Невестински накит код Срба у ХIХ веку и првој половини ХХ века: из збирке Етнографског музеја у Београду

Невестински накит Српкиња из 19. и прве половине 20. века, са подручја Србије, Црне Горе, Скопске Црне Горе, Славоније, Далмације и Босне и Херцеговине. Поред улоге у украшавању, имао је и функцију означавања статуса, обележавања економске моћи и, како се веровало, заштитну моћ од урокљивих очију, од оног првог погледа на невесту. Оглавља су највише указивала на статус женских особа, јер су их оне стављале први пут управо на дан венчања, добијајући статус невесте који је трајао све до рођења првог детета. Тек чином рођења невеста је пред очима заједнице постајала удата жена.