Етнографски музеј Београд

Member of Museums.EU
  • Скорашњи чланци

  • Категорије

  • Архиве

  • ОДРЖАН СТРУЧНИ СКУП „НЕМАТЕРИЈАЛНО КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ ИЗМЕЂУ ЗАЈЕДНИЦА И ЕКСПЕРАТА“

    Стручни скуп „Нематеријално културно наслеђе између заједница и експерата“ одржан је 20. и 21. октобра 2020. године у Етнографском музеју у Београду, у организацији Центра за нематеријално културно наслеђе Србије. Током дводневног скупа стручњаци из мреже за очување нематеријалног културног наслеђа изнели су искуства у раду на очувању овог сегмента наслеђа у десетогодишњем периоду имплементације Унескове Конвенције о очувању нематеријалног културног наслеђа у Србији.

    У присуству помоћнице министра културе за заштиту културног наслеђа Данијеле Ванушић, скуп је отворен подсећањем на улогу и значај система за очување нематеријалног културног наслеђа, чије је формирање Министарство културе и информисања започело 2010. године. На почетку скупа, Тијана Чолак-Антић Поповић, директорка Етнографског музеја у Београду је истакла да је, отварањем Центра за нематеријално културно наслеђе, стручног тела задуженог за имплементацију Конвенције, Етнографском музеју 2012. године поверен важан задатак у очувању „живог наслеђа“ Србије. Она је нагласила да се унапређење рада у овој области, не само кроз деловање Центра, већ и мреже за нематеријално културно наслеђе, сарадњу са регионалним координаторима и рад Комисије за уписе у Национални регистар, налази међу приоритетним задацима Етнографском музеја. Представљајући рад на очувању нематеријалног културног наслеђа у Републици Србији Данијела Филиповић, координотор Центра за нематеријално културно наслеђе, је подсетила да се он одвија у оквирма и према смерница утврђеним Унесковом Конвенцијом из 2003. Она је указала да се изградња система очувања нематеријалног културног наслеђа у Србији, под окриљем Министарства културе и информисања, одвијала у три правца: кроз успостављање правног и институционалног оквира, формирање и унапређење Националног регистра нематеријалног културног наслеђа, као и кроз бројне програме и активности усмерене на подизање свести о значају очувања овог сегмента наслеђа. Уписи у Национални регистар, који у овом тренутку садржи 51 елемент, као и уписи на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа, у широј јавности су највидивији су резултати у примени Конвенције. Истовремено, велики број едукативних програма, програма промоције и презентације овог сегмента наслеђа, које реализујеу институције, организације цивилног друштва и појединаци, сведоче да су у очување нематеријалног култрног наслеђа у Србији укључени различити актери и да је сарадња свих сегмената из овог система неопходна за успешан наставка рада у овој области. Др Милош Матић, музејски саветник Етнографског музеја у Београду кроз излагање “Улога стручњака у систему очувања нематеријалног културног наслеђа – pro et contra“, подсетио је да је Унесковм Конвенцијом препознат и наглешен значај носилаца у очувању сопственог наслеђа, као и да је овај систем у значајној мери допринео и новом сагледавању улоге стручњака и односа са заједницама. На улогу носилаца наслеђа и локалних заједница, осврнуо се и Саша Срећковић, музејски саветник Етнографског музеја у Београду, који је кроз сагледавање „Смерница Унеска за поступање са заједницама“ истакао и значај системског организовања и препознавања носилаца наслеђа, који су уз локалне самоуправе и државни системски оквир, један од стубова у очувању нематеријалног културног наслеђа.

    Више информација о скупу на сајту http://www.nkns.rs/

    Претражите сајт

    ×