Делатност Етнографског
музеја

У Одељењу се истражују, прикупљају, обрађују и проучавају дела и појаве материјалне, социјалне и духовне културе, обичаји и живот српског народа и других народа, етничких група и националних мањина, и изучавају се културе словенских и суседних народа у осталим европским и ваневропским земљама; приказују се дела и предмети народног стваралаштва, рукотворине, умотворине и друга сведочанства о народном животу и култури; чувају се, излажу и објављују резултати рада у музејским и другим публикацијама, на аудио и видео медијима; припрема се и организује приказивање народне културе у етнопарковима.

У оквиру Одељења кустоси етнолози и антрополози истражују друштвене појаве на терену и прикупљају предмете као сведочанства прошлих догађаја и начина живота. Стручњаци који раде у овом одељењу задужени су за одабир предмета који ће се чувати у Музеју и који ће на одговарајући начин описивати одређене друштвене појаве и процесе. Кустоси стучно обрађују (инвентаришу) предмете и одређују како ће бити документовани подаци о њима. Резултате свог рада представљају јавности на студијским и тематским изложбама, али и у научним текстовима који се објављују у стручним часписима и каталозима.

У Одељењу се обављају конзерваторски и рестаураторски радови, превентивна заштита и стара се о условима за смештај и чување музејског материјала. Примењују се савремене методе и научни резултати за заштиту етнографских добара.
Од оснивања Етнографског музеја до 1940. о конзервацији музејских предмета бринули су кустоси и препаратори. После Другог светског рата у Одељењу почињу да раде три учитељице ручног рада и, нешто касније, по један препаратор за дрво и метал. Тако је почела стручна техничка заштита предмета и сређивање депоа у Етнографском музеју. Одељење за конзервацију званично је формирано 1957.

У почетку је Одељење имало радионицу за текстил, метал и дрво, као и хемијску лабораторију. Стручњаци Одељења брину о превентивној заштити музејских предмета у депоима и на сталној поставци. У лабораторијама се обавља конзервација, рестаурација и реконструкција етнографских предмета. Припремају се експонати за излагање на изложбама. У Одељењу за конзервацију обавља се и едукација младих стручњака запослених у музејима Србије, а конзерватори пружају стручну помоћ разним установама, фолклорним друштвима и појединцима. Конзерватори за текстил с групом етнолога раде на пројекту очувања старих заната.

У Одељењу за документацију чува се, обрађује и уређује документација, архивска грађа, ликовни и филмски материјал о етнографским добрима у Етнографском музеју; попуњава се Централни регистар етнографских музејских предмета и стара се о усавршавању система документације.
Одељење је настало још 1919. и од тада до данас вођена је документација која је подразумевала Главни инвентар и више приручних картотека. Основе данашње документације постављене су 1961. и рад је усклађен с републичким и међународним прописима и уредбама.
У Одељењу се води и електронска документација као део ширег пројекта централног регистра покретних културних добара Србије.

У оквиру Одељења за документацију формиране су посебне збирке: Фотодокументација предмета и појава на терену с припадајућом колекцијом слајдова, Збирка старих негатива и фотографија с припадајућим легатима, Ликовна збирка, Архив музеја и грађа за Етнолошки атлас.
У оквиру Библиотеке се прикупљају, чувају и обрађују књиге и друге публикације из области етнологије, музеологије, уметности и друштвених наука.
Од почетка самосталног рада Музеја библиотечки фонд се развијао и обогаћивао, и њега данас чини око 60.000 публикација међу којима је око 33.000 књига и око 27.000 часописа из области етнологије и антропологије, али и сродних наука.

У Одељењу се реализују и тумаче изложбе, креирају радионице за децу и одрасле инспирисане садржајем сталне изложбе Народна култура Срба у XIX и XX веку и повременим изложбама, организују се предавања, семинари, саветовања, приказивања филмова, концерти и друге манифестације.

Посебна пажња посвећује се раду с децом предшколског и школског узраста како би им се пружила прилика да на изложбама и дешавањима у Музеју и не буду само пасивни посматрачи, него да учествују у разноврсним програмима.
Ово одељење је задужено за информисање шире јавности о дешавањима у музеју и о музејској делатности.

У Одељењу се обављају заједнички и општи послови Музеја. Стара се о припремању и спровођењу аката, програма, планова и обавештава запослене о раду музеја. Секретаријат обавље правне, административне и кадровске послове. Припрема планове и извештаје о раду. Служба за одржавање брине о безбедности, чувању и исправности имовине и заштити од пожара и чистоћи музеја.

У Одељењу се састављају финансијски планови, извештаји о приходима и расходима, завршни рачуни и обављају сви финансијски и рачуноводствени послови.

Вођење и чување Националног регистра нематеријалног културног наслеђа, као и целокупне релевантне документације о нематеријалном културном наслеђу у електронском, папирном, видео и аудио облику, једна је од најважнијих активности Центра за нематеријално културно наслеђе Србије. Национални регистар нематеријалног културног наслеђа (https://nkns.rs/cyr/elementi-nkns) тренутно садржи 64 елемента уписаних на основу одлука Националног комитетa за нематеријално културно наслеђе. У њега су уписани елементи живог наслеђа из области традиционалних заната и исхране, друштвених обичаја и ритуала, усмених традиција и израза, као и народних игара, песама и музике, који су сачувани до данас и преносе се у заједницама које их баштине с генерације на генерацију, као обележје њиховог идентитета и континуитета.

Центар за нематеријално културно наслеђе Србије задужен је и за припрему номинационих досијеа за упис елемената на Унескове листе, а на основу одлука које доносе Национални комитет за нематеријално културно наслеђе и Министарство културе Републике Србије. Такође, Центар се бави и презентацијом и промоцијом нематеријалног културног наслеђа на националном и међународном нивоу, као и едукацијом о значају очувања ове врсте наслеђа. Значајан сегмент рада Центра односи се на успостављање сарадње са локалним заједницама, групама, појединцима, стручњацима и истраживачима, установама културе, научно-истраживачким институтима и образовним институцијама, организацијама цивилног друштва и другим релевантним удружењима на националном и међународном нивоу, а све у циљу систематичног, интердисциплинарног и међусекторског рада на очувању нематеријалног културног наслеђа.

У Манаковој кући чувају се и обрађују предмети из збирке Христифора Црниловића. Поред сталне изложбе приређују се и повремене тематске изложбе, пригодни програми (концерти, предавања и сл.) и организују курсеви старих заната.