Радионице и школе традиционалних заната и старих уметничких техника

У циљу очувања, оживљавања и промовисања традиционалних заната као дела културног наслеђа Републике Србије установљен је програм радионица и курсева у Манаковој кући који непрестано траје још од почетка 90-тих година прошлог века.
Програми су прерасли кроз сарадњу са кустосима и афирмисаним занатлијама – уметницима у праве школе. Један од таквих је филигрански занат, налази се на листи заштите Нематеријалног културног наслеђа. Програми су прилагођени интересовању широког профила публике и посетилаца уз документарну подршку стручњака у Етнографском музеју и стручних сарадника ван музеја. Програми радионица и школа усклађени су у дужини трајања према комплексности садржаја и тежине заната, интересовању заинтересованих поштовалаца и љубитеља а честе су и струковне потражње у практичној обуци. За школе и радионице у Манаковој кући после затварањa које је било за време глобалне пандемије од скоро две године, порасло је интересовање, не само код суграђана већ и код туристичких агенција и страних амбасада, такође и у региону. Школе су подељене у пролећни, летњи и јесењи циклус. Ангажовање најбољих мајстора-уметника је важан сегмент који доприноси квалитету и угледу ове врсте програма, као и сарадња са Центром за НКН РС при Етнографском музеју. Радионице су део редовног плана програмских активности у Манаковој кући. Основни циљ школа и радионица старих и уметничких заната је популарисање културног наслеђа и етнографске спомен збирке Христифора Црниловића.
Програми су прилагођени савременим друштвеним тенденцијама и сачињени су од стручних тимова кустоса и афирмисаних уметника и занатлија. Намењени су публици широког спектра: различите полне и старосне доби, професионалне орјентације и образовног профила. Све школе имају уводна бесплатна предавања кустоса Етнографског музеја и сарадника – предавача, уз видео - пројекције. Том приликом интересентима се представља програм школе и кратка демонстрација на којој и сами имају прилику да учествују.
На крају завршеног годишњег програма радионица и школа, учесници који су успешно прошли обуку учествују на заједничкој изложби на којој имају прилику показати своје радове јавности. Тада организатор програма у присуству предавача занатских умећа и гостију из струке додељује сертификате о новом стеченом умећу и завршеној обуци.

Назад на листу

Школа мозаика Камен & лом

Школу води ликовни уметник Петар Вујошевић
Основни ниво обуке траје један месец, два пута недељно, уторак и четвртак од 17 до 20 часова.
У школи је практични рад подељен на три нивоа: почетни, виши и напредни ниво. Стичу се знања и вештине у изради мозаика на два начина (директним и индиректнм поступком), као и упознавање са могућностима материјала за рад и изливање у разним врстама малтера.
У току првог месеца (основни ниво обуке) полазници раде у инверзној техници процес израде мозаичке слике од идеје до реализације: идеја-скица- нацрт за мозаик, начин употребе алата, ломљење и обрада камена, одабир палете боја од камених тесера, поступак израде , упознавање са основама мозаичког „писма“ (линија, ток, фуга, површина, специфичност боје у мозаику), упознавање са материјалима за изливање и завршна обрада мозаика.
Практичан рад прате предавања везана за мозаик:
Основни елементи мозаичког ликовног писма, Смисао тесере, Принципи градње, Историја и смисао мозаика ...
Тако се уз вештину израде мозаика стиче и једна шира представа о значају мозаика као сликарске технике за развој савремене ликовне уметности.
Школу води Петар Вујошевић, магистар сликарства.
Телефони за информације о упису у школу мозаика:
011 409 34 64 / 063 64 88 92
Добро дошли !

Школа ,,Десет дана филиграна”
(11. до 22. јула 2023.)

Школу воде Ивана Станковић и Горан Ристовић Покимица
Школа филиграна намењена је за све оне који имају жељу да открију и науче понешто о техници израде и сазнају од врхунских мајстора тајне овог некад веома развијеног и цењеног заната. Реализује у оквиру летњег програма старих уметничких заната у Манаковој кући. Школа се одвија десет дана за редом и постала је део сталног програма радионица старих заната са називом “Десет дана филиграна”.
Филигрански занат се налази у Националном регистру нематеријалног културног наслеђа Србије и на овај начин Етнографски музеј, у сарадњи са носиоцима овог културног наслеђа, ради на презентацији, промоцији и подизању свести о важности очувања овог традиционалног заната, као и повећању броја његових носилаца.
Школа филиграна током 2023. године биће одржана у току јула од 11 до 15. са Иваном Станковић и од 18 до 22. јула са предавачем Гораном Ристовићем Покимицом.

Школа траје укупно 10 дана у термину од 17 до 20 часова. Програм рада је осмишљен за почетни и напредни ниво.

Школа уметничке и традиционалне керамике

Школу води ликовни уметник Јана Ранковић
Намењена је свима који желе да упознају и науче овај стари и уметнички занат без обзира на узраст и професију. Вештина израде керамика постала привлачан позив за многе и начин да се уђе у свет уметности у коме се може открити пуно задовољства и стваралачких изазова.
Предавач у школи је Јана Ранковић, мастер ликовни уметник - вајарка и керамичарка. Школа традиционалне и уметничке керамике има пролећни и јесењи циклус по два месеца за основни ниво обуке. Обука траје два месеца и одржава се једном недељно по два сата - укупно 8 наставних термина.
Традиција уметничко-занатског образовања у форми курсева, радионица и школе керамике у Манаковој кући траје још од почетка 90-тих година прошлог века. Први предавачи били су млади, али већ истакнути академски уметници, керамичари: Александар Куцина, Мирољуб Драмићанин, Љубица Узелац и Антонија Драгутиновић.
Овај курс је од почетка изазвао велико интересовање, пријављен је велики број полазника који је подељен у неколико група. Сваку поједину групу водила су по два предавача. Велика улога професора Бранислава Стајевића била је од самог почетка, као творца идејног концепта и главног надзорника курса. На самом почетку одржао је два предавања: Керамика у педагошком раду и скулптурална керамика. Прво предавање било је намењено полазницима курса керамике, а друго полазницима курсева керамике и вајарства. У оквиру концепта курса одржано је још низ занимљивих предавања као што су: О кинеској традиционалној керамици, предавање одржано 10. јануара 1993. године, предавач је била Бранислава Јевтовић, књижевник; затим предавање Биљане Ђорђевић, одржано 26. јуна 1994. године Развој керамике кроз праисторију и античку Грчку.
Временом су курсеви керамике прерасли у праву “школу керамике“. Прва изложба на којој су представљени радови полазника курса керамике била је заједничка са полазницима курса вајарства и одржана је 1992. године, од 30. јануара до 15. фебруара са називом Керамичари и вајари – аматери.
Изложби је претходило предавање проф. Бранка Стајевића са темом Скулптурална керамика. Отварање изложбе пропраћено је пригодном доделом диплома, што је касније усвојено као модел за све курсеве у Манаковој кући.
Изложба је такође имала запажену медијско-информативну пажњу: ТВ ПОЛИТИКА, на Другом програму Радио Београда о изложби је говорио др Бранко Стајевић.
Током 1997. године одржана је Летња школа керамике у Злакуси, што је резултирало отварањем заједничке изложбе радова професора-предавача и полазника летње школе насталих на том курсу под називом “Злакуса '97”. Отварање је било 20. новембра, а изложени су радови Милана Савића, Антоније Драгутиновић, Мирољуба Драмићанина и полазника школе.
Изложбу су пратила предавања:
Грнчарија ручног кола у селу Злакуса, предавач Биљана Ђорђевић, 26. новембар
Традиционална исхрана, предавач проф. др Сребрица Кнежевић, 2. децембар
Стара и нова сазнања из исхране, предавач др Јагода Јорга, 9. децембар
Полазници наредних курсева керамике имали су у програму редовну посету селу Злакуса и прилику за обуку у изради традиционалне грнчарије.
Без сумње, курс керамике привукао је највеће интересовање и остварио запажене резултате у односу на остале курсеве у Манаковој кући. Курс, а сада школа керамике у Манаковој кући намењена је свима без обзира на узраст и професију. Понеки од полазника који су били од самог почетка курса настављају да долазе и даље јер поред стручне обуке, у Манаковој кући влада и пријатна атмосфера уметничког дружења и релаксација од свакодневних обавеза. Таквој уметничкој атмосфери погодује и амбијент старе куће, која са својим етнографским и уметничким благом инспиративно делује у овој области креативног и уметничког стваралаштва. У архивском материјалу Манакове куће сачувана је и поезија коју су писали талентовани и керамиком инспирисани полазници:
Керамика је сусрет
В а ж а н
В е л и к и
В е ч и т и
Сусрет са самом
суштином земље,
властитим тлом, поново
дотакнутим испод слојева
асфалта и бетона,
сусрет са прапочетком,
стварања и очовечења, са
т р а ј а њ е м.
Сусрет са људима и оним
Најбољим у њима.
Сусрет са собом, са треном
Моћи својих руку, моћи свога
исказа.

Вишња Илић
полазник курса

Многи полазници курса и данас се баве професионално или из љубави овим уметничким занатом.



Школа традиционалног веза

Школу води ликовни уметник Вера Марковић
Школа традиционалног веза у Манаковој кући одвија се у амбијенту сталне поставке Народне ношње и накит централнобалканског подручја из 19. и првих деценија 20. века.
Предавач је Вера Марковић. Обука траје три месеца (укупно 36 часова) и одржава се два пута годишње, у оквиру пролећног и јесењег циклуса (три месеца), једном недељно по три сата. У школи се обрађују технике веза са зубуна „вез по писму“ при чему се преноси одабрани орнамент копирањем на материјал, изучавају се врсте бодова са одабраног орнамента. Поред зубуна предмет обуке су женске кошуље из Збирке Христифора Црниловића које су рађене техником веза: ,,вез по броју“ покрстица и ,,коси бод –прутац”. Ова техника захтева учење израде шема. Део програма обуке је народни и градски ,,косовски вез” који се налази на списку за упис на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа.
У школи је важна примена материјала (чоја, вуна, лан, конопно платно) попут оригиналног експоната, такође полазници школе упознају се током часова са пореклом и историјским карактеристикама предмета, врстама потребног алата, начину набавке материјала и њиховог чувања и заштите.
Полазници школе, поред својих радова, добију Уверење Етнографског музеја о завршеној школи традиционалног веза као и учешће на Годишњеој заједничкој изложби радова која ј се реализује током септембра- октобра.

Школа златовеза

Школу води ликовни уметник Вера Марковић
Полазници школе, поред својих радова, добију Уверење Етнографског музеја о завршеној школи традиционалног веза као и учешће на Годишњеој заједничкој изложби радова која ј се реализује током септембра- октобра, сваке среде, од 17- 20 ч, трајање месец дана.
Максималан број учесника у групи је 10.

Школа ручног ткања на нитном разбоју

Школу води ликовни уметник Ивана Чолић
Школа ручног ткања у Манаковој кући постоји преко 30 година. Оно што је у почетку било замишљено као демонстрација и пратећи програм једне изложбе, прерасло је у курс ручног ткања, сада школу, са најдужом традицијом и највећим реномеом у земљи.
У школи се полазници упознају са деловима разбоја, изради основе, увођењу основе у разбој, непрестаним понављањем током три месеца обуке на крају су способни да самостално изведу овај компликован рад. Други део важног процеса обуке је процес ткања са различитим врстама преплетаја, од једноставног платна до комбинованих кепера. Такође у школи се учи израда шема за преплетаје.
Школа ручног ткања траје три месеца, односно 12 термина (4 термина месечно), у трајању од 3,5 сата. Пред сваки нови циклус организује се информативна једнодневна радионица (трајање 3 сата). Због великог интересовања последња бесплатна радионица је одржана у два термина и окупила је преко 20 жена.
Полазници, поред својих радова добијају и сертификат Етнографског музеја о завршеној школи ручног ткања и учешће на заједничкој годишњој изложби полазника школа традиционалних заната.
Школа има поред основне обуке и виши ниво обуке у трајању од месец дана на којој се обрађује чипка у ткању. У овом делу обуке користи се експонат са сталне поставке у Манаковој кући.

Школа ручног ткања клечаном техником

Школу води академски сликар текстила Соња Росић
Народна техника ткања ,,клечање” спада у украсну технику ткања којом се израђују вунени предмети као што су ћилими, поњавице, торбе. Ово је техника ефекта потке у којој нити потке сасвим прекривају нити основе. Изводи се ткањем платна при чему се украсна потка ,,клеча”, шара, у виду ,,луткица” уткива у примарни и секундарни зев платна. Контуре шаре могу бити оштрих, равних ивица, па се између појединих појављују мањи или већи уздужни прорези ,,решме”, који су карактеристика клечања у нашим крајевима. ( ,,Решма” је прастари народни назив који означава прорез код типичне варијанте ћилимарског ткања и од ког води порекло и стручни термин за ту врсту ткања клечање).
Школа ручног ткања – клечана техника по програму траје укупно 2 месеца, а одвија се два пута недељно по три сата, уторком и четвртком од 17 до 20 часова.
Максималан број учесника је 5
Полазници школе, поред својих радова, добију Уверење Етнографског музеја о завршеној школи као и учешће на Годишњој заједничкој изложби радова која ј се реализује током септембра- октобра.
Иди на врх