Фестивал под слоганом „Одрживост и веза традиције и модерног” био је посвећен рукотворинама као симболу аутентичности, креативности и културног памћења. Учесници и публика могли су да уживају у изложбама, модним ревијама и програмима који су спојили традиционалне занатске технике са савременим уметничким изразом, са посебним освртом на земљу у фокусу – Јапан.
На свечаном отварању, госпођа Тамара Вучић поручила је да је Етнолоџи фест „тачка сусрета најтананијег, најдалекосежнијег и најдубљег дела душе једног народа и духа универзума”, истичући да су рукотворине више од предмета – „оне су приче које носе енергију, молитву, наду, љубав и духовну поруку”.
Свечано отварање обележила је модна ревија Ethno Couture, на којој су представљене колекције три српске дизајнерке – Марије Станковић, Тање Николић-Чичановић и Невене Ивановић – које су спојиле елементе српског и јапанског наслеђа у савремени модни израз. Публика је могла да види како технике попут хеклања и pointless веза оживљавају у духу високе моде и одрживог дизајна.
Другог дана фестивала пажњу је привукла ревија посвећена јапанским кимонима – од традиционалних кимона, јуката и фурисода, до савремене колекције младе дизајнерке Аје Мураками (бренд AY). Публика је имала прилику да види и моделе чувене куће Issey Miyake из приватне колекције Александре Граис, уз музички програм хармоникаша Ненада Љубеновића и извођење традиционалне композиције Сакура.
Амбасадор Јапана у Србији, Њ. Е. Акира Имамура, захвалио је организаторима на позиву да Јапан буде земља у фокусу, нагласивши да су кимона „вековна културна прича која одражава повезаност човека и природе”.
Директор Етнографског музеја, Марко Крстић, истакао је да Етнолоџи фест спаја моду и традицију, промовишући и српско и светско културно наслеђе. Подсетио је на присуство јапанске културе у српској уметности – од Андрићевог Еx понта до Црњанскових Старих песама из Јапана – и најавио изложбу посвећену јапанској култури наредне године.
Фестивал је покренула Гордана Гога Грубјешић, која је и ове године окупила уметнике, дизајнере и занатлије из Србије и иностранства. Етнолоџи фест још једном је показао да рукотворине нису реликт прошлости, већ живи део културног идентитета – извор инспирације и креативности у савременом свету.
