Етнографски музеј Београд

Member of Museums.EU
  • Скорашњи чланци

  • Категорије

  • Архиве

  • Отварање изложбе

    У четвртак, 10. маја 2018 у 15 сати у Земаљском музеју Босне и Херцеговине биће отворена изложба Етнографског музеја у Београду под називом Текстил и украшавање у култури Срба XIX и прве половине XX века ауторки Марине Цветковић и Јелене Тешић Вулетић.

    Одабраним предметима Етнографски музеј у Београду представља богато етнографско културно наслеђе Србије настало у сложеним историјским оквирима, етничким процесима и специфичним културним условима. Изложени предмети су сведочанства вековног знања, искустава, вештина и стваралаштва српског народа.

    Поред изразите вишеслојности етнографског културног наслеђа где доминира словенски, односно, српски културни слој, на основу специфичних типолошких карактеристика с временом су се издвојиле три културно-географске целине: панонска, динарска и централнобалканска. На тим просторима Срби су вековима живели самостално или у етнички мешовитим срединама.

    У Етнографском музеју у Београду чува се више од 50.000 етнографских предмета, већином из XIX и прве половине XXвека. Најбројнији су предмети које је израђивало, обликовало, украшавало и користило сеоско становништво. Наиме, земљорадници и сточари су у прошлости чинили већину становништва. У мањем обиму, фонд Етнографског музеја садржи и део стваралаштва сеоских и градских занатлија.

    На изложби Текстил и украшавање у култури Срба XIX и прве половине XX века  одабраним текстилним рукотворинама и накитом указје се на богатство српског етнографског културног наслеђа, истичу се разноврсност и сложеност значења изложених предмета и скреће пажњана изражену ликовну димензију народног стваралаштва. Иако је ликовност евидентно присутна и на другим етнографским предметима израђеним од дрвета, керамике, метала и камена, најизраженија је и најинспиративнија управо на текстилним рукотворинама и на накиту.

    Народно ликовно стваралаштво обједињује заједничке културне вредности и естетику, представља колективни израз, док истовремено истиче посебност културног идентитета српског народа. Ово стваралаштво се креће у наслеђеним моделима, задатим оквирима који се преносе са генерације на генерацију. Процес преображавања овог стваралаштва одвијао се лагано, у дугим временским размацима.

    Текстилни предмети и накит су у свом ширем културном контексту били носиоци и бројних ознака идентитета: социјалних, родних, означавали су узраст, статус, верску и националну припадност. Имали су и важну улогу у обичајном и социо-комуникацијском животу појединца и заједнице којој су припадале. Тако су, на пример, накит и текстилне рукотворине били незаобилазни у свадбеним обичајима. Девојка је приликом удаје у нови дом доносила богату спрему која је садржала разноврсне наменски прављене текстилне рукотворине. С друге стране, млада је имала централну улогу у свадбеним обичајима, те је своју свадбену ношњу додатно украшавала брижљиво одабраним накитом и раскошним оглављем. Управо су ови елементи кићења сублимирали различита значења: економска, статусна и заштитна (магијска). Традиционални накит на изложби израђен је различитим техникама и од различитих материјала, у распону од најједноставнијих до занатски веома сложених производа.

    Изложба је отворена до 10. јуна 2018.

     

     

    Фотографије изложбе:

     

    Претражите сајт

    ×