Народна знања и веровања

Број предмета
350
Народ је одувек веровао да снага природе, божанске и демонске силе одређују судбину.
Сматрало се да свеукупна добробит зависи од молитве, приношења жртве, ритуала или магијских обреда. О томе говоре религијске колекције хришћанских мотива (религијски дарови) над којима су у црквама и манастирима читане молитве за оздрављење – у облику ноге, руке, ока, детета, као и амајлија и записа,које суправили муслимански свештеници са истом сврхом.

Магијску страну веровања представљају прибори и предмети за бајање и врачање, амајлије и апотропејони које су правиле врачаре за одбрану од разних недаћа ‒ болести, урока, злих очију, неплодности, па све до смрти од метка, ножа, тровања и сличног.

Знања и вештине народне медицине и ветерине проистекле су из посматрања природног окружења и искустава у превентиви и лечењу. У збирци су прикупљене зубарске игле, клешта и бајонети којима су вађени зуби, ножеви за сечење пупчаника и обрезивање – сунећење (једноставан хируршки захват којим се уклања кожица на полном органу код дечака), дрвени пиштољ са потискивачем за убацивање лекова домаћим животињама, као исправе и алатке за пуштање крви или вантузе за бољу прокрвљеност. У прибор и помагала уврштена су и вретена којима су обављани прекиди трудноће.

Посебну вредност имају надгробни споменици који својим облицима и орнаментиком назначавају колико су дубоке везе различитих цивилизација и култура на нашем тлу.

Збирка се састоји од око 350 предмета.

За збирку је задужен Саша Срећковић, музејски саветник, кога можете контактирати путем мејлa: sasa.sreckovic@etnografskimuzej.rs
Назад на листу

Вотив колевка

Инв. бр. 9746
Прилагање вотива код православних Срба потиче из веровања да даривање таквих предмета црквама представља жртву на основу које ће Бог испунити жељу дародавца. Филигранске колевке су прилагале нероткиње које моле да роде дете, или по већ рођеном детету из захвалности.

Пећ, Косово и Метохија
20. век, прва половина

Вотив нога

Инв. бр. 21400
Веровање да вотивни дарови приложени црквама омогућавају да болесни оздраве, повезано је са народном магијском праксом у којој се верује да слично лечи слично. Услед тога, они који су патили од болова у ногама, прилагали су металне, сребрне представе ногу или стопала како би принели жртву и оздравили.

Ниш, јужна Србија
крај 19. века

Вотив рука

Инв. бр. 21407
Народно веровање да метали, поготово племенити, одбијају зле силе и штите власнике одређених предмета, одражавало се у даривању вотива црквама или изради металнихамајлија. Заветни вотивни предмети у облику главе, руку или ногу, нису искључиво представљали жртву за оздрављење, већ су ношени и као превентива од пада са висине, прелома или рана хладним и ватреним оружјем.

Ниш, јужна Србија
крај 19. века

Лонче за бајање

Инв. бр. 24187
Бајалице и басме изговорене током магијске праксе, по народном веровању, имале су моћ да „оживе“ воду која се потом користи за лечење. Керамичке посуде за бајање, међу којима су лончићи, биле су ритуални предмети за употребу у традиционалним, народним процедурама за лечење, поготово код дечјих болести. Обајана вода у лончићима изливана је на главу детета, давана му да пије или је уливана у воду за купање.

Марковац код Велике Плане, централна Србија
20. век

Надгробни споменик

Инв. бр. 433
Студенички мермер, каменорезачки занат и изванредна клесарска школа допринели су томе да студенички надгробни споменици непрекидно од средњег века остану препознатљиви по рељефним и пластичним представама људских ликова. Орнаментика заснована на геометрији кружнице омогућила је мајсторима да специфичним ликовним изразима укажу на народна веровања о загробном животу и пребивању душа у надгробним споменицима.

Сас, Рашка, југозападна Србија
19. век

Надгробни споменик

Инв. бр. 3759
Драгачевски клесари градили су четворостране тесанике различитих висина и укупног волумена за надгробне споменике. Лако обрадиви, меки камен пешчар омогућавао је каменоресцима да детаљно, у дубоком рељефу, представе личне ознаке ‒ физиономију, стас, одећу и украсе на покојницима.

Вича, Драгачево, централна Србија
19. век, друга половина

Надгробни споменик

Инв. бр. 3323
Средњовековни надгробни споменици, стећци, обликом баштине античке корене, а орнаментиком говоре о христијанизацији у веровањима и уметности. Спирале, крстови, кринови, мачеви, стреле и други симболи у рељефима су путем народних предања и веровања одржавали религијски идржавниидентитет српског племства током османске окупације.

Крупањ, Подриње, западна Србија
14. или 15. век

Вотив рука

Инв. бр. 39478
Вотивни прилози цркви су обликом и орнаментом представљали невербалне поруке о претпоставкама у моћ жртве и молитве. Представа шаке у положају благослова, израђена у позлаћеном сребру, назначава како је приложник у својој побожности преплео жртву са православном молитвом свештеника који благосиља.

Ниш, јужна Србија
20. век

Чашице за вакуум - вантузе

Инв. бр. 49918
Народна медицина је вековима познавала технику лечења вакуумом у терапијама астме, бронхитиса, болова у леђима и осталих процедура за бољу прокрвљеност. Под чашама је извлачен кисеоник отвореним пламеном, а њиховим приањањем на кожу настајали су поткожни хематоми којима су извлачени токсини из крви. Вантузе су превасходно употребљавали занатлије бербери који су, изузев шишања и бријања, у оквирима народне медицинске културе обављали стоматолошке и лакше хируршке интервенције.

Варвара, околина Тетова, северозападна Македонија
20. век

Кандило

Инв. бр. 31330
Посуда са уљем у којем плута фитиљ, користи се у православним кућама и у црквама током литугије.Израђена је од лима, пресвученог жутом бронзом. Чашица је купастог облика са три лучно извијене ручице за које су причвршћена три дужа ланца.

Голубац, Браничево, Србија
20. век, прва половина
Иди на врх