„Концепција поставке наглашава богатство и разноврсност геометријских орнамената, јединствен колорит, врхунски квалитет вуне и усавршену технику ткања, све оно што чини пиротске ћилиме посебним и препознатљивим у свету. Наш циљ је био да прикажемо не само занатску вредност већ и културни контекст у коме су ћилими настали, јер сваки симбол и боја има своје значење и причу”, рекла је Марина Цветковић, музејски саветник Етнографског музеја.
„Важно нам је да младе генерације схвате колико је ова традиција живописан израз наше културе, али и да уоче колико је ова уметност релевантна и данас. Савремена технологија у презентацији експоната омогућила нам је да направимо мост између прошлости и садашњости, чинећи изложбу приступачном и занимљивом за широку публику”, додаје Цветковић.
Изложба је привукла велику пажњу посетиоца, нарочито млађе генерације, које су са интересовањем упознале традицију и уметност која стоји иза сваког ћилима. Културни центар Србије „Иво Андрић”, у којем је изложба постављена, налази се у уметничкој четврти „798” простору старих социјалистичких индустријских објеката који су преуређени у савремене галерије, радионице и креативне центре. Ова локација додатно наглашава живост и савременост културног израза, у који се изложба савршено уклопила, спајајући традицију са модерним приступом.
Након успешних међународних изложби у престижним музејима и културним центрима широм света, ова поставка је наставак културне дипломатске мисије Етнографског музеја у промоцији пиротског ћилимарства као важног дела српске културне баштине. Посебан значај изложбе у Пекингу јесте и у томе што је Србија недавно, у марту ове године, поднела званичан предлог да пиротско ћилимарство буде увршћено на УНЕСКО-ву листу светске нематеријалне културне баштине.
Фото: Културни центар Србије у Пекингу
