Коло је два пута било приморано да уништи своју архиву. Први пут у Првом светском рату, након аустроугарске окупације 1915, други пут по наредби немачких окупационих власти 1942. године, а последња званична документа о Колу настала су 1946. године када је Колу забрањен рад и дефинитивно одузета сва имовина.
Изложба има два сегмента. Први, на 20 паноа приказује историјат КСС на основу познатих података, и нових извора који су пронађени у Историјском архиву Београда, Народној библиотеци Србије и Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у Београду.
Други сегмент чине предмети и оригиналне фотографије, као и 20 оригиналних бројева календара „Вардар“ чији 120. годишњицу обележавамо 2026. године а на изложби ће бити штампани репринт три кључне године за КСС 1906 – објављивање првог броја, 1914. последњи број пред Велики рат и календар за 1941. годину – последњи 30. број уочи Другог светског рата.
Као текстуална подлога за изложбу били су текстови Делфе Иванић (стенограм Упитника из 1942. и из њене књиге Сећања) као и драгоцени подаци из Фонда породице Главинић (Ист. архив Београда), посебно текстови Добриле Главинић Кнез Миаиловић, чланице КСС, новинарке и хуманитарне активисткиње ((ИАБ-11119-К56-90))
Аутори изложбе су чланице Кола српских сестара Милена Шећеровић и Невенка Стеванчевић-Николић. Координатор пројекта је Данијела Крунић, председница Кола српских сестара Београ – 1903.
Истраживање, изложбу и штампање репринта троброја „Вардара“ омогућило је Министарство културе Републике Србије. Реализацију изложбе помогао је стручним саветима и уступањем простора Етнографски музеј у Београду.
