У Етнографском музеју одржан је јединствени „Гусле самит“ којим је уз присуство представника Министарства културе, стручњака из области заштите и очувања нематеријалног културног наслеђа, универзитетских професора, уметника, програмера, носилаца наслеђа и великог броја медија, обележено пет година од уписа певања уз гусле на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.
Први дан овог великог културног догађаја обележили су стручни разговори о значају формалне и неформалне едукације у приватним и државним школама са организованом наставом гусларства, где су се јавности обратили водећи стручњаци у овој области: др Данка Лајић Михајловић, научна саветница Музиколошког института САНУ, др Смиљана Ђорђевић Белић, виша научна сарадница Института за књижевност и уметност, као и Данијела Филиповић, координаторка Центра за нематеријално културно наслеђе при Етнографском музеју. Дискусија између експерата и организатора формалне и неформалне наставе гусларства, Славка Јекнића, Радована Пековића и Вукојице Сандића, као и Жељка Чуровића, председника Савеза гуслара Србије, довела је до заједничког решења које се тиче неопходости организовања више оваквих сусрета и скупова који за циљ имају популаризацију овог важног елемента нашег културног наслеђа.
„Гусле самит“ свечано је отворио државни секретар Министарства културе, г-дин Миодраг Ивановић, посебно наглашавајући чињеницу да је уписом певања уз гусле на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства заокружен опстанак најзначајнијег елемента наше традиционалне културе у савременом друштву, као и његово уважавање у међународним размерама.
„Гуслање као форма народне уметности промовише етичке вредности и представља спој историјског памћења и традиционалне музичке вештине, али је и важно обележје идентитета носилаца овог живог наслеђа“ додао је Ивановић.
Присутне је поздравио Марко Крстић, директор Етнографског музеја као матичне установе за ову област, истичући кључну улогу Етнографског музеја у очувању и популаризацији певања уз гусле.
„Етнографски музеј као матична иституција за ову област настоји да наше културно наслеђе представи млађим генерацијама на савремени начин. Поред дипломатске улоге коју Етнографски музеј и Центар за нематеријално културно наслеђе имају у смислу уписа елемента на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства, настојимо да широј јавности приближимо гусле и колективно сећање и памћење“, истакао је Крстић и најавио велики пројекат Етнографског музеја под називом „Гусле хироу“, који ће путем софтвера сваком посетиоцу омогућити да се опроба у свирању овог инструмента.
У препуној сали Етнографског музеја, посетиоци су уживали у звуцима гусала и певања уз гусле и концерту сасвим младих гуслара данашњице, који на најбољи и најсавременији начин промовишу ову важну извођачку праксу и усмену традицију.
На другом дану „Гусле самита“ Етнографски музеј угостио је велики број посетилаца млађе генерације који су показали посебно интересовање за радионицу певања уз гусле коју је одржао народни гуслар Славко Алексић у сарадњи са гусларом Николом Јекнићем.
Глумац Лазар Дубовац је на савремен и креативан начин интерпретирао чувену песму „Бановић Страхиња“ и својим перформансом одушевио и припадника млађе генерације, али и носиоце овог посебно значајног елемента нашег културног наслеђа.
Завршна реч припала је др Бошку Сувајџићу, редовном професору на Катедри за српску књижевност Филолошког факултета Универзитета у Београду, који је песму „Бановић Страхиња“ као најпопуларнију епску песму која се изводи у певању уз гусле, упоредио са вредношћу коју имају највећи класици светске књижевности.
