Народне ношње Србије – Војводина

Период

XIX и XX век

Број предмета

818

По завршетку Другог светског рата 1946. године, у Етнографском музеју је одржана изложба „Војводина у 19. веку“.

Том приликом приказан је свакодневни живот у равници Панонске низије који је обележен историјским наслеђем Војне Крајине и мултиетничким саставом староседелаца и досељеника различитог порекла: Срба, Мађара, Словака, Румуна, Русина, Буњеваца, Шокаца и других. Током заједничког живота у Срему, Банату и Бачкој они су били носиоци културе панонског типа.

Панонску ношњу су првенствено чинили елементи обликовани вишеструким набирањем белих платнених делова. Допуњавани су топлијом одећом од вуне и сукна, као и кожним прслуцима, гуњевима и кабаницама.

Збирка садржи 818 предмета.

За збирку је задужена Вјера Медић, музејски саветник, коју можете контактирати путем мејлa: vjera.medic@etnografskimuzej.rs

Младина капа

Инв. бр. 33604

Прегача - кукавица

Инв. бр. 34889

Сукња

Инв. бр. 34846

Гуњ

Инв. бр. 36256

Јелек - прусљак

Инв. бр. 42656

Кецеља - кетењ

Инв. бр. 4031

Прслук

Инв. бр. 30710

Грудњак - пјептор

Инв. бр. 7413

Наруквице

Инв. бр. 30970

Кломпе

Инв. бр. 44415

Назад на листу

Младина капа

Инв. бр. 33604

Капа од свиленог броката (врста скупоцене свиле) са разнобојним цветним орнаментима, украшена златовезом, бисерима, перлицама, шљокицама и вештачким цвећем. На потиљку су две краће и две дугачке траке украшене раскошним мотивима и орнаментима, ћириличким иницијалима Ч и М и годином 1895. Овакве капе су носиле младе на венчању. Капа је део свечане народне ношње Српкиња у Банату, крајем 19. века. Носиле су се и у јужној Бачкој и Срему.

Прегача - кукавица

Инв. бр. 34889

Врста кецеље, дугачка предња прегача од разнобојне вуне и памука, украшена утканим попречним пругама са геометријским орнаментима. Опасивала се преко скута (доње сукње).

Добринци, Срем, западна Војводина
крај 19. и почетак 20. века

Сукња

Инв. бр. 34846

Сукња од домаће вуне, широка, ушивених набора. Облачила се преко платнених скута (доња сукња).

Стари Бановци, Срем, западна Војводина
почетак 20. века

Гуњ

Инв. бр. 36256

Дугачки гуњ од сукна са рукавима и ниским овратником, проширен бочним клиновима и латицама испод рукава. Обрубљен је чојом и вуненим гајтаном. Носили су га имућни Срби у свечаним приликама. Био је у употреби до педесетих година 20. века.

Бела Црква, Банат, источна Војводина
1935. година

Јелек - прусљак

Инв. бр. 42656

Кратки струкирани прслук са набраним карнером (украсни поруб) од сатена, украшен апликацијама позамантеријских трака. Саставни део свечане словачке ношње млађих жена. Изложени примерак припадао је Катарини Ковач Варга, рођеној 1892. године, из Бачког Петровца.

Бачки Петровац, Бачка, северна Војводина
почетак 20. века

Кецеља - кетењ

Инв. бр. 4031

Дечја кецеља од црвеног свиленог сатена полукружног облика, украшена срменим гајтаном и металним шљокицама. Изложени примерак сашила је сеоска кројачица за Марију Мајорош, девојчицу од 10 година, која је ову кецељу носила као део свечане дечје мађарске ношње до почетка Другог светског рата.

Темерин, Бачка, северна Војводина
почетак 20. века

Прслук

Инв. бр. 30710

Прслук од црног атласа (врста меког луксузног материјала), с усеченим џеповима и каишчићем за регулацију ширине. Украшен је златовезом са цветним мотивима. Део је свечане мушке буњевачке ношње.

Суботица, Бачка, северна Војводина
почетак 20. века

Грудњак - пјептор

Инв. бр. 7413

Кратки затворени кожух без рукава од јагњеће коже, са бочним и раменим закопчавањем. Украшен је везом и апликацијама разнобојне вуне и кожних трачица у облику стилизованих цветних и геометријских мотива и орнамената. Део је румунске народне ношње. Носио га је Петар Секешин из Уздина у свечаним приликама са кошуљом, белим сукненим чакширама (врста панталона) и зеленим вуненим чарапама.

Уздин, Банат, источна Војводина
почетак 20. века

Наруквице

Инв. бр. 30970

Еластичне текстилне наруквице плетене од памучног конца, украшене накитним зрнима од перлица у облику низа геометријских орнамената. Део су свечане момачке ношње. Навлачиле су се на руке до прстију испод кошуље широких рукава. Изложени примерак носио је Мирко Чемерлић из села Вишњићево код Шида.

Вишњићево, Шид, Срем, западна Војводина
почетак 20. века

Кломпе

Инв. бр. 44415

Обућа од врбовог дрвета, из једног комада. Обуване су по влажном и хладном времену, преко вунених чарапа и друге основне обуће. Изложени примерак припадао је Бранку Волићу из Стапара, носио их је око 1960‒1970. године заједно са кожним чакширама (врста панталона), прслуком и шубаром.

У дечијој игри „туцање“, дечаци су се такмичили чије су кломпе јаче, међусобно шутирајући једни другима кломпе.

Стапар, Сомбор, Бачка, северозападна Војводина
20. век