У петак, 25. маја 2018. у 14 сати, у Жупанијском музеју Мошински Мор у Сексарду у Мађарској, биће отворена изложба Косовски и шаркоски вез: културне паралеле, ауторки Ирене Филеки (музејски саветник Етнографског музеја у Београду) и Марте Фукс (кустос Жупанијског музеја Мошински Мор у Сексарду).
Реч је о изложби која је настала као резултат заједничког истраживачко-изложбеног пројкта Косовски и шаркоски вез, покренутог у октобру 2015. године. након посете представника Мађарског фолклорног центра из Суботице, Удружења за фолклор жупаније Толна и Жупанијског музеја Вошински Мор из Сексарда Етнографском музеју у Београду.
У фокусу истраживања је текстилна радиност и културно наслеђе области Шаркоз у Мађарској и Косово на Косову и Метохији и вез као једна од њихових особености.
Кренуло се од сличности (боје, облици, распоред) косовског веза и веза из Шаркоза, и покушаја истраживања порекла тих везова не би ли се пронашле тачке подударања и могућег преузимања одређених културних елемената. Имајући у виду у међувремену настале промене, с временом је истраживање проширено и на историју тих везова.
Уочено је неколико паралела: стално обнављање косовског веза и веза из Шаркоза, њихова слична функција у оба друштва и опстанак до данас. Вредности косовског народног стваралаштва и народног стваралаштва из Шаркоза – у овом случају веза – биле су издигнуте из сопственог друштвеног система и уграђене у систем националне културе у одговарајућим идеолошким, културним, економским и друштвеним околностима. Током тог процеса вез из Шаркоза је по питању мотива, њихов распореда, боје и технике остао непромењен, док је косовски вез прошао кроз корените промене. Као саставни део градске културе оба веза су претрпела функционалне промене, што им је омогућило опстанак до данашњих дана.
У поређењу мађарске и српске народне уметности постоји значајна разлика. У Србији је у изградњи националног идентитета важну улогу имало народно стваралаштво и вез с Косова (које у јавном животу важи за колевку српства), док је вез из Шаркоза био само један у мноштву истакнутих етничких група (Калотасег, Маћо) с територије Мађарске. Косовски вез је и данас саставни део градске културе широм Србије, док је вез из Шаркоза углавном заступљен у оквиру локалне средине.
Даљи подстицај очувању косовског и шаркоског веза дат је 2012. године када је под називом “Народно стваралаштво Шаркоза” вез, ткање, везење, низање бисера и шивење народних ношњи стављено на националну листу Нематеријалне културне баштине Мађарске, а косовски вез уписан на листу нематеријалног културног наслеђа Републике Србије као засебни културни елемент који у себи обједињује традиционални косовски вез и варијанту веза практиковану у градовима између два светска рата.
Фотографије изложбе:
Follow
