотачка и тачка. Такође треба да обрате пажњу на то да се библиографске јединице наводе оним писмом којим су штампане (ћирилицом или латиницом). Уколико се користе скраћенице приликом навођења литературе аутори су дужни да пре пописа коришћене литературе наведу и значење скраћеница чак и када су оне општепознате попут САНУ, ГЕИ, ГЕМ, СКГ и слично.
Сваки аутор уз свој рад може да приложи илустрације, табеле, графико- не, мапе и слично. Прилози морају бити у вези са садржајем текста. Аутор може приложени материјал да унесе у сам текст или да га приложи посебно.
У другом случају аутор је дужан да у тексту јасно означи који прилог где треба да стоји. Означавање се врши редним бројевима у облику:
Назив прилога број [број].
Примери: Слика број 1; Табела број 4; Мапа број 2 …
Иста ознака мора да се налази на одговарајућем месту у тексту. Материјални прилози се враћају ауторима на њихов захтев.
Резиме треба да буде дужине до 300 речи. У резимеу се представља проблем који је разматран у раду, метод који је коришћен и закључци до којих је аутор дошао. У резимеу не смеју да стоје фусноте, напомене или прилози.
Сви остали текстови (прикази, библиографије, хронике и сл.) немају апстракт, списак литературе и резиме. Дужина тих текстова треба да буде до 3.000 речи. Уз ову врсту текстова аутор може да приложи одговарајуће илустрације, које морају бити означене према истом принципу који важи за прилоге уз научне и стручне радове.
Уколико је аутор сам унео прилоге у штампану верзију текста, дужан је да исте прилоге дâ и у електронском облику као посебне датотеке. У том случају илустрације морају бити у једном од формата: .jpg, .tiff, .bmp, ре- золуције најмање 300 dpi. Табеле се прилажу у .xls формату, а графикони у .xlc или .xls формату. Уколико аутор у тексту користи посебне знаке или слова, дужан је да их приложи уз електронску верзију текста. Називи датотека (фајлова) треба да садрже презиме аутора и назив текста, односно прилога.
Примери: MaticShvatanjehigijene.doc; StojanovicSlika3.jpg; KovacevicTabela2.xls.
Електронски медији се не враћају. Редакција може аутору да врати рад на дораду уколико значајно одступа од наведених правила.