У Етнографском музеју у Београду свечано је представљена пустована реплика средњовековне мапе града Шапца, инспирисана знаменитом Нирнбершком хроником Хартмана Шедела из 1493. године. Изложба је отворена за јавност до понедељка, 16. јуна, а дело представља нови уметнички израз у очувању културног наслеђа кроз традиционалну технику пустовања.
Ова реплика једног од најранијих графичких приказа Шапца као турске тврђаве настала је у оквиру прве колоније пустовања у Шапцу, у организацији Етно мреже и НАЛЕД-а, уз подршку амбасада Велике Британије и Израела, као и града Шапца који је био домаћин.
Председник Скупштине града Шапца, Немања Пајић, нагласио је значај учешћа локалне заједнице у колонији.
„Поносни смо што је Шабац био домаћин колоније и што су наше жене из удружења „Калиновац“ имале прилику да уче и размењују искуства. Реплика мапе, као резултат те сарадње, постаће поклон граду и основа за развој аутентичног сувенира“, истакао је Пајић.
Председница Етно мреже, Виолета Јовановић, истакла је значај сарадње локалних чуварки традиције са међународним уметницима.
„У оквиру колоније пустовања у Шапцу, израђена је реплика мапе Шапца из Шеделове хронике из 1493. године. Ово дело настало је заједничким радом чланица Етно мреже и стручњака из области текстилног дизајна и конзервације, под уметничким вођством Сали Кристал. Овим пројектом правимо нови корак у стварању савремене уметности инспирисане наслеђем“, рекла је Јовановић.
Израелска уметница Сали Кристал Крамберг, која је водила мастер клас у оквиру колоније, поделила је своје утиске наводећи да јој је била част што је сарађивала са Етно мрежом и НАЛЕД-ом,
„Част ми је што сам била део српске заједнице која ме је срдачно примила. Инспирисана старим мапама, желела сам да кроз рад са локалним женама створим реконструкцију историјске мапе у којој су уткани љубав, саосећање и заједничко стваралаштво. Уметност има моћ да спаја људе и културе“, поручила је Крамберг.
Мапа је настала у сарадњи са мајсторицама пустовања из удружења из Сремске Митровице и Лознице Аницом Јеленковић, Олгицом Савић, Љубицом Томашевић, Љиљаном Ждерић, Јеленом Протић и Јадранком Баранац, уз стручну подршку дизајнера и конзерватора текстила Давида Ђорђевића и Јелене Бојовић.
