Народне ношње Косова и Метохије

Број предмета
2000
До првих деценија 20. века, народне ношње Срба на Косову и Метохији биле су израђиване од готово исте врсте материјала домаће израде.
Било је то конопљано, ланено и памучно платно, вунено сукно беле и смеђе боје, украшено утканим пругама и ситно сложеним геометријским орнаментима. За израду одређених делова одеће и обуће користила се прерађена и непрерађена кожа.

За ношње из овог краја Србије, карактеристична је употреба црвене боје вуне и конца, тамних и светлих нијанси, вунених гајтана, али и велике количине другог украсног материјала као и стилизована богата геометријска орнаментика. По лепоти и изражајности, ове ношње се убрајају међу најлепше српске ношње на балканском простору.

Од двадесетих година 20. века у мушкој народној ношњи Срба на Косову и Метохији уочавају се и елементи српске војничке униформе ‒ ношење шајкаче и панталона на бриџ (војне јахаће панталоне, шире се од колена до струка) уместо чакшира старобалканског типа.

Збирка броји око 2 000 предмета.

За збирку је задужена др Мирјана Менковић, музејски саветник, коју можете контактирати путем мејлa: mirjana.menkovic@etnografskimuzej.rs
Назад на листу

Женска кошуља

Инв. бр. 29046
Кошуља је од конопљиног платна, ткана у две нити. Вез је од предене вуне. Бочно проширена, копча је са петљом и пуцетом (дугметом). Део свечане ношње Српкиња.

Околина Пећи, запад Косова и Метохије
1890–1900. године

Женска кошуља

Инв. бр. 29038
Кошуља од памучног платна тканог у две нити. Вез је позлаћен жицом, концем од памука и пређом од вуне разних боја, украшен белом чипком са шљокицама.

Матичане код Приштине, централно Косово и Метохија
крај 19. и почетак 20. века

Женски зубун

Инв. бр. 36286
Свечана женска хаљина без рукава. По начину израде, зубун је део женске домаће радиности, али и умећа сеоских и градских мајстора. Коришћен је током целе године. У ликовно-естетском смислу, то је један од најрепрезентативнијих одевних предмета у српској народној ношњи.

Косово и Метохија
крај 19. и почетак 20. века

Женска прегача

Инв. бр. 31871
Прегача је врста кецеље. Носила се преко беле женске кошуље, најчешће рађене од кудељног или памучног платна, са дискретном геометријском шаром изведеном у бојама земље.

Косовско Поморавље, југ Косова и Метохије
20. век, прва половина

Марама

Инв. бр. 49203
Марама je израђена од памучног платна, тканог у две нити. Везени су стилизовни мотиви од памука „рудице“ и златне металне нити, ресе су такође од памука. На марами су присутне и перлице. Марама је део ношње Српкиња.

Грачаница, Косово и Метохија
крај 19. века

Сукња - бошча

Инв. бр. 19145
Кратка, широка сукња која се набира. Ткана је од памука и вуне црвене боје. Расечена је. Састављена је из две узане попречне поле. На крајевима су уздужне шаре у облику појасева.

Косово
19. век

Појас - кованик

Инв. бр. 25862
Појас од коже на коме је причвршћено седамнаест правоугаоних плочица од легуре месинга. Плочице су укршене крстастим шарама. На првих седам плочица, као и на копчи точкастог облика, налази се црвено стаклено камење.

Призрен, Метохија, Србија
19. век

Јелек

Инв. бр. 26330
Јелек, врста прслука, израђен од мрког вуненог материјала. Од сличног материјала израђиване су традиционалне капе – шајкаче. Носио се на венчањима и у другим свечаним приликама.

Коретиште, Гњилане, Косово, Србија
20. век, прва половина

Превез

Инв. бр. 49247
Оглавље – превез, неизбежан је симбол удате жене у Средачкој жупи (околина Призрена). Прво јутро по свадби младу су чешљале девојчице из комшилука и стављале јој превез ‒ знак да је жена удата. Део ношње Српкиња.

Метохија, околина Призрена, Србија
крај 19. и почетак 20. века

Јелек

Инв. бр. 34032
Горњи женски хаљетак до струка, од тамнозеленог плиша. По предњим полама и леђима украшен је златним срменим гајтанима и жицама. Оивичен је појасом од гајтана и рељефним пругама од срмене (сребрна нит). Користио се као део свечане женске ношње.

Пећ, Метохија, Србија
20. век
Иди на врх